Uspon i pad Klemensa Tenisa
1. jul 2020.
Kada je Bernd Tenis 1971, osnovao preduzeće za prodaju mesa i kobasica u malom gradu Reda u okrugu Gitersloh, njegov mlađi brat Klemens imao je 15 godina. Kancelar je bio Vili Brant, bundesligaš Šalke 04 prvi na tabeli, a kobasice i meso se kupovalo tu u mesari iza ćoška. Klemens je išao na zanat za mesara, ali je, za razliku od svog starijeg brata, imao drugačije planove: „više je voleo da postane radio i TV tehničar, nego da gubi vreme u glupoj kuhinji u kojoj se prave kobasice“.
Otprilike četvrt veka kasnije, Klemens Tenis je milijarder i najveći evropski proizvođač mesa. Mnogi ga zovu „Mesni baron“, „Car krmenadli“ ili „Kralj svinja“. Kompanija Tönnies Holding poseduje 28 fabrika, između ostalog i u Danskoj, Poljskoj i Francuskoj, snabdeva 82 zemlje, a prošle godine je zabeležio neverovatan promet u visini od sedam milijardi evra. Od male porodične mesare, do vodećeg na tržištu – uspešna priča kao iz bajke.
-pročitajte još: Mesto gde se kolju svinje i izrabljuju ljudi
Na vrhu
Klemens Tenis je stigao na sam vrh. Predsednik Streljačkog kluba Reda postao je je predsednik nadzornog odbora Šalkea. Njegov otac je 1960-ih u starom gradu Reda dnevno klao po jednu svinju, a njegovom sinu je danas za to potrebno 30 sekundi. I umesto da se sastaje sa lokalnim gazdama iz istočne Vestfalije, viđa se sa Vladimirom Putinom i Gerhardom Šrederom.
A onda je došla korona. I sve ono što su svi godinama znali o „Sistemu Tenis“ (političari, supermarketi i potrošači) i njegovom ropskom izrabljivanju radne snage iz istočne Evrope, o perfidnim sistemima ugovora o radu s kooperantima ili katastrofalnim higijenskim uslovima u kolektivnim smeštajima – sve to je u pandemiji isplivalo na površinu. A da i ne govorimo o životinjama. Tek svaka pedeseta životinja držana je u uslovima koji su iznad minimalnih propisanih normi.
-pročitajte još: Žarište u Nemačkoj: Karantin na kraju grada
Obećanje na samrtnoj postelji
Takav poslovni model, koji po mnogima kao nijedan drugi ide na maksimalno iskorištavanje resursa, počeo je s promenama. Brat Bernd 1990. preuzima klanicu VEB i prerađivački pogon u Vajsenfelsu u Saksoniji Anhalt. To je bio prvi sklopljeni ugovor – a danas se u istočnoj Nemačkoj kolje 20.000 svinja dnevno.
Četiri godine kasnije, stariji brat umire od posledice zapaljenja pluća nakon transplantacije bubrega. Imao je tek 42 godine i samo nekoliko meseci pre toga bio je izabran za novog predsednika Šalkea. Navodno je neposredno pred smrt molio Klemensa da nastavi da se brine o „kraljevsko plavim“, kako Šalke zovu u Nemačkoj zbog boja dresova.
Oko toga šta je Bernd Tenis na samrtnoj postelji rekao svom mlađem bratu, godinama su se vodile pravne polemike. Klemens tvrdi da mu je brat obećao polovinu, a njegov bratanac, Berndov sin Robert, insistira da on ima pravo na 60 odsto firme.
Ali, obećanja na samrtnoj postelji nema u pisanoj formi. „U našem poslu važi rukovanje“, ponosno je pred sudom izjavio Klemens Tenis. To je način poslovanja s kojim tog otac dvoje dece dobro primaju i neki političari.
„Muško prijateljstvo“ s Putinom
Na primer Vladimir Putin. Od 2007. Tenisa s ruskim predsednikom veže „muško prijateljstvo“, kako se jednom prilikom izrazio nemački preduzetnik. A prijatelji su odradili milionski dil sa Gaspromom. Na dresovima Šalkea je logo ruskog energetskog giganta, što je za šefa Kremlja i sam koncern savršena reklama u inostranstvu.
Prilikom svakog susreta u Moskvi, Putin ne samo da se radovao novim dresovima Šalkea, već i kolenicama koje je šef lično spremao. „Gde su usoljene kolenice?“ – to je uvek prvo što Putin pita, pričao je Tenis. I nije sve trebalo da ostane samo na kolenicama – verovatno je ruskom predsedniku, dok su se rukovali, obećao ne samo da će dopremati meso u tu zemlju, već i da će proizvoditi u Rusiji.
Preko svoje ćerke firme „Don“ Tenis upravlja klanicama severno od Moskve u Voronježu i Belgorodu. Prema navodima ruskog Nacionalnog udruženja uzgajivača svinja (NSS), „Don“ je jedan od deset najvećih proizvođača svinjskog mesa u Rusiji.
Izvoz i u Kinu
Ali, Tenis se ne zadržava samo na Rusiji, koncern već duže vreme u vidu ima i Kinu. Tamo je poslednjih godina potražnja enormno porasla. Samo u prvom kvartalu ove godine Kina je uvezla oko milion tona svinjskog mesa, dobrih 70 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Poređenja radi, nemačka godišnja proizvodnja svinjskog mesa iznosi 5,2 miliona tona.
Jedan od razloga za takav rast uvoza iz Nemačke jeste afrička svinjska kuga. Ona se u Kini, zemlji s najvećim brojem svinja na svetu, poslednje dve godine veoma raširila. Milioni životinja su morali da budu ubijeni. A kako bi se zadovoljila potreba Kineza za svinjskim mesom, moralo je da se uvozi u ogromnim količinama. Unosan posao za Tenisa!
On je tako iskoristio priliku i investirao 500 miliona evra u novu klanicu u centralnoj kineskoj provinciji Sečuan zajedno sa partnerskom firmom Dekang, koja je uložila isto toliko. U toj klanici bi godišnje trebalo da se kolje šest miliona svinja. To je unosan posao, s obzirom na to da je svinjsko meso u Kini skuplje nego u nemačkim supermarketima.
Klemens Tenis je decenijama imao nos za biznis. Uneo je revoluciju u prodaju mesa u supermarketima. Mušterije su tako radije kupovale upakovane šnicle iz frižidera umesto da odlaze kod lokalnog mesara. On takođe zna da je nemačkim diskontima draže da imaju jednog partnera koji će im i u najudaljenije krajeve Nemačke isporučiti kobasice – brzo i pouzdano. Pri tom je i kreativan – godinama uspeva da dobija heparin, koji se koristi za razređivanje krvi, iz creva svinja.
Pad Klemensa Tenisa jeste ubrzala korona, ali on je počeo već u julu prošle godine. Na Danu zanatlija u Padebornu tog pasioniranog lovca na divljač upitali su pred 1.600 ljudi o njegovom modelu za sprečavanje klimatskih promena. On je rekao da svake godine u Africi može da se izgradi 20 elektrana, a „onda će prestati da seku drva, i prestaće – kada padne mrak i kada ih elektrifikujemo – da proizvode decu“.
Ta svoja rasistička zastranjivanja Klemens Tenis je još i mogao da prepusti zaboravu tako što se na tri meseca povukao s mesta predsedavajućeg u Šalkeu. Ali nakon izbijanja zaraze u njegovoj fabrici, nakon više od 1.500 inficiranih i nakon stavljanja u karantin čitavog jednog regiona – on to više neće moći!
Na tekstu sarađivali: Henrik Beme, Marina Baranovska, Hao Gui