Ursulina (ne)moguća misija

Od potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom 2008. Bosna i Hercegovina je suočena sa složenim političkim i ekonomskim izazovima. Analitičari podsećaju da višeslojna ustavna struktura zemlje i etničke podele otežavaju donošenje odluka i sprovođenje reformi u skladu sa standardima EU.  

Međunarodna podrška je veoma važna, ali je pažnja sada usmerena ka Ukrajini i Bliskom istoku. Ipak, poseta predsjednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen Sarajevu, u bh. medijima najavljena za 22. januar, potvrdiće predanost i ozbiljnost administracije EU i prema BiH.  

„Poseta predsednice EK zasigurno će imati za cilj da još jače podstakne političke predstavnike u BiH da što brže usvoje ključne reformske zakone, kako bi i sama EK mogla dati pozitivno mišljenje i konačnu odluku o otvaranju pregovaračkog procesa sa BiH", kaže generalni sekretar Evropskog pokreta u BiH Haris Plakalo. 

Šansa za BiH u martu 

 Evropski zvaničnici često naglašavaju da BiH ima evropsku perspektivu, ali postavljaju jasne uslove poput „dubokih i održivih reformi". Kao prioritet u reformskom procesu obično se navodi vladavina prava, koja treba biti usklađena sa evropskim standardima. 

„U martu će se napraviti presek stanja, a BiH u ovom trenutku nije toliko kredibilna. Ipak, treba uzeti u obzir i geopolitičku situaciju, situaciju unutar EU i regiona, te uložiti veće napore kako bi se 2024. maksimalno iskoristila kao ključna godina za EU integracije", kaže Plakalo. 

On podseća da su ključni reformski zakoni – o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorističkih aktivnosti, sprečavanju sukoba interesa kao i zakon o sudovima u BiH – „još uvek u fijoci", pa se u martu može očekivati još jedna odgoda. „Možda za juni", tvrdi sagovornik DW-a. „U svakom slučaju, postoji ozbiljna predanost EK i Evropskog saveta da u ovoj godini otvore pristupne pregovore sa BiH", kaže generalni sekretar Evropskog pokreta u BiH.  

Izazovi izborne godine 

 On, međutim, upozorava da je 2024. izborna godina u BiH i da se uoči svakih izbora u toj zemlji „zaoštrava" politička retorika. „Postoji opasnost da se u predizborbe svrhe zloupotrebi i evropski put BiH, da se podignu tenzije, a sve radi sticanja političkih poena pred lokalne izbore", kaže Plakalo. 

Od zasedanja Evropskog saveta u decembru prošle godine, kada je BiH dodeljen uslovni pregovarački status, postignut je minimalan napredak, smatra sagovornik DW-a. „Zakon o slobodi pristupa informacijama u institucijama BiH nije u potpunosti usklađen sa direktivama EU, a usvojene izmene i dopune zakona o Visokom sudskom i tužiteljskom veću ne prate pozitivno mišljenje Venecijanske komisije iz 2020.", kaže Plakalo.  

Ipak, dobro je da se zakoni usvajaju i to je pozitivan pristup, tvrdi sagovornik DW-a, ali napominje da situaciju u BiH i dalje opterećuje stanje u Ustavnom sudu BiH (još nisu imenovani sve sudije), kao i zakon o nesprovođenju presuda Ustavnog suda BiH u Republiki Srpskoj. Takođe, pitanje državne imovine još uvek nije riješeno, a tehničke izmene i dopune Izbornog zakona i dalje su neusaglašene pa se čeka odluka viskog predstavnika za BiH Kristijana Šmita. 

Evropski skepticizam 

Analitičar Evropske inicijative za stabilnost sa sedištem u Berlinu Adnan Ćerimagić napominje da bez „bezuslovne" preporuke EK pristupni pregovori sa BiH neće biti otvoreni, te da uprkos preporuci EK, postizanje konsenzusa država članica EU može biti „otežano".  

„EU je izašla u susret BiH kada je mart ove godine utvrdila kao termin za novu proveru spremnosti BiH za otvaranje pristupnih  pregovora, inače bi se morao čekati redovni izveštaj EK na jesen. S obzirom da se radi o svega par meseci, BiH ni teoretski ni praktično u tom periodu neće moći ispuniti svih 14 uslova iz preporuka EK", kaže Ćerimagić za DW. 

Krajem prošle godine više država EU bilo je skeptično u pogledu otvaranja pregovora sa BiH, jer su pred sobom imali izveštaje EK, ne samo za BiH, nego i za Ukrajinu i Moldaviju. Ćerimagić tvrdi da je, na osnovu tih izveštaja, bilo jasno da su Ukrajina i Moldavija, za razliku od BiH, ispunile većinu uslova. 

Za BiH više uslova? 

„Istina, pred BiH je postavljeno više uslova nego pred Ukrajinu i Moldaviju. Problem je u tome što su u BiH, pored ograničenog napretka – BiH je ispunila 2 od 14 uslova EK – zabeleženi i negativni procesi u RS, a radi se o ugrožavanju slobode medija, civilnog društva i udaru na Ustavni sud BiH", kaže Ćerimagić. 

Sagovornik DW-a kaže da su Nemačka i Holandija bile „posebno skeptične". Ipak, države EU odlučile su da BiH dobije šansu u martu. „To bi moglo značiti da su rešile od BiH traže što i od Ukrajine i Moldavije, i otvore pristupne pregovore i pre ispunjavanja svih uslova", kaže Ćerimagić.  

EK, pored ispunjavanja uslova, u redovnim izveštajima od 33 poglavlja ocenjuje i „pripremljenost" za članstvo. „A od vladavine prava i kvaliteta statistike, do zaštite okoline i politike saobraćaja, BiH je najnepripremljenija zemlja među deset kandidata, daleko iza Ukrajine i Moldavije", napominje Ćerimagić. 

Čekajući Šmita

Politički predstavnici u BiH, posebno koalicija na državnom nivou, intenzivira napore kako bi do marta bilo usvojeno što više evropskih zakona, mada ne ide sve planiranom dinamikom. Primera radi, šanse da se tehničke izmene Izbornog zakona usvojene u Predstavničkom domu Parlamenta BiH potvrde i Domu naroda za sada su vrlo male. Političari su intenzivirali razgovore o tome nakon što je Kristijan Šmit nagovestio upotrebu bonskih ovlasti.  

Problematični su i Zakon o sudovima u BiH, te Zakon o Ustavnom sudu BiH. Dok politički predstavnici Srba i Hrvata insistiraju na odlasku stranih sudija iz Ustavnog suda BiH (što je ustavna kategorija), bošnjački predstavnici smatraju da tome još nije vreme, između ostalog, zbog blokada u institucijama vlasti i jednostranih odluka RS suprotnih Ustavu BiH.  

Evropski put BiH nije lak, ali je neophodan za dugoročnu stabilnost i prosperitet zemlje. Analitičari zato preporučuju intenziviranje dijaloga političkih subjekata. Napominju da je neophodan politički konsenzus, tim pre što evropski put BiH nije samo tehničko pitanje izraženo u 14. prioriteta Evropske komisije, već test političke zrelosti i spremnosti za korenite društvene reforme u skladu sa evropskim standardima.