Viktor Orban, svetlost i senka

Mađarskog premijera Viktor Orbana često vređaju kao „populistu". Jednom sam ga upitao zašto je to tako. „Zato što to jesam", rekao je. „Populista" za njega znači "demokrata". Onaj ko razume šta pokreće ljude i koji to tematizuje. Nacionalnokonzervativac? – I to je „demokrata". Nacija, to su birači. Obaveza svake izabrane vlade je da njihov interes stavi iznad svega ostalog.

Mađarska pre svega

Sa tim principom „Mađarska pre svega", Orban je više obeležio Mađarsku nego bilo koji političar posle pada komunizma. On vlada od 2010, a pre toga je već bio na vlasti od 1998. do 2002. U nedelju su ponovo izbori. U anketama, njegova stranka Fides ubedljivo prednjači.

Da bismo razumeli zašto je to tako, morao se vratiti u 2006. godinu. Tada je obelodanjen interni snimak jednog razgovora bivšeg socijalističkog premijera Ferenca Đurčanja. Neprestano je lagao narod, moglo se čuti na traci. Tada se nešto slomilo. Vera u uzvišenost demokratije, i ubeđenje da će zbog političke tranzicije sve postati bolje. Masovni protesti protiv Đurčanja su brutalno ugušeni. Ja sam tada stajao pred svojim kućnim vratima u Budimpešti i gledao kako socijalisti, unuci komunista, gumenim mecima pucaju na unuke revolucionara iz 1956 – na građansku opoziciju koju je predvodio Orban.

Postao veliki u krizi

Onda je došla ekonomska kriza 2008. – Zemlja je kolabirala. Mađarska je bila prva zemlja EU kojoj je bio potreban kredit MMF. U osećanju sveopšte nemoći. sve oči su bile uprte u Orbana koji je obećavao nov početak; Mađarska, govorio je, mora ponovo da razmišlja svojom glavom. Njegov bojni poklič je glasio: „Sloboda".

Kao i 1989, kada je kao mladi predvodnik studenata, tražio povlačenje Rusa. To ga je katapultiralo na političku scenu. U vazduhu se osećala atmosfera proboja u novo vreme, a nju je otelotvorio Orban.

A posle je bio otelotvorenje osećanja da taj proboj nije uspeo i da su potrebni novi putevi. I ubedljivo je pobedio na parlamentarnim izborima 2010.

Medije je šutnuo u cevanicu

Vladao je još od 1998. do 2002, i to je bilo dobro. Mnogo je investirao u obrazovanje. Jedina mađarska sirovina je inteligencija njene omladine, rekao mi je tada. Smanjio je državni dug, ojačao porodicu. I pored toga je izgubio na sledećim izborima 2002, i to od lažova Đurčanja. To je bio šok koji ga je promenio. Došao je do zaključka da su ga oborili mediji koji su stremili ulevo. Tako im je po povratku na vlast najpre zadao šut u cevanicu donošenjem oštrog zakona o medijima. To je izazvalo ogorčenje svih novinara. I to ogorčenje i danas boji predstavljanje Orbana u medijima.

Pri tome je on postigao mnogo toga. Umesto da u dužničkoj krizi iscedi građane, on je on multinacionalnim koncernima razrezao poseban porez a smanjio je poreze za građane i srednja preduzeća. Državni dug je spao sa 82 na 72 odsto BDP- Naložio je da se takozvani devizni krediti prinudno konvertuju i to daleko ispod tržišne vrednosti. Banke (strane) su krvarile, ali stotine hiljada domaćinstava su spasena dužničke zamke. Privreda raste, plate se povećavaju, vlada gotovo idealna stopa zaposlenosti. Orbanova granična ograda je sačuvala Mađarsku od izbegličke krize.

Politika jake države

Svetlost i senka. On je uništio građanski duh čiji je vesnik nekad bio. „Građanin" kao aktivan član društva, koji snosi odgovornost i hoće da da svoj doprinos: Orban je bio taj koji je ponovo uveo to razmišljanje iako posle komunizma gotovo da i nije bilo građanstva. No, njegova politika jake države koja upravlja svime, suprotnost je građanskoj samoodgovornosti. Državni ugovori se ne dele na osnovu principa građanskog doprinosa, već – saveznicima.

On je okončao stisak politički korektnog razmišljanja i time postao prosvetitelj u magli praznih fraza. A danas i sam proizvodi maglu: njegova antišoroševska kampanja kojom slika sliku svetske zavere o uništenju Evrope muti pogled na kompleksnije istine. On je centralizovao vlast, a centar je on sam. To obećava haos kada se on jednom povuče. Ako je verovati njegovom okruženju, Orban će oprezno pristupiti rešavanju pitanja svog naslednika i obnove svoje stranke – ako pobedi na izborima. To bi bilo neophodno, jer je izgubio veliki deo omladine. Jedine sirovine, dakle, koju država ima. To izbore čini napetijim nego što bi se mislilo. „Možemo da izgubimo", rekao je jedan njegov savetnik, „ali, to bi bilo iznenađenje".

Boris Kalnoki, rođen 1961, dopisnik je iz Mađarske lista Velt i drugih nemačkih medija. Autor je knjige "Zemlja predaka" (2011).

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android