Uništen ugled Rijada
18. oktobar 2018.
Tako to biva u zoni sumraka: ko se petlja sa sumnjivim osobama, ne bi trebalo da se nada njihovoj lojalnosti kada dođe do "stani-pani". To sada moraju iskusiti članovi 15-članog tima komandosa, koji su početkom oktobra iz Saudijske Arabije doputovali u Tursku, gde su, kako se pretpostavlja, u konzulatu Kraljevine u Istanbulu, ubili saudijskog novinara Džamala Kašogija. Ovaj slučaj je podigao prašinu, kakvu izvršioci zločina nisu mogli ni da zamisle.
Prema CNN -u, iz izjave za javnost saudijske kraljevske porodice, pre svega se može zaključiti da ona navodno nije ništa znala o tom zločinu. Očigledno su se ti mračni tipovi udružili i na svoju ruku otputovali u Tursku i izvršili zločin – bez znanja i na najveće užasavanje kraljevske porodice! Zbog toga bi sada voljni pomagači trebalo da odgovaraju. Pisac specijalizovan za mafijaške teme teško bi mogao da smisli lepši zaplet.
Najmanje jedan čovek, koji nije Saudijac, ima sluha za ovakvo obašnjenje skandaloznog događaja: američki predsednik Tramp. Nakon razgovora sa Saudijskim kraljem Salmanom, on je već usvojio saudijsku konstrukciju o "bandi ubica" koja se udružila da napravi nešto zlokobno. Kašogija je verovatno ubio "podli ubica" i niko iz kraljevske porodice nije odgovoran, ističe Tramp.
Američke tajne službe to očigledno vide drugačije. Prema medijskim izveštajima, one su prisluškivale razgovore saudijskih zvaničnika, koji su planirali da otmu Kašogija i prebace ga u Saudijsku Arabiju. Prema njihovoj proceni, novi moćni čovek Kraljevstva, prestolonaslednik Mohamed bin Salman, skraćeno MbS, u najmanju ruku je morao znati za tu operaciju.
Tako je reputacija prestolonaslednika barem u globalnoj javnosti narušena. Takav razvoj nije iznenađujući, naprotiv: afera Kašogi je za sada vrhunac političke karijere vladara, koji je više puta pokazao da vodi vrlo ciničnu i nemilosrdnu politiku.
Tu spada sukob sa susednim Katarom koji je prerastao u bojkot, a koji je počeo samo zato što se prestolonasledniku ne dopada politička orijentacija tog malog emirata.
Tu se ubraja i rat protiv Jemena, daleko najsiromašnije zemlje u arapskom svetu, u kojoj je prema podacima UN samo u avgustu ove godine ubijeno skoro 5.500 civila; još 10.400 civila je ranjeno, a čak 12 miliona ljudi je, zbog saudijske pomorske blokade, akutno ugroženo glađu.
Državni vrh u Rijadu je bezobziran i prema sopstvenom narodu. Bloger Raif Badavi je najpoznatiji u velikom nizu opozicionara koji su završili u zatvoru. U leto ove godine uhapšeno je i više aktivistkinja za ženska prava. One su takođe samo zastupale svoje stavove, što se samo u apsolutističkom sistemu može smatrati ozbiljnim provokacijama. Drugi su prošli još gore: prema izveštajima Amnesti internešnela, 2017. je pogubljeno više opozicionih aktivista.
Mohamed bin Salman, lice navodno savremene Saudijske Arabije, koji je svojim građankama dozvolio da voze automobile i kojima je sada ponovo omogućeno da odlaze u bioskop, predstavlja se kao strastveni reformator. Njegovi nastupi do sada su bili vrlo uspešni: zemlja je stekla nešto više simpatija. Ali, sada se pokazuje da se pod krinkom te čiste kozmetičke politike krije oštar i brutalno-autoritarni kurs.
Taj kurs bi porodici Saud trebalo da obezbedi političku budućnost. Hoće li to uspeti, više je nego upitno. Sve više predstavnika globalne preduzetničke elite otkazuje učešće na Future Investment Initiative u Rijadu sledeće sedmice. Kurs rijala, valute ove Kraljevine, pao je na najniži nivo u poslednje dve godine.
Ekonomski uspeh takođe je pitanje imidža. Trenutno, kako se čini, mnoge zapadne kompanije shvataju da bi saradnja sa Saudijskom Arabijom mogla ozbiljno da našteti njihovom imidžu. U relevantnim krugovima u Rijadu se postavlja pitanje, da li je Mohamed bin Salman, lice saudijskog pseudo-reformizma, zaista prava osoba koja će zemlju voditi u budućnost.