Uznemirava kad Angela Merkel izgubi prisebnost
Da li u vreme pandemie Nemačka zaista sedi na „buretu baruta”? I da li su odgovornima stvari „izmakle iz ruku”? Ako je samo polovina tih citata tačna – a oni prema tvrdnjama lista „Bild” dolaze sa jedne interne video-konferencije sa predstavnicima pokrajina – onda je Angela Merkel definitivno izgubila strpljenje.
„Moramo biti još stroži, inače ćemo se vratiti tamo gde smo bili pre 14 dana”, rekla je Merkel. To koliko je kancelarka izgubila strpljenje pokazuje njena reakcija na još uvek veliku želju za putovanjima koja vlada među stanovnicima Nemačke. „Za Božić je 50.000 odletelo na Kanare i Maldive”, navodno je rekla Merkel tokom konferencije. I još - sto puta je pitala zašto takva putovanja ne mogu jednostavno da se zabrane, da bi onda dobila odgovor koji kao da je skovan za bivše građane DDR-a: Nemačka je slobodna zemlja.
Ako su na konferenciji zaista izgovorene te reči i ako je kancelarka od pokrajinskih premijera zaista dobijala takve odgovore – s pravom je povrijeđena. Oni koji negiraju postojanje korone, a neki od njih su desničarski ekstremisti, vole da se pozivaju na to da je Angela Merkel iz DDR-a onda kada osuđuju ograničenja građanskih prava uvedena zbog pandemije, jer ih smatraju nerazumnim.
„Čelični živci“ Angele Merkel
Da li Nemačkoj stvari izmiču iz ruku? Ono što je sigurno jeste da broj zaraženih ponovo lagano opada. Ali, to očigledno nije dovoljno brzo kako bi se u Nemačkoj zaustavilo širenje opasnog, mutiranog virusa. Takođe je sigurno da je dosta vremena izgubljeno u napornom čekanju da EU odobri vakcinu, a koja se sada isporučuje sa zakašnjenjem.
Uznemirava kada kancelarka – iz mnogih pregovora o brojnim temama poznata po čeličnim živcima – izgubi prisebnost. U januaru 2021. Merkel je postala ono što Amerikanci nazivaju „hroma patka“. Ona ove jeseni odlazi sa funkcije kancelarke. Svi to znaju i to je jedan od razloga zašto njena reč očigledno više nema onu težinu koju je imala nekada. To pogotovo zato što su pokrajine u suštini odgovorne za sprovođenje svih rezolucija. Međutim, mnogi pokrajinski premijeri s kojima Merkel mora da pregovara žele da budu ponovo izabrani. Oni znaju da su ljudi umorni od pandemije i da čeznu za ublažavanjem strogih mera.
Na kraju svog kancelarskog mandata, Merkel, međutim, ne želi da bude upamćena kao kancelarka kojoj zbog pandemije nije uspelo da savlada poslednje metre na funkciji šefice vlade. I to nakon što je prevladala finansijsku krizu, a potom i teške sporove oko prihvata brojnih izbeglica u jesen 2015. i u godinama koje su usledile. Ovde bi takođe trebalo spomenuti i Donalda Tramp, čije je predsedavanje za nemačku kancelarku predstavljalo sve samo ne zadovoljstvo, već upravo suprotno.
„Kukanje na visokom nivou“
Merkel zastupa mišljenje koje sigurno nije sasvim pogrešno: da ljudi u Njemačkoj „kukaju na visokom nivou". Čak i trenutne mjere lockdowna, koje pokazuju prve efekte, nisu ni približno stroge kao na primjer ograničenja u Italiji, Španiji ili Francuskoj. Drugim riječima: zatvoreni restorani, otkazani letovi i nekoliko sedmica bez svježe frizure je nešto što kancelarka smatra podnošljivim. Pod tim ona ne podrazumijeva sudbinu vlasnika restorana, kulturnih djelatnika i umjetnika koji se, poput hiljada drugih privatnika i samozaposlenih, plaše za svoju egzistenciju i ekonomsko preživljavanje.
Pandemija u Nemačkoj je trka sa vremenom. Tromi početak vakcinacije izaziva ljutnju. Više ograničenja od onih koja trenutno postoje teško je sprovesti. Bezbrojni zbunjujući sastanci pokrajinskih premijera i kancelarke svima su razvukli živce. Jedina nada koja ostaje jeste da se horor scenariji o mutacijama virusa neće u potpunosti obistiniti. Trenutno je Nemačka poprilično nemoćna. A proleće, i s njim polagano vraćanje u normalan život, čini se kao da je veoma daleko.