Ukrajina na „nepovratnom putu“ u NATO

Neposredno uoči početka samita NATO u Vašingtonu jedan diplomata se žalio na navodne pokušaje razvodnjavanja završne izjave. Drugi je opet najavljivao da će iz Vašingtona biti poslat jasan signal i Kijevu i Moskvi.

Na kraju su se predsednici država i vlada zemalja članica alijanse već na svojoj prvoj sednici dogovorili da će podržati Ukrajinu „na njenom nepovratnom putu ka punopravnom članstvu u evroatlantskoj integraciji, uključujući i članstvo u NATO.“

Potrebne dalje reforme

Istovremeno se u izjavi ukazuje na to da je vlada u Kijevu već sprovela važne reforme na području demokratije, privrede i bezbednosti. Ta „neophodna nastojanja“ moraju biti nastavljena, navodi se.

Šta će se dogoditi ako Ukrajina ne sprovede te reforme? Na to pitanje na konferenciji za novinare generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg nije mogao da pruži zadovoljavajući odgovor. Ali, rekao je da je to jasna poruka da „stvarno želimo članstvo Ukrajine i da ćemo sarađivati s Ukrajinom kako bismo postigli taj cilj“.

Da li je izjava sa samita „džinovski napredak“?

Za organizaciju koja odluke donosi konsenzusom, kao što je NATO, ta izjava je „velika stvar“, napisala je Rahel Rico, ekspertkinja za bezbednost američkog trusta mozgova Atlantski savet.

U tom dokumentu se Rusija označava kao „velika pretnjom po bezbednost partnera u alijansi“. A Kinu NATO naziva „ključnim pomagačem“ u ruskom agresorskom ratu. Od Kine se zahteva da odmah obustavi svaku materijalnu i političku pomoć Rusiji u ratu, i navodi da to obuhvata i civilna sredstva koja se mogu koristiti u vojne svrhe, kao i sirovine koje koriste ruskoj ratnoj industriji.

Kina je upozorila NATO da ne „provocira konfrontaciju“ zbog odnosa Pekinga i Moskve. NATO bi trebalo više da doprinese miru i stabilnosti u svetu, navodi se u izjavi jednog portparola kineske misije pri Evropskoj uniji.

Kinesko rukovodstvo još nije osudilo rusku agresiju na Ukrajinu, a Moskvi isporučuje sredstva koja se mogu koristiti i u civilne i u vojne svrhe. Odnosi Kine i Rusije intenzivirani su nakon početka ruske agresije na Ukrajinu.

Ekspertkinja za sigurnost bezbednosti Rico upozorila je da u izjavi sa samita NATO nema odgovora na ključna pitanja, kao što je recimo pitanje „šta će se dogoditi do konačnog članstva Ukrajine u NATO, do čega mogu da prođu i decenije“.

Izjava sa samita „ide u pravom smeru“, kaže, i prevazilazi ono što je Ukrajini obećano pre godinu dana na samitu alijanse u Vilnjusu, kaže za DW Mihal Baranovski spoljnopolitički ekspert organizacije Nemački Maršalov fond (GMF). Ali, on ipak smatra da ta izjava „nije veliki napredak“.

Most prema članstvu Ukrajine u NATO

Mnogo je važniji, smatra Baranovski, paket pomoći Ukrajini koji je dogovoren u Vašingtonu. NATO to naziva „mostom ka članstvu“ Ukrajine. Predsednici država i vlada članica alijanse obećali su vojnu pomoć Ukrajini vrednu najmanje 40 milijardi evra u idućoj godini.

Evropljani bi, osim toga, trebalo da preuzmu veću odgovornost u pružanju vojne pomoći. U nemačkom Vizbadenu biće formiran novi glavni štab koji će koordinisati isporuke oružja Ukrajini i obuku ukrajinskih vojnika.

Trampov plan za Kijev

NATO tako želi dugoročno da obezbedi vojnu pomoć Ukrajini, pre svega za slučaj da Donald Tramp u novembru pobedi na predsedničkim izborima u SAD. Tramp je u više navrata rekao da rat u Ukrajini namerava okončati „za 24 sata“. Mnogi u NATO strahuju da bi on Rusiji obećao područja koja je okupirala u Ukrajini ili da bi obustavio američku vojnu pomoć Kijevu.

Još tokom svog prvog mandata Tramp je dovodio u pitanje NATO i kritikovao Nemačku zbog suviše malih izdvajanja za odbranu. U međuvremenu Nemačka ispunjava obavezu dogovorenu u NATO i za odbranu izdvaja 2,1 odsto svog BDP.

Obećani dodatni PVO-sistemi

Nemački kancelar Olaf Šolc se u Vašingtonu sastao s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, koji je Nemačkoj zahvalio za vojnu pomoć. „Hvala, Olafe, za protivvazdušnu odbranu“, rekao je. Nemačka, SAD i drugi saveznici obećali su Ukrajini dodatne PVO-sisteme tipa Patriot.

Danska i Holandija su, osim toga, počele i sa isporukama borbenih aviona F-16. Ukrajina će do leta imati te avione, navodi se u zajedničkoj izjavi.

Ovog četvrtka i Zelenski učestvuje na zajedničkoj sednici predsednika država i vlada zemalja-članica NATO – ali zvanični poziv za članstvo, čemu se nadao – neće dobiti. SAD i Nemačka su protiv toga sve dok traje rat – zbog straha od konfrontacije s Rusijom. Stručnjak za NATO Baranovski naglašava, međutim, da je dogovorena pomoć i značajna i obimna. A Rahel Rico iz Atlantskog saveta konstatuje da most ka članstvu Ukrajine konačno dobija svoj oblik.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku