Veliko mešanje karata
15. septembar 2018.
Jedno je sigurno – sastav Evropskog parlamenta, koji je već danas sa osam poslaničkih klubova izrazito šaren, nakon evropskih izbora u maju 2019. postaće još šareniji. U mnogim delovima Evrope će ojačati populističke partije, dok se klasične narodne i konzervativne partije se osipaju.
Trenutno je poslanički klub Evropske narodne partije (EPP) sa 218 od ukupno 751 poslanika najjača politička snaga. To bi se moglo promeniti jer ova frakcija ima sve više problema sa 12 poslanika mađarske vladajuće partije Fides. Nakon što je Parlament uz okruglo 100 glasova poslanika EPP – u kojem su i nemački Demohrišćani – zatražio da se protiv Mađarske, zbog deficita u domenu pravne države, povede postupak za kažnjavanje, počelo da je škripi u ovom poslaničkom klubu.
Šef kluba poslanika EPP Manfred Veber, koji dolazi iz bavarske CSU, namerava da posle izbora postane šef Evropske komisije. On je glasao za pokretanje postupka protiv Mađarske premda je četvoro njegovih bavarskih kolega bilo protiv. Ali ni sam Veber još ne želi da prevali preko usana da je za izbacivanje nacionalističkog Fidesa iz ove konzervativne porodice evropskih stranaka.
Orban nije sam
Na pitanje da li se Fides još uklapa u EPP, Veber je za DW izbegao odgovor: „Ranijih godina je mađarski parlament uvek bio spreman na kompromise. Sada to više nije tako. Stoga nam treba dijalog i to dijalog na novoj osnovi.“ Veber najpre želi da sačeka rezultate „dijaloga“ odnosno postupka protiv Mađarske u Evropskom savetu. No, to sve može da potraje do posle izbora.
Stranka mađarskog premijera Viktora Orbana nije ni izbliza izolovana u Evropskom parlamentu. Mnogi demohrišćani iz Španije, Austrije, Italije su glasali protiv postupka za sankcionisanje Mađarske. Orban za sada ponavlja da njegova stranka „pripada EPP“, čime je odbio poziv britanskog independiste Najdžela Faraža da osnuje posebni poslanički klub. Faraž, inače, od sledećeg saziva neće imati reč u Evropskom parlamentu jer tamo više neće biti Britanaca.
„Gospodin Faraž je najveći govornik u Evropskom parlamentu. Slušati ga predstavlja pravo intelektualno zadovoljstvo. Ali mi nećemo slediti njegov poziv, jer mi pripadamo EPP“, rekao je Orban.
Desničari iz Slobodarske partije Austrije (FPÖ) pokušavaju da pridobiju Orbana i nude mu saradnju u novoj poslaničkoj grupi. Šef FPÖ i austrijski vicekancelar Hajnc-Kristijan Štrahe namerava da sa istomišljenicima okupi novu većinu u Evropskom parlamentu. U toj grupi bi bili francuski desničari okupljeni oko Marin Lepen, potom Alternativa za Nemačku, Švedske demokrate i holandska Partija slobode Gerta Vildersa. Možda bi im se mogla pridružiti čak i vladajuća italijanska Lega Matea Salvinija.
Desničarski klub poslanika mogao bi biti relativno veliki, možda čak drugi po veličini, i na taj način potisnuti socijaldemokratske i klasične konzervativne snage.
U ovakve scenarije Viktor Orban još ne želi da se javno uključi. Nakon posljednjeg, izrazito harmoničnog susreta sa Mateom Salvinijem, Orban je rekao: „Moje veze sa gospodinom Salvinijem ne baziraju se na stranačkoj politici. Mi sarađujemo na nivou vlada, tu nije reč o partijama.“
Mnoge populističke partije razmatraju saradnju sa novim trustom mozgova „Pokret“ Stiva Benona koji je pokrenut u Briselu sa ciljem da desničari što bolje prođu na predstojećem glasanju. Benon, bivši savetnik američkog predsednika Donalda Trampa sa kojim se uz teške reči rastao, sada želi da ujedini desnicu u Evropi.
Od odbijanja migracije i useljevanja on želi da napravi temu koja će voditi u izbornu pobedu i biti hit izborne kampanje. I na ovo Orban gleda suzdržano. „Na izborima za Evropski parlament velika tema će bez sumnje biti useljavanje. Ali to ne znači da će birači potpuno odustati od dosadašnjih glasačkih navika na nacionalnom planu“, rekao je Orban pred novinarima u Strazburu.
Pitanje hoće li mađarski Fides imati još uvek mesto u Evropskoj narodnoj stranci biće zasigurno postavljeno na kongresu tih partija početkom novembra. Tada će, ako ne bude preokreta, Manfred Veber biti potvrđen kao čelni kandidat svoje partijske familije. Uprkos tome što konzervativcima prete gubici, trebalo bi da se desi pravo čudo pa da ne ostanu najjača grupacija. A najjača grupacija će verovatno dati i šefa Evropske komisije, čemu se Veber nada.
Makron skuplja saveznike
I u levo-liberalnom taboru stvari se mijenjaju. Zagovarači EU igraju na kartu francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji bi sada trebalo, slično kao i u izbornoj kampanji za francuskog predsednika, da unese svež vjetar u evropsku izbornu debatu.
Makron se sa šefom liberalne frakcije (ALDE) Gijem Ferhovštatom dogovorio da osnuje veliki Klub poslanika liberala. Nejasno je samo koliko poslanika Makronov pokret „Republika u pokretu“ može odaslati u Evropski Parlament. Momentalno su liberali sa 68 poslanika četvrta po redu politička snaga u EP. Mogli bi međutim biti odlučujući jezičak na vagi.
Tjeri Kornilje je francuski liberal u EP i podržava Makrona iako ne pripada njegovom pokretu. „Mislim da će desnica ojačati na narednim izborima. Zato je važno da i mi kao umerene snage i pobornici EU ojačamo“, kaže on za DW.
„Moramo uspeti u stvaranju liberalnog Kluba poslanika okupljenog oko Makrona. To onda više neće biti do sada poznati ALDE, već nešto novo“, objašnjava Kornilje. Nije mu toliko važno hoće li nova poslanička grupa uspeti da izglasa svog kandidata koji bi, u slučaju malo verovatne pobede, bio lider Evropske komisije. „To nije obavezujuće. Ako im to čini zadovoljstvo, neka istaknu svog kandidata.“
Na posletku, ukazuje ovaj poslanik, nije izvesno da lider najjače partijske porodice na izborima na kraju zbilja bude izglasan za šefa Komisije. To zavisi i od preganjanja partijskih šefova i nacionalnih lidera. Zato Kornilje i ne brine o tome ko će u koju fotelju. Njemu je sada, kaže, najvažnije da se sve snage levog političkog spektra i centra ujedine protiv desničara.