Već viđeno: od Đinđića do Ivanovića
19. januar 2018.
„Izdajnik“, „kriminalac“, „albanski prijatelj“ i „neprijatelj Srbije“ – gotovo u dlaku je isti izbor teških reči kojima su Zoran Đinđić i Oliver Ivanović opisivani u poslednjim mesecima pred smrt. Pre petnaest godina su na čelu hajke bili Vojislav Koštunica, Dragan Maršićanin i ostatak ekipe DSS uz verno sasluživanje tabloida. Danas su to naprednjaci, njihova kosovska filijala Srpska lista i opet tabloidi.
Onomad je simbolično kulminiralo u rečima Aleksandra Tijanića: „Ako Đinđić preživi, Srbija neće“. Sada je više kandidata, ali se izdvojio Marko Đurić sa rečenicom da je svaki glas za Olivera Ivanovića „glas protiv interesa srpskog naroda“.
- pročitajte još: Tači: Ubice htele da naškode Kosovu
Kad nakon medijskog rafala uslede pravi pucnji, lako je iscediti krokodilske suze, a hajku predstaviti kao uobičajenu političku borbu: „U kampanji se koriste teške reči“, napisao je tako poslanik SNS Vladimir Đukanović na Tviteru. Takvo je opravdanje jednako popularno bilo 2003, kao što je i 2018. godine.
Iako ne treba praviti direktno poređenje između dva slučaja, atmosfere jesu slične, kaže za DW Zoran Živković, koji je vodio Vladu posle ubistva Đinđića.
„Stvara se strah među građanima. U slučaju Zorana Đinđića to je radila opozicija sa kriminalnim krugovima koji su svaki dan prozivali Zorana. A u slučaju Olivera stanje na bilo kom delu Kosova je takvo da nema mnogo od države. Tu vlada kriminal. Atmosfere su oba slučaja bile napete“, dodaje predsednik Nove stranke.
Na sličnosti ukazuje i Dejan Anastasijević, novinar nedeljnika „Vreme“, prekaljen u izveštavanju o organizovanom kriminalu u Srbiji: „Oliver jeste u mnogim stvarima podsećao na Đinđića u okviru severa Kosova. Bio je obrazovaniji i širih pogleda od ostalih i stradao je, po svemu sudeći, od iste sprege politike, organizovanog kriminala i tajnih službi kao i Đinđić.“
Popularniji kad su mrtvi
Fotografije kilometarske kolone koja je u severnoj Mitrovici ispratila Ivanovićevo telo ka Beogradu u mnogim su glavama pokrenule psihološki mehanizam već viđenog. Petnaest godina ranije su stotine hiljada ljudi kroz Ruzveltovu ulicu ispratile bivšeg premijera do iste Aleje velikana.
Zapanjujuća je nesrazmera tih slika i slabašne podrške koju je Đinđić imao u biračkom telu. Ili odnos svežih fotografija sa mizerna 1.462 glasa koje je nedavno dobio Ivanović u trci za gradonačelnika Severne Mitrovice.
„To nije neobjašnjivo“, kaže Anastasijević. „Jedna je stvar za koga se glasa, a drugo kada se ubistvo uvodi kao metod političke prakse. Zato su ljudi izašli – ne zbog samog Ivanovića nego jer su hteli da izraze protest.“
Zoran Živković smatra da takav odnos karakteriše prostor Balkana. „Neko treba da bude mrtav da bi ljudi prepoznali njegove kvalitete. Deo čaršije ne prašta ljudima kada su obrazovani, hrabri, šarmantni, kad znaju da kažu, ali i da urade ono što kažu.“
Sami pogrebi imali su jednu veliku razliku: na Ivanovićevoj sahrani se nije pojavio mitropolit Amfilohije da pokojniku poruči kako je sam kriv za metke koji su ga ubili.
Neka nova „Sablja“?
Da li likvidacija Olivera Ivanovića može da bude neka vrsta prekretnice? Inicijalna kapisla posle koje se zbijaju redovi i razračunava sa spregom politike, službi i kriminala? Pre petnaest godina se to zvalo akcijom „Sablja“, kada je tokom četrdesetak dana vanrednog stanja uhapšeno preko deset hiljada ljudi.
- pročitajte još: „Ništa dobro se ne može očekivati“
Ovih dana je popularna teorija prema kojoj bi Vučićeva vlast – sve i kada bi iskreno htela – teško izašla na kraj sa otuđenim kriminalcima i sivim eminencijama koje ponekad koristi u „političkom radu“. Na delanje te sprege u pravnom vakuumu severnog Kosova je u više intervjua pred smrt upozoravao i sâm Ivanović.
„To je i ogromna razlika – Đinđić i njegova stranka su bili na vlasti kada je ubijen, a Ivanović je bio opozicija“, ukazuje Dejan Anastasijević. „Mislim da su jako male šanse da se ikada sazna šta se desilo.“
Optimista nije ni Zoran Živković: „Očekujem veliku galamu, gde će uzdisanjem, klečanjem i vrištanjem da se najavi velika borba protiv kriminala koja će ostati na nivou provincijske operete. Suštinski se neće desiti ništa. Jer, ako Vučić želi da se izbori sa kriminalom, on mora da udari na vrh kriminala, a to znači na vrh svoje partije i drugih partija sa kojima sarađuje.“