Uprkos sankcijama jaka rublja

I sami Rusi ne veruju sopstvenim očima pred menjačnicama u Moskvi. Rublja je sve jača. Ruski agresivni rat protiv Ukrajine, zapadne sankcije, masovni odlazak firmi iz Rusije – sve to slabi ekonomiju gigantskog carstva. To bi trebalo da se odrazi i na kurs rublje. Ali nije tako. Dok se početkom marta, neposredno nakon početka rata, za jedan evro dobijalo 145 rublji ili više, trenutno se za jedan evro dobija samo 65 rubalja. Da Rusija manipuliše s vrednošću svoje valute to je odavno poznato, ali njeno aktuelno jačanje ipak nameće brojna pitanja.

„Jaka rublja nije znak snage“, naglašava glavni ekonomista nemačke banke LBBW Moric Kramer. Istina, ruska valuta je početkom rata dramatično oslabila i „izgledalo je da predstoji slom ruske privrede i nesposobnost plaćanja.“ Ali, rublja je sada jaka kao što odavno nije bila. Kurs u odnosu prema evru i američkom dolaru ne samo da je dosegao nivo koju je imao pre rata, već je tako visok kakav je poslednji put bio 2017. Za ljude u zemlji koja je po površini najveća na svetu to, međutim, ipak ne donosi prednosti.

Nakon pada rublje u martu visokom kursu su prilagođene pre svega cene uvozne robe, kao što su sir ili alkohol sa Zapada. Trgovci su brzo istakli nove cene. Flaša šampanjca koja je bila 2.900 rubalja odjednom je koštala 4.900 rubalja. To znači da šampanjac koji je pre rata bio 34 sad košta više od 75 evra.

Inflacija 20 odsto

Poskupela su i luksuzna dobra. Mnogi Rusi se žale na eksploziju cena hrane. Od početka godine poneka roba poskupela je i za 50 do 70 odsto, kako je izračunao nacionalni statistički zavod Rosstat. Tabloid „Moskovski Komsomolec“ je, recimo, zahtevao da se iz državnog budžeta stavi na raspolaganje novac siromašnima – 10.000 rubalja godišnje za svakog od njih kako bi ljudi mogli da kupe hranu domaće proizvodnje. Takvih subvencija ima „čak i u Americi“.

Jaka rublja, dakle, ne koristi brojnim potrošačima, jer je sve poskupelo. Ali, ona pomaže pre svega ruskom rukovodstvu da inflaciju drži u granicama, kako roba ne bi bila još skuplja. „Kad rublja ne bi bila tako jaka, inflacija ne bi bila oko 20 procenata, već 30 ili 40 odsto“, kaže ruski ekonomista Sergej Suverev sa internet-portala „Meduza“. On istovremeno naglašava da trenutni kurs nije tržišni. Rublja je „veštački“ ojačana čitavim nizom mera među kojima su i ograničenja trgovine devizama koje je uvela Centralna banka. Pomoglo je i snažno podizanje kamata, zbog čega mnogi građani štede u rubljama, a ne u devizama. Diskontna kamatna stopa trenutno je 14 odsto. Još krajem februara Centralna banka osetno je podigla diskontnu stopu sa 10,5 na 20 procenata. Mnoge banke zato nude visoke godišnje kamate za štednju u rubljama od oko 10 odsto, dok se za štednju u evrima ili dolarima ne dobija gotovo ništa.

Ali, kao glavni razlog jakog kursa smatra se rekordni suficit. Od izvoza nafte i gasa Rusija zarađuje milijarde u devizama koje uopšte ne mogu da budu potrošene. S obzirom na to da je otpao uvoz brojnih dobara sa Zapada, ta zemlja gomila svoje prihode u evrima i dolarima. Zbog toga je ruski predsednik Vladimir Putin od 1. aprila za Evropljane uveo plaćanje gasa u rubljama – jer Rusija za devize ne može ništa da kupi, kaže šef Kremlja.

Rublja se odvojila od privrede

Stručnjaci su izračunali da bi zbog visokih cena energenata Rusija do kraja godine mogla da ima suficit od oko 250 milijardi dolara. Ali, za budžet je potrebna rublja, kaže investicioni strateg Suverev.

Finansijska politika rusku valutu potpuno je odvojila od privrede. „Ako je privreda u slobodnom padu, a kurs rublje jača, onda to nije u redu“, kaže Suverev.

Ruski bruto domaći proizvod će, prema procenama Centralne banke, ove godine pasti za 8 do 10 procenata. Ranije se očekivao rast od dva do tri odsto. Teško je reći koji bi kurs trenutno bio pravi, kaže Suverev. Ima puno faktora koji na to utiču. I zamrzavanje ruskih deviznih rezervi na Zapadu vodiće, kaže, ka osetnom slabljenju ruske rublje. Istina, Centralna banka ponovo dozvoljava iznošenje veće količine deviza – umesto 10.000 dolara sad sme da se iznese 50.000. Ipak, uzde čuvara valute ostaju zategnute.

Međutim, ako još nekim ruskim bankama budu uvedene sankcije, to bi moglo da uništi izvoz i ruskoj valuti nanese ogromnu štetu, smatra Suverev. I glavni ekonomista banke LBBW Kramer tako sagledav situaciju: „Dok Rusija izvozi, rublja ostaje jaka.“ Samo potpuni embargo može rublju da „baci na koljena“, kaže Kramer. Ali, kupci nisu uzdržani. „Naftni tankeri od sredine aprila u ruskim lukama toče rekordne iznose sirove nafte. Većinom pod grčkom zastavom.“

aj (dpa)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.