Markus Rajsner: Zapad ulepšava rat u Ukrajini

DW: Glavnokomandujući oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužni je nedavno u britanskom Economistu napisaoda je ruski rat u slepoj ulici, da preti rovovska bitka kao u Prvom svetskom ratu. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski tome se indikretno usprotivio. Ko je u pravu?

Markus Rajsner: Te izjave se moraju staviti u kontekst toka rata. Zalužni kaže da posle 20 meseci rata može da se konstatuje sledeće: Ukrajina dobija uvek samo ono što joj omogućuje da izjednači asimetričnu situaciju - ali premalo da bi mogla da pritisne Ruse na pregovore. Jedan primer su rakete tipa ATACMS, ili diskusija oko bombardera F-16. Zalužni kaže, evo pogledajte, situacija je teška, i ako želite da pobedimo, onda se nešto mora promeniti.

A predsednik to pokušava da stavi u kontekst. Zelenski kaže, da, to su izjave mog generala, ali mi smo ipak na putu pobede. On čini ono što se očekuje od njega kao predsednika. A kad bi predsednik rekao da je stvar izgubljena, onda bi to imalo ogroman moralni efekt. Baš kao što je na početku rata imala njegova izjava: ostajem u gradu, pošaljite mi oružje a ne taksi.

Mnogi su te izjave Zalužnog i Zelenskog interpretirali kao razliku mišljenja koja je možda prvi put postala vidljiva. Koliko je to opasno za podršku Ukrajini?

To je dilema. Rusi su na to odmah rekli da je ukrajinska ofanziva propala, pozivajući se na izjave Zalužnog koji je rekao da očito „neće biti nikakvog značajnijeg proboja".

Dilema je u tome što Ukrajina očigledno nije imala sposobnosti koje su joj bile potrebne. Ja sam to uvek govorio, a neki su tada tvrdili kako će to nadoknaditi moralom. To se potpono kosi s vojnom logikom.

I general Zalužni je pre nekoliko meseci preko engleskih medija jasno poručio: „Mi smo na frontu i niko ne treba da nam objašnjava kako treba da vodimo ovaj rat. Zahvalni smo za svaku isporuku oružja, ali situacija je takva da bez podrške iz vazduha ne možemo da delujemo kao po nekom NATO-priručniku. Zato smo razvili svoju taktiku".

Ali zar se rovovski rat ne vodi već godinu dana? Posle ponovnog osvajanja Hersona zapravo i nije bilo nekih većih promena na liniji fronta. Zašto se onda tek sad to konstatuje?

Činjenica je da je Ukrajina uvek dobro napredovala kada je bila mobilna. Rusi su doduše često uspevali da prisile Ukrajince na stacionarne borbe. Tu je ruska strana naravno u prednosti, zato što može da koristi svoje velike sposobnosti, na primer upotrebom masivne artiljerije, ali i elektromagnetnog polja, ometanjem komunikacije ili navigacije dronova. Iz te dileme se htelo izaći ofanzivom koja je počela 4. juna, ali ona nije ostvarila zacrtane ciljeve. Tako su Rusi opet prisilili Ukrajince na rovovski rat.

Zato je sad trenutak kada letnja ofanziva mora da se okonča i kada Ukrajina mora da se pripremi za ofanzivu na proleće. Vide se naznake da se to i događa, osnovano je pet novih brigada. Ali pitanje glasi: odakle im oružje? Potrebno im je 150 borbenih tenkova, 300 oklopnih vozila, barem 200 do 300 artiljerijskih sistema, koje bi se sad trebalo isporučiti Ukrajini. Nije da oni kukaju za ofanzivom, već se pitaju - kako dalje?

Zalužni u jednom članku govori o nekom tehničkom čudu. On doduše ne spominje reč "čudo”, ali misli na to. I upoređuje ga s izumom baruta. Šta bi to moglo da bude?

Nalazimo se u situaciji u kojoj su obe strane u nekoj vrsti pat pozicije koju dodatno intenzivira tehnički razvoj. Ukrajina je proteklih meseci na inovativan način u rat uvela neke nove sisteme, o kojima smo ranije mogli samo da čitamo u tekstovima o budućnosti ratovanja - kao na primer kompletna jata dronova koji su gotovo istovremeno u akciji. Ruska strana je te inovativne ideje često kopirala a počela je i da ih stvara. Tako da sad imamo takozvani stakleni front. Više nije moguće pripremati vojne snage, dovlačiti veći broj tenkova na mali prostor i čekati - zato što protivnik to odmah zna i kreće u uništavanje artiljerijom ili dronovima.

Kako se to može sprečiti? O tome postoje naznake u intervjuu koji je dao Zalužni. Radi se o kontroli elektromagnetnog polja, tamo gde se upravlja dronovima ili vodi komunikakcija. Ako se u tome uspe, onda se protivnik može „oslepiti". Zanimljivo je da Zalužni opisuje i svoj susret s Erikom Šmitom, bivšim šefom Gugla. Tu u igru ulazi i veštačka inteligencija. Brojni senzori generišu podatke, veštačka inteligencija ih analizira, i onda brzo predlaže rešenja – evo ga cilj, na rasplogunju ti je ovo oružje. Vreme je faktor u vođenju rata. Ako Ukrajina uspe na inovativan način da povratiti kontrolu nad elektromagnetnim poljem, i pravilno koristi faktor vreme, onda bi mogla da pokrene stvari u svoju korist.

Da li je Zapad spreman za rovovski rat u Ukrajini?

Zapad nije spreman, zato što Zapad već 20 meseci ulepšano predstavlja situaciju i zato što smatra da je Ukrajina u stanju da ruskog medveda pobedi moralom. To tako ne funkcioniše.

Po mom mišljenju postoje dve opcije. Jedna je: sve ili ništa. Ali to znači da bi u Ukrajinu moralo svake nedelje da ide četiri do pet natovarenih vojnih vozova. Druga opcija je samokritično priznati da to nije moguće. Onda to morate reći Ukrajincima. Možda će se tada morati počete sa pregovorima, ali uz priznanje da Ukrajina više neće postojati kao država jer će je Rusija uništiti.

Kakva je Vaša prognoza za 2024.?

Približavamo se kulminaciji kada će se odlučiti u kom smeru će se stvari dalje razvijati. Imamo više kriza u svetu, i sve teže je držati pažnju na ratu u Ukrajini. Ako Ukrajina ne uspe da ostane u fokusu svetske javnosti, i ako ne uspe da prvenstveno evropskim zemljama objasni da se rat za Evropu odlučuje možda baš u Ukrajini, onda će Ukrajini biti teško. Ali ako Ukrajina uspe da ostvari suprotno, onda bi konflikt mogao da se razvija u drugom smeru. Mi ne znamo da li je to moguće. Nalazimo se u procesu stvaranja istorije. I baš zato je Zalužnijev članak tako važan.

Markus Rajsner je vojni istoričar i pukovnik Austrijske vojske.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.