„Vi ste moji prvi gosti ove godine“

„Dobrodošli, vi ste moji prvi gosti u ovoj godini!“ Tim riječima nas je pozdravio Ugo, vlasnik apartmana u mestu Vilja Gardia, nekih šest kilometara udaljenog od jezera Komo. Apartman je moderno uređen, cena pristojna.

Ugo nam kaže da je njegov apartman u normalnim okolnostima pun od marta do novembra. Priča da je situacija loša i u Veneciji, odakle mu je njegov prijatelj poslao fotografiju Trga svetog Marka. Venecijanac je, kaže, prvi put u životu leti tu turističku atrakciju doživio bez turista.

Jezero Komo inače spada u evropske turističke meke, ne samo za obične smrtnike nego i za svetski džetset poput glumca Džordža Klunija. No u doba korone sve je drugačije, mada su granice za državljane članica EU i par drugih zemalja otvorene već početkom juna.

Jezero se nalazi u Lombardiji, italijanskom regionu najteže pogođenom pandemijom, u kojem se nalazi i Bergamo, jedno od najvećih žarišta korone. Od ukupno oko 240.000 do sada registrovanih zaraženih u Italiji, samo na ovaj region otpada 93.000. I po broju mrtvih ovde je zabeležen tužan rekord: oko 16.600 obolelih nije preživelo zarazu.

U mestu Vilja Gardia ulice su uveče puste. Ono malo ljudi koje srećemo, bez izuzetka nosi zaštitne maske, u prodavnicama su obavezne i rukavice koje možete besplatno dobiti na ulazu. Deo ugostiteljskih objekata uopšte nije otvoren, a ostali, zbog nedostatka gostiju, rade skraćeno.

Svuda prvi ovogodišnji gosti

U ovo mesto stigli smo preko Švajcarske u koju smo ušli iz Nemačke – bez ikakve kontrole na granici. Kroz Švajcarsku je saobraćaj bio veoma gust, u tunel Sveti Gothard su nas zbog radova puštali na kašičicu. Skoro sva vozila oko nas bila su švajcarskih registracija, dakle bili smo među malobrojnim strancima koji su se ovuda uputili prema Italiji.

Ni na italijanskoj granici nije bilo nikakve kontrole. Policajka je samo mahnula da prođemo.

Već idući dan iz Vilje Gardie putujemo dalje prema Firenci. I onde smo, kako nam je rekao Pjero, njegovi prvi ovogodišnji gosti u atraktivnom apartmanu u starogradskom jezgru. Priča da je apartman u normalnim okolnostima popunjen za nekoliko meseci unapred.

Pjerova porodica već pet decenija vodi i restoran. Kaže da su otvorili krajem maja, a da u gubitku nisu samo zato što je prostor njihovo vlasništvo, i oni sami rade u restoranu.

Kontrast program u Firenci

Firenca je glavni grad Toskane, omiljene turističke destinacije, i za mnoge je jedan od najlepših gradova na svetu. Ovu kolevku renesanse, čija je celo istorijsko jezgro na Uneskovom popisu svetske kulturne baštine, svake godine posete milioni turista.

A sada: na ulicama malo ljudi, skoro sve domaći. U svetski poznatom muzeju-galeriji Ufici od ono malo posetilaca, većina su Italijani. Ista situacija je i u palati Piti. Očito i Italijani koriste priliku da bez horde stranih turista uživaju u svom kulturnom blagu.

U svim muzejima u Toskani na snazi su stroge mere: na ulazu se svakom posetiocu meri temperatura, maske su obavezne. No puno ljudi ih, bez prisile, nosi i na otvorenom.

I u drugom toskanskom biseru, Sijeni, na ulazu u prekrasnu katedralu posetiocima se meri temperatura, a osim toga svako mora da na mobilnom telefonu instalira aplikaciju koja upozorava ako se neko previše približi. Inače, držanje distance nigde nije veliki problem jer je svuda malo ljudi.

A onda u subotu na jednom od gradskih trgova u Firenci prisustvujemo kontrast programu: nailazimo na proteste na kojima se okupilo više hiljada ljudi – skoro svi bez maski. U prvi mah pomišljamo da se demonstrira protiv rasizma, ali to je pogrešno: ovde se protestuje protiv mera za suzbijanje pandemije.

Kao i u mnogim drugim evropskim gradovima, okupljeno društvo je šareno: ima svega, od protivnika obaveznog vakcinisanja do onih koji smatraju da mere protiv korone krše ustavna prava.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android