Ustanak protiv elita
4. decembar 2018.
Iv Ruse još uvek je pod utiskom dramatičnih događaja u subotu. „Demonstranti su bili spremni da ubijaju ljude“, kaže Ruse, inače predstavnik departmana Ot-Loar u francuskoj centralnoj vladi.
„Žuti prsluci“ su proteklog vikenda praktično zapalili njegov mirni gradić Le Pi-an-Vele. Nezadovoljni demonstranti bacali su kamenje i molotovljeve koktele. Veliko je nezadovoljstvo zbog povećanog nasilja u gradu koji se smatra srcem katoličke Francuske. U grad koji je od Pariza udaljen više od 500 kilometara, politički šokovi iz glavnog grada obično ne dopiru.
Škole kao sledeći cilj?
Međutim, ovih dana situacija je sasvim drugačija. Talas uglavnom nekontrolisanih protesta brzo je zahvatio čitavu zemlju. Od Bresta do Strazbura i od Lila do Marselja demonstranti su blokirali naplatne kućice na autoputevima, ulice i skladišta goriva, ili su se u žutim prslucima okupili na protestnim marševima. Demonstranti, potpomognuti „Žutim prslucima“, su zbog nezadovoljstva vladinom obrazovnom politikom, u ponedeljak blokirali oko stotinu škola u zemlji.
Francuski premijer Eduar Filip i njegovi ministri pred teškim su zadatkom: istovremeno moraju da pokaži da su rigorozni, ali i da su spremni za dijalog. U protekla dva vikenda, u Parizu i u drugim gradovima, održane su nekontrolisane demonstracije za koje su mnogi rekli da liče na ratno stanje. Za Kristofa Kastanera, ministra unutrašnjih poslova koji je na toj dužnosti samo mesec i po dana, to je izuzetno težak posao. Uz pomoć ionako preopterećenih policijskih snaga, on mora po svaku cenu da spreči da i predstojećeg, trećeg vikenda za redom, dođe do haosa na francuskim ulicama.
Građani, koji inače pružaju veliku podršku „Žutim prslucima“, kategorično su protiv ekstremnih levičara i desničara koji koriste proteste za nasilje i napade.
Građanski bes usmeren protiv elita
Emilijano Grosman, politolikog iz Pariza, smatra da bi vlada morala da se obrati demonstrantima. Uspeh „Žutih prsluka“, prema njegovom mišljenju, ima kontradiktorne razloge. Sa jedne strane postoje stare suprotnosti između bogate pariske levice posvećene između ostalog zaštiti životne sredine i konzervativnih građana sa siromašnije periferije koji osećaju da ih vlada zanemaruje. „Istovremeno, u zemlji je takođe mnogo ljudi koji su veoma ljuti zato što je Makron, vrlo brzo nakon stupanja na dužnost, ukinuo porez na imovinu. To je, inače, porez koji samo bogati plaćaju“, podseća Grosman. „Francuzi sada smatraju da ih ne zastupaju ni levica, ni desnica pariskih elita“.
U osnovi, Makron vratio je tamo gde je i započeo: 24 odsto birača dalo mu je svoj glas u prvom krugu izbora. Godinu i po dana kasnije Makron ne može da se osloni na veću podršku birača.
Na izazove pred kojim se nalazi francuski predsednik s velikom napetošću se gleda i u inostranstvu. „Ako u inostranstvu postoji utisak da predsednik nema pod kontrolom situaciju u svojoj zemlji, onda on i na međunarodnoj pozornici gubi kredibilitet“, kaže Henrik Utervede iz Nemačko-francuskog instituta u Ludvigsburgu.
Promene zbog pritiska sa ulice
Ono što situaciju na unutrašnjopolitičkom planu čini još složenijom, jeste to što nema političkih institucija koje bi posredovale. Sindikati i nekada dominantne stranke u dubokoj su krizi. Socijalisti i konzervativni republikanci se, nakon katastrofalnih poraza na proteklim izborima, još uvek nisu oporavili.
Stanje nije ništa bolje ni u stranci predsednika Makrona. Partija „Napred“ je proteklog vikenda izabrala Stanislasa Gerinija za novog predsednika. Taj 36-godišnji političar se smatra bliskim predsedniku Makronu, ali je među građanima potpuno nepoznat. Utervede kaže da pokret „Žuti prsluci“ nema sopstveni profil. Gledano iz te perspektive, izlazak na ulicu jedini je način da se promeni politika naizgled svemoćnog predsednika koji želi da se drži svog reformskog kursa, ali koji takođe mora i da napravi neke ustupke.
Poboljšanje ni na vidiku
Zahtevi koji se čuju sa ulice su nekontrolisani i ponekad kontradiktorni. Sve je počelo kao protest zbog povećanja akciza na gorivo. One su u međuvremenu suspendovane, ali drugih zahteva je sve više: Makronova ostavka, novi izbori ili, recimo, povećanje kupovne moći. „Jedan od zahteva će sigurno biti i povećane minimalca, što makroekonomski verovatno nema nikakvog smisla“, kaže politikolog Grosman. Međutim, ovih dana je u Parizu veoma teško predvideti kakva će biti politička dinamika.
U gradiću Le Pi-an-Vele u ovim trenucima čiste ulice. U toku nereda uhapšeno je 12 osoba, a povređeno je 18 policajaca. Strah da će protesti ponovo da izbiju je veliki. Mir se neće tako brzo vratiti u taj gradić.