Veliki televizijski duel
4. septembar 2017.
Još dok je trajala televizijska emisija, institut dimap je za javni servis ARD sprovodio anketu među gledaocima. Rezultati ispitivanja daju prednost saveznoj kancelarki Angeli Merkel u odnosu na njenog izazivača Martina Šulca. Pedeset i pet odsto ispitanika je ocenilo da je šefica demohrišćana bila uverljivija, dok je za 35 odsto ispitanih to bio šef socijaldemokrata. Sa 48 u odnosu na 36 procenata, Merkelova je u prednosti i kod birača koji su još uvek neodlučni za koga će glasati.
Od samog početka TV-duela Šulc se pokazao kao veoma ofanzivan. Bitka za kancelara za njega nije gotova i pored loših rezultata koje SPD ima u aktuelnim anketama. Svaki drugi birač još uvek nije odlučio kome će dati glas.
Šulc je stao u odbranu svog ranijeg prigovora da kancelarka Angela Merkel svojim političkim stilom vrši „napad na demokratiju". „Oštra formulacija" pokrenula je „neophodnu diskusiju“, smatra Šulc. On je priznao da se radilo o „oštroj formulaciji“, dodavši da je „takvom oštrinom sigurno neće ponoviti“.
Ne mogu svi da dođu u Nemačku
Na početku sučeljavanja kancelarku Angelu Merkel dočekala je tema migracija. Ona je kazala da izbeglički talas ne vidi kao opasnost i dodala da je Nemačka dugo vremena profitirala od globalizacije. To međutim ne znači, istakla je kancelarka, da svi ljudi mogu da dođu u Nemačku.
Šulc je naglasio da će integracija izbeglica na radno tržište duže trajati. Pola miliona ljudi ne može da se integriše za samo nekoliko godina, kazao je Šulc i dodao da je to težak zadatak, te da je zato obrazovanje toliko važno.
I Merkel je ocenila da će integracija potrajati duže, bez obzira na velike napore koji se ulažu. Kancelarka je takođe dodala i da se u međuvremenu sve više izbeglica, poput Iračana, vraća u svoje domovine.
Jasne reči o Turskoj
Jasne reči kandidat socijaldemokrata je imao kada je reč o Turskoj. „Ukoliko budem kancelar, prekinuću pristupne pregovore (Turske, prim. red.) sa EU", kazao je Šulc. Ponašanje Turske ne ostavlja drugi izbor, iako se, kako je istakao, on dugo zalagao za njen pristup u EU. „Sve crvene linije su prekoračene“, rekao je Šulc. On je, međutim, dodao da o prekidu pristupnih pregovora Nemačka ne može sama da odluči, te da to mora da dogovori sa evropskim partnerima.
Merkelova je ocenila da se Turska neverovatnim tempom udaljava od demokratskih tekovina. Poput Šulca, i kancalarka je naglasila da pristupni pregovori sa Turskom mogu samo jednoglasnom odlukom zemalja EU da budu prekinuti. To se još uvek ne razmatra, kazala je kancelarka i dodala da je neophodno izvršiti ekonomski pritisak na Tursku.
„Zastaje dah"
Jedna od tema televizijskog duela bio je i predsednik SAD Donald Tramp. „Imamo velikih razmimoilaženja sa američkim predsednikom“, priznala je Merkelova. Kao primer je navela klimatsko pitanje, ali i izjave Trampa povodom rasističkih ispada u Šarlotsvilu. „Tu zastaje dah", rekla je kancelarka, ocenivši da o razlikama treba razgovarati.
Šulc je kazao da po njegovom mišljenju predsednik SAD Tramp nije u stanju da reši sukob sa Severnom Korejom. On ne veruje da Tramp može da pronađe rešenje. „Problem koji imamo sa Trampom je neuračunljivost“, smatra kandidat socijaldemokrata.
Šulc govori o nedostatku socijalne pravde
Potom je usledila rasprava o situaciji u Nemačkoj. I pored visokog privrednog rasta i niske nezaposlenosti, Šulc govori o nedostatku socijalne pravde. „Imamo još dva miliona nezaposlenih", kazao je Šulc. Mnogi ljudi imaju ugovore na ograničeno vreme. U velikim gradovima stanovi jedva da mogu da se plate i od dve zarade. Šulc međutim smatra da dobar privredni rast nudi mogućnost da se za te ljude nešto učini.
U završnoj reči kancelarka Angela Merkel je obećala da će Nemačku i u budućnosti održati jakom i da će obezbediti nova radna mesta. „Sada moramo da utvrdimo smernice za budućnost“, istakla je kancelarka. „Na tome želim da radim za Vas i sa Vama. I verujem da to možemo zajedno.“ Šulc je apelovao na birače da u nesigurnim vremenima pokažu čvrsto verovanje. „Najbolje sredstvo za napredak je hrabrost“, objasnio je. „Oblikovanje budućnosti, a ne upravljanje prošlošću“. Šulc je zamolio da mu se ukaže poverenje kako bi kao kancelar služio jednoj evropskoj Nemačkoj.
Prvo i jedino predizborno sučeljavanja Merkelove i Šulca uživo su prenosile četiri najveće nemačke televizije ARD, ZDF, RTL i SAT1. Duel šefice demohrišćana - koja je kancelarka od 2005. godine - i njenog protivnika, kandidata socijaldemokrata, trajao je 90 minuta. Četiri novinara spomenitih televizija, Merkelovoj i Šulcu su postavljali pitanja koja se tiču migracije, spoljne politike, socijalne pravde i unutrašnje bezbednosti.
Za građane je to važno
Već ranije se naveliko diskutovalo o formatu emisije. SPD i bivši glavni urednik televizije ZDF Nikolaus Brender kancelarski ured su kritikovali da postavlja uslove i diktira pravila televizijskog duela. Televizije su priželjkivale još jedno sučeljavanje, što je kancelarka Merkel odbila.
Prema anketama Unija je vidno ispred SPD, iako je još veliki broj neodlučnih birača. Socijaldemokrate se zato nadaju boljim rezultatima nakon jučerašnjeg duela. Njihova nada su glasači, njih 40 odsto, koji prema anketama još uvek ne znaju za koga će glasati 24. septembra. „U nedelju ćemo imati drugačije rezultate anketa“, kazao je u petak šef poslaničke grupe SPD Tomas Operman.
Mnogi građani Nemačke očekuju da će televizijski duel znatno uticati na ishod izbora za Bundestag. Prema jednoj anketi koju je za list „Bild am zontag" sproveo institut Emnid, tek 14 odsto ispitanika smatra da je televizijski duel nebitan za ishod izbora.
Večna kancelarka?
U spomenutoj anketi SPD je napredovao za jedan poen i sada ima 24 procenata. Unija, kao i prethodne sedmice ima 38 procenata. Na trećem mestu je stranke Levice sa devet odsto glasova. Liberali i Zeleni izgubili su po jedan odsto i sada imaju osam odsto, baš kao i AfD. Ostale stranke ukupno imaju pet procenata.
Kada je o budućem kancelaru reč, Merkelova je ubedljivo ispred Šulca: 50 odsto građana Nemačka na direktnim izborima bi podržalo kancelarkin četvrti mandat, dok bi za Šulca glasalo 25 odsto birača. Šesnaest odsto ispitanih glas ne bi dalo ni jednom od njih.
haz/rb/kle (ard, afp, dpa, rtr, DW)