Ukrajina se ne sme zaobići!
18. jul 2018.
Početkom maja, na krajnjem severoistoku Nemačke, u blizini Grajfsvalda, bageri su počeli sa kopanjem. Postavlja se gasovod Severni tok 2. Kada bude gotov, biće dugačak 1200 kilometara i prenosiće toliko gasa direktnim putem za Evropu da će dosadašnji tranzit preko Ukrajine postati suvišan.
Izgleda kao da Rusi hoće da postignu svršen čin i tako obesnaže politički spor oko tog gasovoda. Većina država EU je protiv tog projekta. Podržavaju ga samo Nemačka, Austrija, Holandija i Francuska. To ne čudi, jer pored ruskog koncerna Gazprom, nemački koncerni Vintershal i E.ON Rurgas imaju udeo u projektu od 15,5 odsto, a Gasuine iz Holandije i Anži iz Francuske imaju udeo od devet odsto.
Promena kursa u Berlinu
Nemačka vlada je donedavno tvrdila da je reč o čisto privrednom projektu. Dugo nije htela da prizna da tu postoji strateška povezanost sa ruskom spoljnom politikom. ali to se promenilo. Prilikom posete ukrajinskog predsednika Petra Porošenka u aprilu, nemačka kancelarka Angela Merkel je rekla da „se ne radi samo o privrednom projektu, već i da treba uzeti u obzir i političke faktore.“
Prema njenim rečima, cevi koje vode kroz Ukrajinu ne smeju ostati prazne. A onda je kancelarka rekla nešto važno: „Zato sam jasno stavila do znanja da projekat Severni tok 2, bez jasnoće o tome kakve će biti ubuduće tranzitna uloga Ukrajine, sa naše tačke gledišta nije moguć.“
Slučaj za Petera Altmajera
Nemačka vlada ne može tek tako da zaustavi projekat Severni tok 2. Ali, kancelarka je odlučila da posreduje u energetskom sporu između Rusije i Ukrajine. Verovatno i sa nadom da bi dogovor mogao da se pozitivno odrazi na proces iz Minska – obustavu vatre i mirovni proces u Istočnoj Ukrajini. Merkel je u sve uključila i svog ministra privrede Petera Altmajera koji je u poslednja dva meseca pokrenuo neke stvari.
Altmajer je bio u diplomatskim misijama u Kijevu i Moskvi i pokušao je sve da omekša tvrde frontove. I to sa uspehom. U Berlinu je upravo održan prvi krug takozvanih energetskih razgovora u kojima učestvuju ukrajinski ministar spoljnih poslova Pavlo Klimkin, ruski ministar za energetiku Aleksander Novak, komesar Evropske unije za energetiku Maroš Šefčovič, kao i predstavnici ruske i ukrajinske gasne privrede. Razgovor je protekao u „dobroj i konstruktivnoj atmosferi“, rekao je posle toga Altmajer. Šefčovič je naglasio da samo ličnom angažovanju Markelove i Altmajera može da se zahvali što su razgovori uopšte održani.
Red vožnje je utvrđen
Rezultati se nisu očekivali na trilateralnom sastanku koji je održan u nemačkom Ministarstvu privrede i posle toga u većem krugu bez nemačkih učesnika u predstavništvu Evropske komisije u Berlinu. U sledećem koraku, ekspertska grupa bi u septembru trebalo da se pozabavi tehničkim pitanjima, saopštio je komesar Šefčovič. On je već predložio i da se u oktobru održi još jedan sastanak na političkom nivou. A posle bi takvi sastanci trebalo da se održavaju svakih šest do osam nedelja.
„Konstruktivna i stabilna saradnja između Rusije i Ukrajine na planu energetike je za obe zemlje od najvećeg značaja“, rekao je Šefčovič. „Neophodnost kontinuiranog i dugoročnog tranzita gasa kroz Ukrajinu u EU na pouzdan i ekonomski održiv način je neodvojivi deo toga“. Doduše, nije ostalo mnogo vremena za pregovore. Postojeći sporazum koji reguliše tranzit gasa iz Rusije kroz Ukrajinu ističe 2019.
Sporno i sporo
Dotle je zapravo trebalo da bude gotovo gasovod Severni tok, no, niko ne veruje da će se to ostvariti. Zato je u interesu Rusije da pregovorima sa Ukrajinom omogući produženje postojećeg ugovora. Za to je Rusija spremna, kao što je to predsednik Vladimir Putin rekao prilikom posete Angele Merkel Moskvi u maju. Ruski ministar energetike Novak je, kako prenosi agencija Interfaks, rekao da će gasovod kroz Ukrajinu biti korišćen i u narednih pet do deset godina, jer Moskva računa sa povećanjem potražnje gasa.
Ali, Ukrajinci su skeptični. Oni strahuju da Ruse samo zanima da premoste vreme do završavanja drugog gasovoda i da posle toga neće više hteti da koriste ukrajinsku uslugu – tranzit. To bi za Ukrajinu značilo velike gubitke. Godine 2017. ukrajinski državni koncern Naftogaz tranzitom gotovo 94 milijarde kubnih metara gasa za Zapadnu Evropu ostvario je dobit od gotovo 1,1 milijarde evra. To je biše od četiri odsto državnog prihoda.
Dileme na planu bezbednosti
Osim toga, povećala bi se zavisnost Ukrajine od Rusije. Moskva bi mogla da jednostrano zavrne gasnu slavinu Ukrajini, a da pri tome ne uđe u spor sa svojim kupcima na Zapadu. Ukrajina bi postala politički ucenjiva.
Nemačka vlada ne želi da dopusti da dođe do toga. „Zajedničko rešenje je u interesu svih“, rekao je Peter Altmajer. „Smatramo da će biti još teških razgovora, ali da je moguće doći do rešenja koja će obezbediti da ukrajinski interesi budu poštovani i posle 2020. godine i da će i tada postojati supstancijalni tranzit gasa iz Rusije kroz Ukrajinu ka Evropi“.
Kijev se uzda u Trampa
A kako treba shvatiti pojam „supstancijalno“, to bi trebalo definisati u daljim razgovorima. Komesar Šefčovič je rekao da bi ekspertska grupa trebalo da ispita kakve će posledice imati novi gasovodi kao i kako će izgledati evropske potrebe za gasom u narednoj deceniji. Uz to će biti ispitano kako će se na sve odraziti ako jedan nov nezavisni ukrajinski koncern preuzme posao tranzita.
No, u Nemačkom ministarstvu privrede se čuje i da je Ukrajina bitno povećala svoja očekivanja kada je reč o energetskim razgovorima sa Rusijom. Pozadina toga je to što predsednik SAD Donald Tramp odbacuje Severni tok. U Kijevu se nadaju da će Tramp srušiti taj projekat. Zato Ukrajinci smatraju da su sada u mnogo boljoj pregovaračkoj poziciji nego ranije.