Unutrašnji dijalog Evropske unije
24. januar 2020.
To je prvobitno bila ideja francuskog predsednika Emanuela Makrona koji je hteo da reformiše Evropsku uniju. Onda je Ursula fon der Lajen iskoristila ideju „Građanske konferencije o budućnosti Evrope“ kako bi dobila podršku Evropskog parlamenta da postane nova predsednica Evropske komisije. Ona je obećala je zajedničke liste svih zemalja za evropske izbore, a nosioci lista na izborima za Evropski parlament trebalo bi da imaju pravo na vodeće poslove u Evropskoj uniji.
Sada bi to trebalo sprovesti u delo. I odmah se između briselskih institucija rasplamsala uobičajena borba za uticaj. Postavlja se pitanje: šta je zapravo cilj građanskih konsultacija, ko može da oblikuje postupak rasprave i šta će na kraju biti od želja ljudi?
Gomila velikih reči
Prošle nedelje Evropski parlament je predstavio svoj predlog, pri čemu ta direktno izabrana institucija EU sebe vidi u vodećoj ulozi. Evropska komisija sada izlazi sa svojim idejama, pa i tu takođe ne nedostaje velikih reči. Ali već se pokazuje i politički oprez s obzirom na osetljivost teme: promene evropskih ugovora uopšte se ne spominju, a reforme o kojima govori Parlament veoma šturo.
Načelno bi trebalo da se razgovara o svemu: o promeni klime, evropskim vrednostima, digitalnoj transformaciji, socijalnoj pravdi, demokratskim temeljima. Da li je slučajno to što taj spisak tačno odgovara smernicama koje je sebi kao zadatke postavila Ursula fon der Lajen? Ni jedna tema nije izostavljena, izjavila je hrvatska komesarka EU Dubravka Šuica prilikom predstavljanja planova: Ako građani žele da razgovaraju o izbeglicama ili o proširenju EU, oni to naravno mogu da čine.
Takozvani građanski forumi trebalo bi da budu popunjeni reprezentativno, učesnici će na kraju biti odabrani izvlačenjem, a naročito bi trebalo da budu izabrani mladi ljudi. Parlament i Komisija govore o „procesu odozdo“: podsticaji i želje trebalo bi da dođu direktno od građana. „Želimo da dopremo i do onih koji kritikuju Evropu“, kaže Šuica. Parlament predlaže šest građanskih skupova sa po 200 učesnika.
Proces rasprave trebao bi da počne na Dan Evrope, 9. maja, i da se odvijati u raznim oblicima: na marginama festivala i sportskih događaja, na višejezičnim platformama na internetu i na velikom broju priredaba na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou. To je ogroman zadatak.
Ko upravlja procesom?
Međutim, već se pojavio spor oko institucionalnih učesnika. Koliko mesta će dobiti nevladine organizacije i koje? Sindikati i aktivisti za zaštitu klime će biti uzeti u obzir, ali šta je sa ostalim predstavnicima civilnog društva? Javile su se i verske zajednice. Kao i mnogi drugi, i one kažu da imaju pravo da u tome učestvuju. Ali ako se prihvate sve organizovane interesne grupe, na kraju neće biti mesta za obične građane. Vodi se bitka oko oblikovanja i rezultata velike konferencije o budućnosti EU.
-pročitajte još: Nemačka i Hrvatska: koordinirano predsedavanje EU
Borba se vodi i oko predsedavanja, a Parlament smatra da taj zadatak pripada njemu. Manfred Veber će predstavljati konzervativnu Evropsku narodnu stranku, a stranke smatraju da bi bivši šef Liberala Gaj Verhoštat trebalo da predsedava, da bude lice te konferencije. Belgijanac jeste dobar govornik i vatreni zagovornik evropskog ujedinjavanja, ali on ima i mnogo protivnika na istoku Evrope i među EU-skepticima. Savet EU to vidi drugačije: predsednici vlada žele da predsedava neka priznata i popularna osoba, prihvatljiva za sve političke tabore.
Još veća frustracija?
Ključno je pitanje: šta će se dogoditi sa idejama i željama koje bi trebale da odrede budući smer EU, a koje će u leto 2022, nakon završetka konferencije, biti predstavljene? Da li će završiti u fijokama Evropske komisije u Briselu? Jedan novinar iz Luksemburga upozorava da su studije pokazale da je frustracija još veća ako se prvo pitaju građani, a onda se njihove želje ne sprovedu u delo.
Ideje će biti ugrađene „u konkretnu politiku, pa i u zakone“, obećava komesarka Dubravka Šuica. Ali ona izbegava odgovor na pitanje, da li će biti promena Evropskih ugovora: „Ne želimo ništa unapred da odlučujemo“. Brojne evropske vlade polaze od toga da, s obzirom na aktuelnu političku klimu, oko ugovora ne bi bilo moguće postići dogovor. Predsjednik portugalske vlade Antonio Kosta kaže da bi za reforme najpre trebalo iskoristiti brojne mogućnosti koje nudi sadašnji Lisabonski ugovor.
Evropski parlament već ima veoma precizne planove o toku građanske konferencije i želi da uspostavi plenarne sednice, upravni i izvršni odbor. Poslanici znaju da su pitanja procedure uvek i pitanja moći. Među predstavnicima pojedinih zemalja kruži jedan mnogo skromniji predlog u kojemu se govori o ravnopravnosti tri institucije Evropske unije, Parlamenta, Komisije i Saveta, i izražava želja za smanjenjem nepotrebne birokratije. Još dakle nije jasno kako će biti sprovedena velika evropska „vežba o budućnosti“ i ko će tu da vodi glavnu reč.