Virusima protiv raka!

Postoje virusi koji mogu ciljano da napadaju ćelije raka i da se u njima razmnožavaju. To se stručno zove „onkoliza“. „Zbog razmnožavanja takvih virusa, ćelije raka se uništavaju i rasprskavaju“, kaže Ulrih Lojer sa Univerzitetske klinike u Tibingenu.

Ovaj princip je poznat već više od sto godina. Zabeleženo je mnogo slučajeva u kojima su pacijenti sa tumorima istovremeno patili i od onkolitičkih virusnih infekcija, kaže Lojer. „Paralelno sa ovom infekcijom tumor se smanjio i u pojedinim slučajevima potpuno izgubio", tumači ovaj naučnik. Sada su naučnici iz klinike u Tibingenu i Instituta Paul Erlih stvorili onkolitičku verziju virusa koji se koristi u vakcinama protiv malih boginja i ispitali njegovo dejstvo. Njihov rad je finansirala nemačka vlada.

Ključevi ćelije raka

Polazeći od dečije vakcine za boginje, naučnici su želeli da saznaju kako se ti virusi mogu izmeniti da bi napadali ćelije raka na najefikasniji mogući način. „Pokušali smo ono što nijedna radna grupa do sada nije učinila“, objašnjava Kristijan Buholc iz Institua Paul Erlih. „Promenili smo viruse tako da deluju specifično na određene ćelije, takozvane matične ćelije raka.“

Prvi korak pri svakoj infekciji je prodiranje u ćeliju. „Da bi to ostvarili, virusima je potreban određeni receptor za koga mogu da se vežu, koji im donekle otvara vrata u ćeiju. Mi smo postigli takvu modifikaciju virusa da oni sada koriste receptor koji odgovara samo matičnim ćelijama raka“, kaže Lojer.

Naučnici pretpostavljaju da su matične ćelije raka odgovorne za rast tumora. Postoji mogućnost da su te ćelije i najotpornije na hemoterapiju i zbog toga izazivaju povratak bolesti. Novi soj virusa sada inficira upravo te matične ćelije, i uništava ih.

Modifikovani virusi

Virusi se menjaju uz pomoć genetske tehnologije. Naučnici imaju podatke o genima svih poznatih virusa i mogu da ih menjaju. „Jedna od najčešćih modifikacija je ugrađivanje takozvanog marker-gena u genetski kod virusa“ objašnjava Lojer. Naime, marker-gen se nakon infekcije pretvara u marker-protein, a ti proteini se mogu videti na mikroskopu ili meriti u krvi. „Tako se uvek zna da li u telu pacijenta postoji virus, u kojoj razmeri je zastupljen i koliko dugo je već u telu.“

Uz to, ovi virusi mogu i da se opreme i takozvanim genom za samoubistvo. Virus boginja tako može da prepozna jedan poseban receptor koji se često javlja kod ćelija raka. Virus se „kači“ za taj receptor, prodire u ćeliju i razmnožava se, i određeni broj ćelija vrši samoubistvo.

Još jedan metod se sastoji u tome da se u virus spakuju dodatni geni koji mogu da stimulišu imuni sistem protiv ćelija raka. „Sve ove modifikacije bi trebalo da pojačaju učinak virusa i daju nam mogućnost da ih bolje nadgledamo“, kaže Lojer.

Kod pacijenata koji su u detinjstvu vakcinisani protiv boginja i ponovo izloženi ovom virusu nakon što obole od kancera, imuni sistem je stimulisan u značajnoj meri. Ako virus razloži samo jednu ćeliju raka, oslobađaju se i elementi virusa, i mnogi sastavni delovi tumora.

Ova mešavina podstiče imuni sistem. On prepoznaje ne samo proteine virusa, već i belančevine u ćelijama raka, kaže Lojer. „Pozitivni učinak je jačanje, stimulacija imunog sistema protiv ćelija tumora. Međutim, ako je već izvršena vakcinacija, može se desiti i da se virus zaustavi pre nego što uopšte dostigne ćelije raka.“

Upravo zbog toga, istraživači u kliničkim studijama pokušavaju da odrede pravu dozu. Oni pretpostavljaju da bi velika količina virusa mogla da nadjača prvi protivnapad imunog sistema, i tako stigne na pravo mesto - turmor raka.

Ima li opasnosti za porodicu?

Pacijenti koji su već lečeni onkolitičknim virusima su uglavnom ljudi koji su već prošli terapiju zračenjem i hemoterapiju. „Još uvek nisu zabeležene nikakve opasnosti koje direktno izaziva virus. Naravno, čitav ovaj postupak je tek u početnom stadijumu instraživanja“, naglašava Lojer.

Tokom studija, koje se trenutno sprovode na pacijentima koji boluju od raka, naučnici pokušavaju da otkriju kakvi problemi mogu da nastanu tokom ove terapije i kako se valja boriti protiv njih. „Moramo da ustanovimo koliko se takvi virusi izlučuju, i da li mogu da predstavljaju opasnost za medicinsko osoblje ili možda za članove porodice“, kaže Lojer. „Još uvek nismo pronašli takve opasnosti, ali se to upravo proverava.”

Budućnost lečenja raka

Matične ćelije, koje su u određenoj meri odgovorne i za stvaranje krvnih zrnaca, po dosadašnjim nalazima naučnika nisu meta ovog novog virusa boginja. Naime, ove ćelije imaju prirodni imunitet. On ih štiti od napada virusa boginja. Međutim, u ćelijama tumora taj imunitet često ne funkcionište kako treba, pa virusi mogu lako da prodru u njih. Istraživači pretprostraljaju da je korišćenje modifikovanog virusa boginja jednako bezbedno kao i vakcina protiv malih boginja, koja se koristi već decenijama.

Ulrih Lojer sa Univerzitea u Tibingenu još od aprila 2012 radi sa pacijentima koji imaju rak trbušne maramice koji nije moguće operisati. On ubrizgava genetski modifikovane viruse direktno u trbušnu duplju. Tako će navodno najbrže dospeti do tumora. Lojer je ubeđen da će virusi u budućnosti igrati važnu ulogu u borbi protiv raka.

Autori: Gudrun Hejze / dj

Odg. urednica: Dijana Roščić