Više od paradajza

Ruski predsednik Vladimir Putim ponovo se sastaje sa turskim kolegom Redžepom Tajipom Erdoganom. Njihov prethodni susret bio je desetog marta u Moskvi, dok Putin u sredu Erdogana dočekuje u crnomorskom Sočiju odakle je juče ispratio nemačku kancelarku Angelu Merkel. Kako je najavljeno, razgovaraće o ekonomskim odnosima.

Dugo su ekonomski odnosi između dve zemlje bili veoma intenzivni sve dok Turska – kako Putin kaže – Rusiji nije zabila nož u leđa, oborivši u novembru 2015. godine iznad tursko-sirijske granice ruski vojni avion tipa Su-24. Nakon nekoliko meseci oklevanja, turski predsednik se izvinio i rusko-turski odnosi počeli su ponovo da se obnavljaju. Međutim, raniji nivo prijateljstva još uvek nije dostignut.

„Ankara se neće izvući sa paradajzom"

Erdoganova poseta Moskvi u martu turskoj strani nije donela to što se očekivalo: ukidanje embarga za uvoz paradajza u Rusiju. „Sa paradajzom se neće izvući", kazao je Putin nakon tragedije sa obaranjem vojnog aviona. Turski uzgajivači povrća zaista pate pod sankcijama. Paradajz je tradicionalno važan deo njihovog izvoza u Rusiju.

U međuvremenu je Rusija olabavila sankcije. Ponovo je odobren uvoz citrusa, kupusa, koštičavog voća i luka. Ali sankcije još uvek nisu potpuno ukinute. I dalje je zabranjen uvoz turskih krastavaca, jabuka i krušaka. Prema proceni turskih proizvođača, obim izvoza poljoprivrednih proizvoda iznosi tek 15 procenata od onog koji je bio pre uvođenja sankcija.

Ali Ankara nije tek tako prihvatila ruske sankcije. I Rusija je ostala bez velikog tržišta za svoje poljoprivredne proizvode, jer je Turska na njih uvela više carine. Na meti se našao izvoz kukuruza, pasulja i suncokretovog ulja. Carine su povećane od devet do 130 odsto. Time je tursko tržište – koje je za Rusiju, posle egipatskog, drugo po važnosti – za ruske žitarice i suncokretovo ulje praktično zatvoreno.

Gubici su veliki. Zbog visokih carina, Rusija beleži gubitke do milijardu i po dolara, stoji u aprilskom izveštaju stručnjaka o privrednoj situaciji u Rusiji.

Različito o Asadu

Dok otklanjanje međusobnih trgovinskih ograničenja može da deluje jednostavno, postizanje dogovora u vezi sa rešavanjem sukoba u Siriji znatno je složeniji problem. Turska i Rusija učestvuju u vojnim operacijama na sirijskoj teritoriji. Tamo slede svoje interese i imaju svoja viđenja posleratnog uređenja zemlje.

Pri tom je odlučujuće kako gledaju na sudbinu sirijskog predsednika Bašara al Asada. Od početka rata u Siriji, Ankara je uverena da Asad mora da ode što je pre moguće, kako bi se otvorio put za pomirenje. „Sve dok je Asad na vlasti, ne može biti rešenja za Siriju", kazao je nedavno Erdogan u intervjuu za novinsku agenciju Rojters.

Erdogan je o tom problemu razgovarao sa Putinom, koji mu je kazao da neće biti Asadov advokat. Ali Rusija zapravo održava sirijskog predsednika na vlasti i pomaže mu u obračunu sa naoružanim neprijateljima. Zvanično Moskva ne vidi alternativu za politiku koju sama sledi u Siriji. „Asad je legitimno izabran vođa zemlje čija vojska se bori protiv pobunjenika, koji pod svojom kontrolom imaju velike delove republike", poručio je nedavno Putinov portparol Dmitrij Peskov. Po njemu Rusija podržava borbu protiv terorizma. Stoga je prilično apsurdno zahtevati od Rusije da prestane da podržava Asada. Time bi Rusija prestala da podržava Asadove napore u borbi protiv Islamske države.