Vašington je jasan. A šta Brisel očekuje od Kurtija?
17. februar 2021.
Pobednik kosovskih izbora, Aljbin Kurti, od samog proglašenja rezultata stavio je do znanja i Briselu i Beogradu da će doći do promena u pozicioniranju Kosova u dijalogu o normalizaciji odnosa sa Srbijom koji se vodi uz posredovanje EU.
Na najavu Kurtija da mu dijalog sa Beogradom neće biti u vrhu prioriteta, reagovali su EU zvaničnici, koji su, svi do jednog, poručili da se od budućih vlasti u Prištini očekuje „konstruktivan pristup nastavku dijaloga sa Beogradom".
„Evropski put Kosova vodi kroz sveobuhvatnu normalizaciju odnosa sa Srbijom. Očekujemo od novih vlasti konstruktivni angažman na nastavku sastanaka u okviru dijaloga kome posreduje EU i da iskoriste priliku koja im se pruža za postizanje sveobuhvatnog sporazuma", poručili su u zajedničkom saopštenju šef diplomatije i glavni pregovarač EU, Žosep Borelj, i komesar za proširenje, Oliver Varheji.
Zvanično, EU kaže da će sačekati formiranje parlamenta i vlade na Kosovu kako bi se krenulo u ozbiljne razgovore o nastavku dijaloga.
Nezvanično, ocenjuje se da Aljbinu Kurtiju, kao verovatno budućem premijeru Kosova, mora da bude jasno šta njegov mandat i proces dijaloga znače za budućnost Kosova, odnosno građana koji su mu poklonili poverenje na izborima.
„Evropska perspektiva Kosova i moguća brza traka pristupanja, uz ispunjavanje reformi, moguća je samo kroz tunel dijaloga. Taj tunel sada izgleda mračno i pun je problema, ali vidi se svetlo na kraju u obliku normalizacije odnosa. Za razliku od političkog lidera, Aljbin Kurti će kao državnik morati da prihvati realnost i umetnost kompromisa kako bi omogućio građanima koji su glasali za njega ono što žele, a to je evropska budućnost”, navode diplomastiki izvori u Briselu.
Kurti je „svoj", ali ima mesta za pragmatizam
Da budućnost Kosova u EU neće biti moguća bez saradnje i postizanja dogovora sa Beogradom, poručuje i izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo, Viola fon Kramon.
Ona je u izjavi za DW ocenila da je važno da nova vlast na Kosovu nastavi posao koji je započet prošle godine pod mandatom specijalnog predstavnika EU, Miroslava Lajčka.
„Lično, ne mogu da zamislim da bi građani Kosova poželeli da se vrate na početak ili da ostanu negde u ćošku bez ikakve perspektive evrointegracija. Nova vlada će morati da radi kako na reformama i borbi protiv korupcije tako i na razvoju ambiciozne proevropske agende. Gospodin Kurti bi trebalo da iskoristi dobijenu snažnu većinu na izborima. Tako velika podrška kod kuće je preduslov za uspešan dijalog, ali ne i dovoljna sama po sebi", kaže fon Kramon.
Poznavaoci Aljbina Kurtija kažu da kompromis i pragmatizam nisu njegove najjače strane, i da kao takav, iako očekivan, „nije bio izbor ni Brisela ni Vašingtona" za nastavak procesa normalizacije odnosa sa Beogradom.
„Aljbin Kurti je vrlo svoji, ne gleda stalno u Brisel da bi dobio potvrdu. Biće teži možda i čak nemoguć za kontrolisanje od strane Vašingtona, Berlina ili Brisela", ocenjuje analitičar berlinskog Saveta za politiku demokratizacije, Tobi Vogel.
On konstatuje da će takvo ponašanje Kurtija možda i otežati dijalog, ali postavlja i pitanje da li bi bilo bolje da u procesu postoji strana koja je tu da bi zadovoljila Brisel ili Vašington, a koja ne bi imala podršku kod kuće za eventualni sporazum.
„Koje god rešenje da se nađe ono će morati da ima demokratski legitimitet kod kuće u Srbiji ili na Kosovu. Mogu da vidim da će Kurti tu biti pragmatičan i raditi na određenim kompromisima kako bi dobio ono što Kosovo želi, a to je priznanje Srbije i pet zemlja EU koje i dalje ne priznaju nezavisnot Kosova", kaže Vogel.
Kramon: Kurti ne sme da propusti momenat saradnje EU i SAD
Pored promene na čelu Kosova, kontekst dijaloga Beogrda i Prištine fundamentalno se menja i dolaskom nove administracije u Vašingtonu.
Sagovornici DW smatraju da ta pomena ide na ruku jačem upravljanju dijalogom, ali i samom Aljbinu Kurtiju.
„Ono što sada imamo jeste jedan novi momenat, sada imamo i zajedničke interese sa obe strane Atlantika, i mislim da je to prilika koju gospodin Kurti ne bi trebalo da propusti", kaže Viola fon Kramon za DW.
Prva vlada na čelu sa Aljbinom Kurtijem, početkom 2020. našla se pod snažnim pritiskom adminstracije SAD, na čelu sa predsednikom Trampom. Posle nepuna dva meseca mandata vlada je i oborena izglasavanjem nepoverenja u parlamentu što su podržale SAD, za razliku od EU zemalja. Sam Kurti je kao razlog smene njegove vlade naveo stvaranje prostora za postizanje dogovora o razmeni teritorija između Srbije i Kosova, čemu se on izričito protivio.
„Vašington danas jasno stavlja do znanja da je cilj dijaloga Beogrda i Prištine međusobno priznanje. To nije novost, ali je sada jasno rečeno. Ta jasnoća je od pomoći dijalogu kao i Bajdenova adminstracija. Neće više biti igrarija Rika Grenela”, smatra Vogel.
EU, kao glavini posrednik u dijalogu, bar zvanično, navodi da je za nju prihvatljivo svako rešenje oko kog se Beograd i Priština dogovore, a koje je u skladu sa međunarodnim pravom i evropskim principima.
Nešto konktretniji je specijalni predstavnik EU, Miroslav Lajčak, koji je odbacio mogućnost zamene teritorija kao mogućeg rešenja za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.
Najkonkretniji, kao i obično, jesu partneri iz SAD, čiji je novoizabrani predsednik Džozef Bajden, u čestitki povodom Dana državnosti Srbije poručio da rešenje procesa koji se vodi između Beograda i Prištine vidi u međusobnom priznanju.
U međuvremenu, EU radi na produžetku mandata Miroslava Lajčka. On već najavljuje da se očekuje nastavak „krivudavog puta" do sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, ovoga puta sa novim igračem za stolom u Briselu.