Vanredno stanje u Hrvatskoj
29. novembar 2017.
I ostalim suoptuženima, njima petorici, liderima međunarodno nepriznate Herceg-Bosne, Sud je potvrdio prvostepene presude – ukupno 111 godina zatvora za ratne zločine počinjene na teritoriju BiH. Takav razvoj događaja niko nije mogao da predvidi, pogotovo u svetlu činjenice da se je Praljak dobrovoljno predao sudu 2004. godine. Štaviše, uskoro je, nakon dve trećine 3 odslužene kazne, mogao da izađe na slobodu, jer bi mu se u kaznu uračunao pritvor.
Aktuelni događaji u Hagu mogli bi da reduciraju ionako mala prava Hrvata u BiH, mogli bi da naruše odnose Hrvatske i BiH, pa čak i da utiču na ulazak BiH u Evropsku uniju, analizirali su analitičari, dok su političari na celodnevnoj drami pokušali da zabeleže koji bod.
Hrvatska predsednica Kolinda Grabar-Kitarović vanredno se vraća sa Islanda, a i šefica diplomatije Marija Pejčinović-Burić prekinula je učešće na samitu u Abidžanu. U državi vlada vanredno stanje, Prvi program javne televizije suspendovao je sve emisije i emitovao emotivno obojen vanredni program uživo. Građani koji su samo pre nekoliko dana odobravali rad Suda u slučaju protiv Ratka Mladića, danas tvrde da su haške sudije nekompetentne.
Da li je Hrvatska agresor?
U čitanju presude nisu direktno spominjani bivši predsednik Franjo Tuđman, ministar obrane Gojko Šušak i general Janko Bobetko, svi odreda mrtvi, ali potvrđena je teza o udruženom zločinačkom poduhvatu koju su mnogi protumačili kao presudu Hrvatskoj, „službeni pečat“ na nedozvoljenoj saradnji Zagreba i Herceg-Bosne koja je rezultirala agresijom i ratnim zločinom. Hrvatska je tako postala jedini okupator na području bivše Jugoslavije u očima Haškog suda, ocenili su i građani i političari.
Pročitajte još: Sud koji nikom nije potaman
S tim se ne slaže bivši ministar pravosuđa Ante Šprlje tokom čijeg mandata je Hrvatska pokušala da se uključi u postupak kao „prijatelj suda“. „Mediji su pogrešno tvrdili da je Hrvatska prvostepenom presudom spominjana kao agresor. Žalbena i Raspravna veća su potvrdila da su postojali elementi međunarodnog sukoba, ali to ne znači agresiju ili odgovornost Republike Hrvatske na području Bosne i Hercegovine. Političari će iznositi svakakve teze, ali govorim vam kao pravnik“, kaže Šprlje za DW uz konstataciju da ova presuda neće otvoriti široko vrata tužbama za odštetu iz susedne BiH.
HDZ-ovi poslanici najavljuju reakcije na presudu, ali to je, kaže Šprlje, pravno gotova stvar i nema realne mogućnosti za njeno osporavanje. „Ovo je presuda šestorici ljudi, a ne narodima, teritorijama ili državama. To bi trebalo da prihvate političari i oni koji će graditi budućnost na ovim prostorima.“
Da li se Srbija „izvukla“?
Kako to već biva na području bivše države, kada se osuđuju „naši“, sud je nepravedan i politički, a kada se iza rešetaka stavljaju „njihovi“, sud samo potvrđuje istinu. „Hrvati su bili žrtve onoga što se događalo u BiH kao najmanji konstitutivni narod. To je potpuno negiranje onoga što je Hrvatska učinila za BiH tokom rata – zbrinjavanje muslimana izbeglica“, podseća generalni sekretar HDZ-a i šef Sabora Gordan Jandroković. „Činjenica je da se Srbija koja je bila agresor izvukla od svih mogućih presuda, a Hrvatska, koja je vojnim akcijama spasila BiH da postoji, osuđena je“, sumirao je glas javnosti poslanik Hrvoje Zekanović iz „Hrasta“.
Miroslav Tuđman, sin prvog hrvatskog predsednika Franje Tuđman, za javnu televiziju je objasnio da u presudi vidi selektivno tumačenje događaja o kojima se sudilo te svojevrsnu inverziju – osuđeni su oni koji su se branili od vojnih operacija Armije BiH. „Sud ne poznaje činjenice i primenjuje merila iz 21. veka na devedesete godine prošlog veka, nesposoban je za pronalaženje prave mere za počinjene zločine kojih su višestruko više činili Bošnjaci“, sumira Tuđman dok za presudu kaže da će dovesti u pitanje održivost BiH.
Kako dalje?
Bivši ministar Šprlje za DW potvrđuje da sam Haški sud nije usklađen s modernim evropskim standardima i ljudskim pravima koji daju puno šire mogućnosti za iznošenje dokaza. „U modernim sustavima nije moguće biti u istražnom zatvoru više od deset godina. Šokantno je da Haški sud ne obavezuje Povelja o ljudskim pravima. To je činjenica, kao i to da Tribunal nije osnovan na način kako bi trebalo da bude osnovan sud koji kažnjava ratne zločine i štiti ljudska prava.“
Pročitajte još: Prosvetljenje, pravda i istina?
Naš sagovornik zaključuje da je danas vrlo teško shvatiti što se devedesetih na području bivše Jugoslavije događalo. „Danas gledamo Siriju ili Irak i čudimo se svemu. Taj psihološki naboj ljudi koji su u ratu, neshvatljiv je u miru. Trebalo bi biti dobar sudija pa se staviti u položaj onih kojima se sudi."
Časna smrt Slobodana Praljka, kako je tumače Hrvati, teško da će unaprediti suživot Hrvata i Bošnjaka u BiH, ali i odnose Zagreba i Sarajeva. Bude li zaista tako, mogla bi to da bude neželjena ostavština Tribunala koji je danas izrekao svoju poslednju presudu, suda koji je trebao da bude generator pomirenja i suočavanja s prošlošću.