Uticaj Srbije i Hrvatske na politički razvoj BiH

Učesnici okruglog stola o uticaju Srbije i Hrvatske na političke događaje u BiH, naučnici i bivši visoki zvaničnici BiH i Jugoslavije mišljenja su da postoji kontinuitet u negativnom delovanju komšija prema BiH. Ocenjujući delovanja Srbije i Hrvatske prema BiH u kontekstu aktuelnih geopolitičkih previranja, profesor na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu Nerzuk Ćurak naglašava da je ruski uticaj, iako destabilizujući, „precenjen“ i da bi za BiH bio veći problem ako Evropska unija (EU) izda sopstvene principe. „Nema nikakve koristi od toga ako će ključne evropske vrednosti biti zabrana migrantima da u potrazi za boljim životom dođu u Evropu. Ako će zatvaranje granica, negacija različitosti, antisemitizam i islamofobija biti vrednosti EU, onda nam takva Evropa ne treba, jer takva EU je protiv multietničkih država. Takva EU bi organski bila protiv BiH i saveznik nacionalističkih politika Zagreba i Beograda“, kazao je sarajevski profesor.

Govoreći o islamofobiji, jačanju desničarskih politika i „ulagivanju“ političkog centra desničarskim strukturama, Nerzuk Ćurak upozorava i na posledice „opasnog“ intervjua francuskog predsednika Emanuela Makrona britanskom Ekonomistu. „Makron govori o geopolitičkoj transformaciji sveta zalažući se za novu Evropu pod francuskim uticajem. U tom intervjuu vidi se da je i Makron pod uticajem islamofobije pa njegova izjava o BiH kao 'tempiranoj bombi' nije neočekivana. Takve ocene stvaraju ambijent koji ohrabruje politike Beograda i Zagreba u destrukciji BiH. Nažalost, nema autentične bh politike koja bi se tome suprotstavila“, napominje Nerzuk Ćurak.

Diplomatija Republike Hrvatske u službi HDZ-a BiH

Učesnici okruglog stola upozorili su da politika Srbije nije odustala od razumevanja BiH kao „dela svog geopolitičkog prostora“ i da nema nagoveštaja promene obaveštajne strukture u Srbiji koja je „rak rana“ zapadnog Balkana. Rečeno je i da Hrvatska, koja bi trebalo da bude saveznik BiH, sada insistira na unutrašnjem uređenju koje podrazumeva tri etnoteritorijalne jedinice u ovoj zemlji. „Tome ide u prilog i izjava Andreja Plenkovića da će diplomatska mreža Republike Hrvatske biti u funkciji HDZ-a BiH. Nažalost, spoljna politika Zagreba svodi se na unutrašnju politiku HDZ-a BiH“, kaže Ćurak.

Srbija, a u manjoj meri i Hrvatska, su svaka na svoj način i uz pomoć „strateških partnera“, uticale na političke prilike i u posleratnoj BiH, koristeći upravo evropske nedoumice i nesporazume kakve svojim javnim istupima danas provocira i predsednik Makron, mišljenja je akademik Slavo Kukić. No, bilo je i perioda koji su nagoveštavali drugačiji odnos prema BiH. „Početak 2000-tih godina nagoveštavao je promene. U Hrvatskom saboru HDZ je izgubio vlast. Na političku scenu dolaze Ivica Račan i Stjepan Mesić sa drukčijim pogledima na odnose sa BiH. Mesićevi stavovi su bili da bi Hrvati u BiH rešenja svojih problema trebalo da traže u Sarajevu, a ne u Zagrebu“, kaže Kukić.

Pozitivni signali Mesića i Tadića bez uticaja na stvarne centre moći

I iz Srbije su početkom 2000-tih godina počeli stizati pozitivni signali prema BiH. „Nakon poraza režima Slobodana Miloševića, a potom i Vojislava Koštunice koji se nikada nije probudio iz sna o 'velikoj Srbiji', pozitivne signale prema BiH upućivao je i predsednik Srbije Boris Tadić. On je promovisao saradnju i pomirenje država nastalih raspadom bivše Jugoslavije, a svojevremeno se izvinio žrtvama i poklonio ubijenima u Srebrenici. No, još za njegovog mandata su krenuli projekti specijalnih veza Srbije sa Republikom Srpskom, što jeste predviđeno Dejtonskim sporazumom, ali se danas u vreme Aleksandra Vučića zloupotrebljava do te mere da se odnosi sa RS-om grade kao da država BiH ne postoji“, kaže Kukić.

„Aleksandar Vučić se nikada nije ogradio od poruka Milorada Dodika da ujedinjenje RS-a sa Srbijom ostaje srpski strateški cilj. Vučić je na to odgovarao frazama da 'Srbija poštuje teritorijalni integritet BiH', ali suštinski nije promenio odnos prema Dodiku. Do radikalne promene u odnosima prema BiH dolazi i sa njene zapadne strane. Suprotno očekivanjima, u Hrvatskoj, nakon ulaska u EU, jača desničarska ideologija. I ponovo se hrvatska politika bazira na odnosima prema Sarajevu. U tome prednjači Kolinda Grabar-Kitarović, dok predsednički kandidat Ante Đapić obećava uspostavljanje hrvatske republike u BiH. Insistira se i na promenama Izbornog zakona u BiH koje su u suprotnosti sa svim evropskim standardima“, napominje Kukić.

Radikalizacija političkih prilika u BiH

Kuda vode takvi odnosi suseda prema BiH? Kukić kaže da aktuelni pristupi Beograda i Zagreba doprinose i radikalizaciji političkih prilika u BiH, gdje bi bošnjački predstavnici iz Stranke demokratske akcije (SDA) mogli težiti uspostavi drugačijih odnosa. „Usled radikalizacije političkih prilika u BiH, SDA bi mogla zastupati ona rešenja koja vode političkoj supremaciji jedne etničke grupe. Zato bih volio da se lideri Beograda i Zagreba ugledaju na Vilija Branta i da građanima BiH upute izvinjenje za zlo naneseno velikodržavnim politikama. To se i pokušalo početkom veka, ali su geste Mesića i Tadića ostale bez odjeka u srpsko-hrvatskim centrima moći. Velikodržavne ambicije su preživele pa se i danas ohrabruje destrukcija BiH, za šta i Srbija i Hrvatska imaju podršku međunarodnih tutora“, upozorava Kukić.

Tokom dvodnevne rasprave, navedeni su i primeri destruktivnog delovanja prema BiH devedesetih godina, o čemu su govorili bivši članovi Predsedništva BiH Mirko Pejanović i Ivo Komšić. Pejanović se prisetio ratnih događaja, mirovnih pregovora i tajnih sastanaka sa Slobodanom Miloševićem te Miloševićeve konstatacije da je sve rešeno i da „svet želi jedinstvenu BiH“, ali je podsetio da su do tog saznaja protekle četiri krvave ratne godine u kojima je ubijeno najmanje stotinu hiljada ljudi. Komšić je hrvatsku politiku prema BiH ocenio kao „dvoličnu“ napominjući da se sada u Zagrebu ograđuju od dogovora Franje Tuđmana i Slobodana Miloševića iz Karađorđeva. Komšić se prisetio i ponude Mate Bobana, koji mu je uoči rata preneo poruku „predsednika“ da pomogne u stvaranju hrvatske države „koja bi obuhvatala i delove BiH“. „Kada sam Bobana pitao šta sa muslimanima koji u tom delu BiH čine značajan deo stanovništva, odgovorio mi je – to ćemo pobiti“, priseća se Komšić, koji je tada prekinuo komunikaciju sa liderom HDZ-a BiH.

Srpsko-hrvatski odnosi prema BiH u Jugoslaviji

Srbija i Hrvatska su i za vreme bivše Jugoslavije uticale na politička zbivanja u BiH. Historičar Husnija Kamberović kaže da je to u slučaju Zagreba bilo izraženo u vreme Hrvatskog proleća, dok je Beograd intenzivnije delovao osamdesetih godina, tokom uspona Slobodana Miloševića. O odnosima u jugoslovenskoj federaciji govorio je i bivši jugoslovenski i bh zvaničnik Raif Dizdarević, naglašavajući da je rukovodstvo BiH često moralo braniti svoj status ravnopravne federalne jedinice. On je podsjetio i na aferu Agrokomerc koja je u režiji tadašnjih bezbednosnih službi zloupotrebljena kao sredstvo pritiska na bosansko političko rukovodstvo.

Okrugli sto o uticaju Hrvatske i Srbije na događaje u BiH deo je šire regionalne rasprave o važnim istorijskim događajima, koju organizuje Helsinški odbor Srbije uz podršku Nemačke ambasade u Beogradu.