Važna presuda o zabrani otpuštanja LGTB-osoba

Presuda Vrhovnog suda SAD kojom se zabranjuje diskriminacija LGTB-radnika je revolucionarna. Proširenjem definicije „pola“ Sud je većinom od šest prema tri glasa odlučio da su lezbejke, gej, biseksualne i transrodne osobe (LGTB) zaštićene na osnovu Člana 7 Zakona o građanskim pravima iz 1964. godine. Taj Zakon zabranjuje diskriminaciju radnika na osnovu rase, religije, porekla ili pola.

Do sada na mnogim radnim mestima nisu postojala takva pravila za zaštitu LGTB-radnika. Za ona mesta u kojima to do sada nije bio slučaj, presudom Vrhovnog suda poništava se niz uredbi na lokalnom nivou ili na nivou američkih saveznih država kako bi se obezbedilo da svaka osoba ima zaštitu na poslu bez obzira na seksualnu orijentaciju ili polni identitet. Ono što na određeni način iznenađuje, jeste da su dvojica konzervativnih sudija, Nejl Gorsuh, kojeg je imenovao sam predsednik Donald Tramp, i predsednik suda Džon Roberts, podržali tu presudu stajući tako na stranu četvorice liberalnih sudija.

Jednaki po zakonu

„To znači da smo – u najmanju ruku po zakonu, iako ne i u srcu svakog Amerikanca – svi jednaki. Kao što poslodavac pravno ne može nikoga da diskriminiše isključivo na osnovu rase, religije, etničke pripadnosti, invaliditeta, starosti, trudnoće ili pola, sada je tome dodat rodni identitet i on nadopunjuje tu listu“, kaže za DW Endrju Tobijas, stručnjak za finansije.

Tobijas je, osim po knjigama o investiranju i novcu, poznat i po autobiografskoj knjizi „The Best Little Boy in the World“ koju je napisao 1973. godine. Knjiga je postala klasik gej-književnosti, iako je autor zbog straha i poslovne klime u to vreme godinama krio svoj identitet.

-pročitajte još: Prava LGBTI zajednice u Srbiji: Malo bolje, ali i dalje očajno

Nova presuda ne može da nadoknadi izgubljene godine ili milione radnika koji su bili pogođeni u prošlosti. „Kao praktično pitanje ono možda neće promeniti živote mnogih direktno ili odmah. Ali s obzirom na to da su ljudi rutinski bili otpuštani, ucenjivani ili hapšeni – ili su čak izvršavali samoubistvo zato što su gej – predivno je videti da konzervativno orijentisani Vrhovni sud zakonom potvrđuje naša jednaka prava“, kaže Tobijas.

Odluka sudske, a ne zakonodavne vlasti

Kao i u slučaju brojnih društvenih pitanja u SAD, ovo je bilo jedno o kojem je odlučivalo pravosudna, a ne zakonodavna vlast. Uprkos tome što je Sud objavio presudu na 172 stranice, što uključuje pozadine odluke, argumente, dokumentaciju i finalnu odluku, neka pitanja ostala su neodgovorena – poput dres-koda, svlačionica i kupaonica za transrodne radnike.

Pre skoro pet godina Vrhovni sud doneo je presudu da se istopolni parovi mogu sklapati bilo gde u SAD. No do sada u mnogim mestima te osobe nisu imale zaštitu na poslu. 28 od 50 američkih država nije imalo zakone kojima su zaštićena prava LGTB-radnika. Prošle sedmice, Trampova administracija obelodanila je poslednju od smernica koja je podrazumevala ograničavanje prava transrodnih osoba.

Istraživači sa Instituta za seksualnu orijentaciju i rodni identitet sa Univerziteta u Los Anđelesu nedavno su objavili istraživanja u kojima se navodi sledeće: pko polovine od oko 8,1 miliona LGTB-radnika starijih od 16 godina živi u državama bez zakonom propisane zaštite protiv diskriminacije u zapošljavanju na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta.

Najviše ugroženi najslabije plaćeni

Kada je reč o zapošljavanju, otpuštanju, beneficijama i unapređenju brojne američke firme već imaju svoja sopstvena pravila. Bila je to duga bitka. Na početku su firme napravile proračun troškova nakon što su potrošači vršili pritisak na njih.

Godine 2002. samo tri odsto od spiska magazina „Forčun“ od 500 kompanija u SAD u svojim odredbama o nediskriminaciji imalo je i zaštitu rodnog identiteta. Danas 91 odsto ima tu odredbu. Dodatno, sada 65 odsto ima i pokrivenu zdravstvenu zaštitu za transrodne osobe.

Uoči odluke Ustavnog suda, 206 kompanija potpisalo je pismo podrške tužiocima. Reč je o kompanijama poput „Airbnb“, „Bayer“, „Coca-Cola“, „Deutsche Bank“, „IBM“, „Morgan Stanley“, „Walt Disney Company“.

Ipak, većina LGTB-osoba ne radi za kompanije koje su na tom spisku. Oni rade u malim preduzećima po čitavoj zemlji. Ali i te male firme će osetiti efekat novog zakona, jer se upravo iz njih prijavljuju slučajevi diskriminacije ili čak neprijateljstva.

Često marginalizovani LGTB-službenici generalno češće rade na slabije plaćenim poslovima kao što su poslovi u uslužnoj delatnosti ili u maloprodaji. U SAD ih, prema podacima HRC, oko 15 odsto radi u restoranima ili prehrambenim servisima, 7,5 procenata u bolnicama, sedam odsto u obrazovanju. Ali oni barem imaju posao – prema podacima HRC jedna od deset LGTB-osoba je nezaposlena.

Jedan zakon nikada ne rešava sve probleme. Ali mnogi se nadaju da je novi zakon prvi korak na dugom putu s ciljem uklanjanja straha i poboljšanja svakodnevnog života LGTB-osoba.

Do sada su 74 zemlje, poput Australije, Kanade, Francuske, Nemačke, Meksika, Holandije, Švajcarske ili Velike Britanije, usvojile zakone protiv diskriminacije radnika na osnovu seksualne orijentacije, navodi se u studiji ILGA World, objavljenoj 2019. godine. SAD su sada 75. zemlja. Endrju Tobijas se nada da će ih slediti i druge zemlje.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android