Visoke zatvorske kazne nemačkim silovateljima dece
5. septembar 2019.
Dvojici optuženih koji su priznali zločine Pokrajinski sud u Detmoldu izrekao je visoke zatvorske kazne. Andreas V. (56) osuđen je na 13 godina zatvora, a Mario S. (34) na 12 godina. Obojica će, međutim, i nakon toga što im istekne ta kazna, ostati u tzv. preventivnom pritvoru iz bezbednosnih razloga (što se u Nemačkoj naziva: Sicherungsverwahrung).
Više od četrdesetoro dece između 3 i 14 godina starosti je, prema saznanjima, seksualno zlostavljano u kampu gradića Ligde. Samo optužnica protiv dugogodišnjeg kampera Andreasa V. obuhvata 298 krivičnih dela. Njegov komšija Mario S. takođe je optužen (i osuđen) za zlostavljanje dece, a trećeoptuženi Hajko V. je sve to gledao uživo preko interneta i povremeno davao uputstva. Prikupljena je neverovatna količina dokaznog materijala, oko 14 terabajta podataka, s više od tri miliona fotografija i 86.000 video-snimaka.
I advokat je bio potresen
Advokat Roman fon Alfensleben već je u svojoj karijeri video svašta, ali slučaj Ligde ga je izrazito potresao. Bilo mu je zlo dok su se čitala dokumenta i jedva je to uspeo da izdrži. Fon Alfensleben zastupa desetogodišnju devojčicu čije je svedočenje dovelo do pokretanja postupka protiv prvooptuženog Andreasa V.
Advokat se priseća da je, kada je njena majka ušla u njegovu kancelariju, mislio da nije „potpuno pri sebi“. Fon Alfensleben ni danas ne shvata kako to da je „neko godinama održavao sistem zlostavljanja dece, a da niko ništa nije primetio“.
Fon Alfensleben kritikuje pravnu i socijalnu praksu u Nemačkoj. „Ako jedan situirani mladi bračni par želi da usvoji dete, mora u osnovi o sebi da dâ sve podatke – i svejedno dolazi do komplikacija. A mi ovde imamo čoveka koji je već 20 godina bez posla, živi u kampu i dobija decu iz domova za siročad kako bi se starao o njima. I to u vreme kada već postoje upozorenja zbog njegove pedofilije“.
Perfidni sistem zlostavljanja
Andreas V, koga su deca zvala „Adi“, usavršio je sistem zlostavljanja u oronulom kampu. Svoje žrtve privlačio je trampolinom, izletima u zabavne parkove, pa čak i jednim ponijem. Potom ih je zlostavljao, često i uz upotrebu sile. Devojčicama bi potom pretio da ne smeju nikom ništa da kažu. Socijalna služba čak mu je poverila i jedno dete bez roditeljskog starateljstva, koje je on koristio kao mamac.
Jednom nedeljno saradnici gradske Službe za pomoć porodicama dolazili su u kontrolu. Ponekad bi Andreasa V. zatekli u kućnom ogrtaču ili u gaćama, dok su se u njegovoj kamp-kućici igrale devojčice. I navodno nisu primećivali ništa. Kada je jedna saradnica Službe za brigu o mladima nešto posumnjala, nije intervenisala, već je umesto toga izbrisala napisanu belešku. Čak su naknadno manipulisali dokumentaciju kako bi gradsku upravu „oprali“ od sopstvenih grešaka.
„Policija je zakazala“, „debakl“
Istraga će se voditi i protiv radnika Socijalne službe za brigu o mladima, zbog kršenja obaveza socijalne zaštite i vaspitanja, kao i protiv policije u okrugu Lipe. Ona je naime dozvolila da, uprkos jasnim upozorenjima da se radi o dečijoj pornografiji, iz policijske stanice nestane kofer sa 155 CD-ova i DVD-ova dokaznog materijala. To je primećeno tek nedeljama kasnije.
Ministar unutrašnjih poslova nemačke pokrajine Severne Rajne-Vestfalije Herbert Rojl ocenjuje da je „policija zakazala“ i da je to „debakl“. Roman fon Alfensleben ide i korak dalje: „To se više ne može opisati kao nemar. Tokom pretrage nije se kontrolisala jedna šupa, pa su radnici firme koja je bila zadužena za raščišćavanje kamp-kućice otkrili nove CD-ove“. Advokat napominje da ni prvi informativni razgovori sa žrtvama nisu protekli kako treba, „s obzirom na to da policija nije bila senziblizovana za to kako mora da postupa sa decom tokom saslušanja“.
Ovog četvrtka (5.9.) se proces izricanjem presude protiv dvojice glavnooptuženih priveo kraju, ali za Romana fon Alfenslebena jedno je jasno. „Zlostavljanje dece se u našem društvu uopšte se ne shvata ozbiljno“. To potvrđuje i Johanes-Vilhelm Rerig, nezavisni poverenik nemačke savezne vlade za pitanja seksualnog zlostavljanja dece. „Nije isključeno da baš u ovom trenutku neki drugi saradnici socijalnih službi ne reaguju na upozorenja s dovoljno posvećenosti i stručnosti – zbog toga što su preopterećeni ili zbog toga što im nedostaje znanja za specifičnosti kada se radi o seksualnom zlostavljanju.“
Prošle godine u Nemačkoj je pokrenuto 12.321 istraga zbog seksualnog zlostavljanja dece. Ali to nije stvarna brojka: „To su samo prijavljeni slučajevi. Broj slučajeva koji nisu prijavljeni, ta tamna brojka, mnogostruko je veći. Polazimo od toga da je u svakom školskom razredu jedno do dvoje dece seksualno zlostavljano“.