Veštačka inteligencija na velikom platnu

Vizija budućnosti Frica Langea je prvo delo naučne fantastike u vidu celovečernjeg filma. Stvorio je svet sa striktno podeljenim dvoklasnim društvom. U „Gornjem gradu“ žive bogati, radnici su pod zemljom. Kada se sin vladara sa površine zaljubi u Mariju iz podzemlja, pronalazač proizvodi njenu veštačku kopiju…

„Odiseja“ Stenlija Kjubrika gradi luk od predaka čoveka čija se svest menja crnim monolitom. Milione godina kasnije, 2001, na Mesecu se otkriva sličan monolit. Nešto kasnije kreće svemirska ekspedicija. Ali samo HAL, računar u svemirskoj letelici opremljen veštačkom inteligencijom, zna pravi cilj putovanja.

U filmu „Westworld“ ljudi mogu da odu na putovanje kroz vreme i preuzmu ulogu revolveraša Divljeg zapada, vitezova ili rimskih imperatora. Statisti u scenariju su roboti. Zapravo su programirani tako da uvek izgube od ljudskih posetilaca i nikada ih ne povrede. Ali onda dolazi do teške greške u sistemu.

Radnja „Blejd ranera“ se odvija u 2019. godini. Ljudi su stvorili takozvane replikante sa veštačkom inteligencijom kako bi osvajali druge planete. Robotima je, međutim, pod pretnjom smrću zabranjen pristup Zemlji. Ali neki replikanti postaju svesni svoje egzistencije, pružaju otpor i kreću u potragu za svojim tvorcem. Rik Dekard (Harison Ford) je Blejd raner sa zadatkom da ulovi pobunjenike.

Budućnost u godini 2029. izgleda tmurno. Nakon atomskog rata je većina ljudi izbrisana sa lica Zemlje. Kontrolu preuzimaju inteligentne mašine. No čovečanstvo pruža otpor, predvođeno Džonom Konorom. Zato mašine šalju terminatora (Arnold Švarceneger) nazad u godinu 1984. da ubije Konorovu majku pre nego što rodi budućeg revolucionara.

I u predigri „Matriksa“ dešava se rat ljudi i inteligentnih mašina. Nakon poraza ljudi žive u prividnom svetu, ubeđeni da vode prave živote. U stvarnosti leže u komorama i služe mašinama kao izvor energije. Neo (Kijanu Rivs) važi za odabranog koji može da probije matricu.

Vizija budućnosti Stivena Spilberga donosi ograničenje razmnožavanja ljudske vrste zbog manjka resursa. Za one koji ne smeju da imaju decu je jedna firma proizvela robote sa veštačkom inteligencijom. Monikin sin je u komi i ona dobija prototip „Dejvida“, robota u dečijem obličju. Zaplet nastaje kada se pravi sin budi iz kome…

Humanoidi su sveprisutni 2035. godine i obavljaju razne poslove za čoveka. Programirani su tako da nikada ne mogu naškoditi ljudima. Kada je glavni programer firme koja proizvodi inteligentne mašine pronađen mrtav, policajac (Vil Smit) sumnjiči jednog robota. Kasnije shvata odakle vreba prava opasnost: centralni računar V.I.K.I. uz pomoć robota planira da zavlada svetom.

Naučnofantastična drama „Ona“ nema ništa od spektakularnih scena prethodnih filmova. Introvertni Teodor Tumbli (Hoakin Finiks) koristi inteligentni operativni sistem na računaru. On se zove Samanta i pozdravlja Teodora uvek mekim glasom. Što više pričaju, to glas pokrenut veštačkom inteligencijom deluje ljudskije. Toliko ljudski da Teodor oseća da je u očima računara poseban…

Kejleb (Donal Glison) je osvojio putovanje u laboratoriju bogatog osnivača firme Nejtana (Oskar Ajzak) koji ga uvodi u razvoj svog novog robota Ave (Alisija Vikander). Ava je zatočena i malo-pomalo ubeđuje Kejleba da je oslobodi. Mladi programer prekasno shvata da je pokusni kunić zapravo on sam.