1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Uzaludno čekanje na više kamate

9. jun 2017.

Savet Evropske centralne banke raspravljao je u Talinu o kamatnoj politici u evrozoni. Ali od povećanja kamata – ništa. Uostalom to se nije ni očekivalo, a nemačke štediše moraju i dalje da budu strpljive.

https://p.dw.com/p/2eMxA
Symbolbild Eurobonds
Foto: picture alliance/dpa/Bildagentur-online/HRI-McPhoto

Čini se da je ekonomska stagnacija u evrozoni definitivno prevladana. U prvom tromesečju ove godine zabeležen je ukupni privredni rast u visini od 0,5 odsto, nakon što je značajno rastao još u prethodnom tromesečju. Zbog toga se očekuje da Evropska centralna banka (ECB) neće još više novca da upumpava na tržište. U najboljem slučaju, može se računati s nekoliko blagih naznaka. „Mislim da će biti upućeni neki vrlo oprezni signali“, očekuje Kristian Tetman iz Deka banke. To znači da ECB neće više da naglašava ozbiljne izazove i rizike s kojima se suočava razvoj evropske ekonomije, te da predsednik banke Mario Dragi neće da najavljuje mogućnost još nižih kamata, smatra Tetman.

Već godinu dana se osnovna kamata unutar evrozone kreće oko nule. Međutim, onaj ko misli da je time dosegnuto samo dno – taj se vara. Već sada banke moraju da plaćaju 0,4 odsto kaznenih kamata ukoliko višak novca čuvaju u svojim nacionalnim centralnim bankama. A ta negativna kamata, naravno, može i da se povećava.

Deutschland EZB PK in Frankfurt Mario Draghi
Mario Dragi: Dinamika inflacije i dalje zavisi od nastavka naše sadašnje monetarne politikeFoto: picture-alliance/Zumapress/L. Huanhuan

Ali izostanak naznaka još ekspanzivnijih monetarnih mera, ne bi trebalo brkati sa mogućim krajem politike preplavljivanja tržišta takoreći besplatnim novcem. Evropska centralna banka i dalje svakog meseca otkupljuje od banaka državne vrednosne papire u iznosu od oko 60 milijardi evra. Ideja je da države tim novcem kreditiraju kako male preduzetnike, tako i firme u svojim zemljama.Cilj je podsticanje rasta konjunkture s jedne strane, kao i inflacije s druge.

Inflacija se ne pomera s mesta

„Trenutno smo suočeni s do sada nepoznatim fenomenom: konjunktura je doduše u porastu, ali inflacija je i dalje veoma niska“, kaže Kristijan Tetman. Doduše, u aprilu je ona iznosila 1,9 odsto i time gotovo dosegla željena dva procenta, ali je potom u maju ponovo pala na 1,4 odsto. A kada se pogleda razvoj takozvane osnovne inflacije, do koje je ECB naročito stalo, situacija je još nepovoljnija. „Ako se obrati pažnja na inflaciju bez cena energije i prehrambenih proizvoda, vidi se da smo sada ponovo na nivou koji smo imali i ranije – naime 0,9 odsto“, naglašava Mihael Šubert, ekonomski stručnjak nemačke Komercbanke.

„Dinamika inflacije i dalje zavisi od nastavka naše sadašnje monetarne politike“, naglasio je nedavno šef ECB Mario Dragi. On je tako opravdao svoj program kupovine državnih obveznica koji bi trebao da bude nastavljen bar do kraja ove godine. A Mihael Šubert očekuje da će taj program biti i produžen na sledeću godinu: „Evropska centralna banka već ranije je rekla da program kupovine državnih vrednosnih papira neće biti obustavljen naglo. To znači da i u slučaju da šefovi te banke dođu do zaključka da to više nije neophodno, oni s tom praksom neće prestati preko noći.“ Šubert očekuje da će tokom 2018. doći do postepene redukcije – na otkup obveznica u vrednosti od 30 do 40 milijardi mesečno. S obzirom na to da je ECB takođe najavila da će najpre da okonča otkup državnih papira, a tek potom da poveća kamate, do tog koraka mogle bi da proteknu godine.

Istovremeno, na tržištu se uočavaju propratne posledice te politike beskamatnog novca. „Banke recimo imaju sve više problema s održavanjem isplativosti poslovanja, tako da sve više ulaze u poslove visokog rizika“, objašnjava analitičar Komercbanke Mihael Šubert. Na taj način sve više raste opasnost od stvaranja tzv „mehura“ na tržištu nekretnina, kao i na tržištima novca.

Tiho razvlašćivanje štediša

Nemačka sebe doživljava kao najveće gubitnika politike niskih kamata. „Radi se o zemlji koja ima veliki suficit, što na kraju krajeva znači da u Nemačkoj ima više štediša nego korisnika kredita“, kaže Kristijan Tetman iz Deka Banke.

Ali dok štediše moraju da izlaze na kraj s negativnim kamatama na štednju novca u bankama, korisnici kredita, dakle dužnici, mogu da računaju s gotovo nultom kamatom. „Postoje opravdane sumnje da se u nekim zemljama oteže sa sprovođenjem reformi, jer situacija trenutno nije tako loša i nije neophodno pokretati nepopularne reforme“, kaže Tetman. To je još jedna od negativnih nuspojava preko koje Evropska centralna banka velikodušno prelazi.