Večera kod „Robina Huda“

 „Najgora stvar je sramota, sramota kad stanem u red za jelo“, priča Olga dok jede omlet sa krompirima. Olga je niska žena, sa sedom kosom koju je vezala u rep. Već je gotovo deset godina bez posla. Svoje prezime radije ne bi da nam kaže.

Olga ima stan, ali mesečna pomoć od 400 evra koju dobije od španske vlade, uglavnom nije dovoljna da preživi do kraja meseca. Zato na ulici čeka u redu kod jedne socijalne službe. Čeka na sendvič. „Svaki put se plašim da će me videti neko od moje porodice ili mojih prijatelja“, kaže ona. „Išla sam na fakultet. Šta će se dogoditi kad naletim na nekoga iz moje generacije? Šta će da misli o meni?“

Prvoklasni servis

Ali večeras Olga ne mora da čeka u redu za jelo. Ona sedi za stolom nedavno otvorenog restorana „Robin Hud“ – zapravo se radi o sasvim običnom baru: u uglu je automat za cigarete, iznad šanka visi pršuta. Olgi večeru serviraju konobari. I svakih pola sata je pitaju da li želi još nešto da popije ili hoće li još malo supe.

Ipak je ovo neobično mesto. Preko dana je „Robin Hud“ sasvim običan restoran gosti za ručak plaćaju oko jedanaest evra. Uveče se lokal pretvara u gostionicu u kojoj ljudi kojima je potrebna pomoć, ljudi poput Olge, dobiju serviranu večeru – i to besplatno. Poslovni model je jednostavan: prihodima od doručka i ručka, finansira se večera onima kojima je potrebna pomoć.

Glasnik mira u Madridu

Restoran je najnovija inicijativa humanitarne organizacije „Glasnici mira“ (Mensajeros de la Paz). Sveštenik Anhel Garsija Rodrigez osnovao je tu organizaciju pre više od 50 godina. U konzervativnoj Španiji, otac Anhel je, kako ga često zovu, revolucionar. Pre dve godine, u otmenom madridskom kvartu Čueka, otvorio je crkvu čija su vrata otvorena 24 sata na dan, sedam dana u nedelji. Tamo je instaliran i bežični internet preko koga ide lajvstrim iz Vatikana, a mogu da se gledaju i religiozni filmovi. Beskućnici preko zime mogu da prenoće na crkvenim klupama.

Nedelja je i San Anton je prepun. Ljudi pažljivo slušaju propoved oca Anhela. Ali za razliku od drugih crkava, ovde tokom mise ljudi odlaze i dolaze. Čuje se i tiho mrmljanje. Nakon mise, otac Anhel objašnjava zašto mu buka ne smeta: „U većini crkava mora se biti tih. Mi ljudima ne želimo da propisujemo kako da se ponašaju. Želimo da osećaju da su dobrodošli.“

Vratiti ljudima dostojanstvo

Ideju za restoran mu je, kaže, dao papa Franja. „On uvek priča o tome koliko je važno vratiti ljudima dostojanstvo. Dostojanstvo je više od jednog obroka za siromašne. To je način na koji im taj obrok serviramo.“ Kad je video ljude kako na hladnoći u dugom redu čekaju na jelo, pomislio je: „Zašto im hranu ne bismo servirali u restoranu, s pravim priborom za jelo i pravim čašama, umesto plastičnog pribora?“

Ekonomska kriza 2008. imala je teške posledice za španske građane. I humanitarne organizacije poput „Glasnici mira“ još uvek se bore s posledicama: 30 odsto Španaca živi na ivici siromaštva, 300.000 ljudi su beskućnici.

Pomoć beskućnicima

Trenutno svakoga dana u „Robinu Hudu“ može da večera stotinu beskućnika i siromašnih, ljudi koje izaberu socijalne službe u Madridu. „Za njih je rezervisan sto, kao i za svake druge goste koji plaćaju i koji odlaze u restorane na večeru“, objašnjava otac Anhel.

A toj se rezervaciji 62-godišnji Antonio Pačon raduje svakoga dana. Nakon što je 1996. napustio svoj rodni grad Sevilju, živeo je na ulici u nekoliko španskih gradova. „Preko dana se muvam po gradu“, priča on. „Lepo je imati mesto poput ovog gde me čeka rezervisana stolica i gde mogu da porazgovaram s ljudima koje poznajem. Čim uđem u restoran, zaboravim sve svoje probleme. I svaki put kad odlazim, osećam se manje opterećeno i srećniji sam.“

Osam je sati, 42-godišnja konobarica Marija Vizuete kroz lokal nosi brdo tanjira. U pauzi objašnjava da ima više od 20 godina iskustva rada u hotelima i restoranima: „Radila sam u Ricu i drugim skupim hotelima. Ali kad su me pitali da li želim ovde da radim, odmah sam pristala. Sad radim za ljude kojima je to zaista potrebno i to me veoma ispunjava.“ Vizueteova priča da je restoran dobro popunjen i preko dana. „Puni smo i po dve nedelje unapred.“

Potrebno još sličnih inicijativa

Restoran je dobro popunjen i kad u njega navrate Elena Sančez i jedan njen prijatelj. Upravo su pojeli desert. „Ručak je ukusan i drago mi je što mogu da na ovaj način pomognem i drugim ljudima“, kaže ona. „Od izbijanja ekonomske krize, mnogi ljudi našli su se u finansijskim problemima nakon što su izgubili radno mesto“. Sančezova smatra da španska vlada još uvek nije pronašla rešenje za siromaštvo i dodaje: „U našoj zemlji postoji velika potreba za inicijativama kao što je ’Robin Hud’.“