„Ulica lipa“ odlazi u legendu

U petak su nemački tviteraši imali maltene samo jednu temu – objavljeno je da se ukida najduža televizijska sapunica u istoriji zemlje. Lindenstraße („Ulica lipa“) završiće se u sezoni 2020. godine, posle 35 godina emitovanja.

A to jeste kraj jedne ere, bez obzira šta ko mislio o umetničkoj vrednosti kultne serije. Zamislite da se „Bolji život“ (1987) još uvek emituje – dobro, emituje se repriza, ali recimo da svo vreme ima nove epizode – i da se najavi ukidanje?

Običan život i teške teme

Prva nemačka sapunica ne obiluje seksi protagonistima, malo ima i bogatih, nema amnezija, otmica od strane vanzemaljaca, zlih zaboravljenih blizanaca. Umesto toga u Lindenstraße izmišljenoj ulici u minhenskom predgrađu, obični ljudi se sreću sa uspesima i tragedijama svakodnevice. Sreću se sa životom kakav živi većina ljudi. Propali brakovi, prve ljubavi, roditeljske svađe, karijere i nešto nasilja.

Tako je za mnoge Nemce nedelja uveče od 18:50 do 19:20 bila rezervisana za nove dogodovštine iz Ulice lipa.

Osnovna potka je pozajmljena od serije Coronation Street (BBC), najduže britanske sapunice smeštene u predgrađe Mančestera. Ali Lindenstraße se dotakla i teških tema: ćerka jedne od centralnih porodica patila je od bulimije, jedan sin je rođen sa Daunovim sindromom. Još 1990. je u ovoj seriji prvi put u udarnom terminu na nemačkoj televiziji prikazan homoseksualni poljubac nakon čega su dvojica glumaca dobijala pretnje smrću.

Bilo je i originalnih ideja – prvi rezultati saveznih izbora 2009. saopšteni su usred epizode i likovi su ih komentarisali. Onda su 2012. dva lika iz serije pozvala gledaoce da se spontano okupe u svojim gradovima ako imaju Lindenstraße i to ispred broja 3 u znak protesta zbog klimatskih promena. Policija je strahovala od nereda, te je u seriji moralo biti rečeno da se radilo o fiktivnom pozivu na proteste.

Često je kreator i producent serije Hans Gajsenderfer bio na meti kritika da kroz seriju promoviše svoja levičarska i liberalna viđenja. To, smatraju mnogi, nije u redu kada se dešava na javnom servisu koji se finansira od pretplate.

Pala gledanost

Neki glumci su proveli decenije u svojim ulogama – najbizarniji je slučaj Julije Štark i Johanesa Šajta koji su u seriji bili od kada su bili u pelenama. Štark od 1987. do 2016, a Šajt od 1989. do 2011. Pre dva meseca je u seriji umro lik glavni lik Hansa Bajmera kojeg je glumac Joahim Herman Luger igrao od prve epizode, pune 33 godine.

Serija je snimana nadomak Kelna na terenu javnog servisa WDR. Spoljne kulise obuhvatale su 150 metara i imale 100.000 rekvizita. Do sada je prikazano 1.695 epizoda.

Lindenstraße je izgubila deo publike pojavom modernijih serija i novih tehnologija. Recimo 2005. je još uvek pred televizorima nedeljom uveče privlačila 4,8 miliona ljudi u proseku, dok je poslednjih godina brojka retko kada dobacivala do tri miliona – što opet nije loše za takav tip programa.

„Moramo trezveno sa žaljenjem da kažemo: pad interesovanje gledalaca i naša neizbežna prinudna štednja ne mogu se podnositi sa troškovima produkcije ovako skupocene serije“, rekao je programski direktor javnih servisa ARD Folker Heres u petak nakon odluke programske konferencije da privede sapunicu kraju. Poslednja epizoda biće prikazana u martu 2020.

nr/eg

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android