Ubice u skupim odelima
Francuski predsednik, naravno, sada mora da pokaže da je jak i odlučan. To građani od njega i očekuju. Žele da u okvirima realnih mogućnosti budu zaštićeni od terora, Francuzi su tu poprilično realistični. Dakle, većina njih sigurno nema ništa protiv mera kao što su zabrana ulaska u zemlju osobama koje su na listi osumnjičenih za terorističke aktivnosti ili kao što je produženje vanrednog stanja.
Država da ponovo stekne monopol sile
Bez sumnje, francuska vlada mora da zavede red u zemlji. U to spada, recimo, sistematska potraga za ilegalnim oružjem. Država mora da povrati monopol sile, policija ne sme više da se boji ulaska u takozvane „zabranjene zone“ u problematičnim predgrađima. Ne sme se tolerisati podzemlje u kojem je put od oružanog provalništva do terorizma izgleda posebno kratak. Još pri napadu na „Šarli ebdo“ jedan od terorista je prešao brz put od sitnog kriminalca do masovnog ubice. Ta šema se ponovila i prilikom ove serije napada u Parizu.
U predsednikovim najavama nedostaje jedna stvar: predugo smo tolerisali propovednike mržnje i njihove somnabulne priče o širenju nasilja. Ta kulturna trpeljivost bila je pogrešna. Ako neko širi mržnju i propoveda nasilje protiv nas koje naziva nevernicima, njegova džamija mora da bude zatvorena, a na njene prozore i vrata trebalo bi zakovati daske. Vernici bi trebalo da nađu imame koji propovedaju veru, a ne ubijanje. Uz sve to, u internetu se mora povesti energična borba protiv uputstava za pravljenje bombi i za streljačku obuku. Američki internet-koncerni morali bi da raščiste makar deo takvih sadržaja koji slobodno bujaju.
Rat je pogrešna reč
Oland je sa dosta toga što je rekao potpuno u pravu. Naročito kada je govorio o snazi francuske liberalne kulture. Rekao je i nekoliko neophodnih stvari o bezbednosnim merama. Ali je rekao i nešto pogrešno – da želi da povede rat protiv terora. To je politička zamka u koju je upao još Džordž Buš Mlađi. Posledice Bušovih grešaka posejale su seme nasilja koje je sada proklijalo na Bliskom istoku. Francuski predsednik to vrlo dobro zna, a jedan od njegovih prethodnika, Žak Širak, bio je dovoljno mudar da se distancira od rata u Iraku. Zašto onda Oland upotrebljava pogrešnu retoriku?
Svakako nije pogrešno da se vojno udari na položaje „Islamske države“. No, ako je cilj da se istočna Sirija i delovi Iraka oslobode terorističke vladavine, onda su vazdušni udari nedovoljni. U njima umire previše civila. Kako god da izgleda koalicija koja bi poslala kopnene trupe, bez njih neće biti smirivanja u tim područjima.
Završiti dvostruku igru sa Saudijcima
Jedan francuski komentator je napisao: Ubijamo loše odevene ekstremiste, a umiljavamo se onima sa skupim odelima. To se odnosilo na Saudijsku Arabiju. Francuzi i drugi Evropljani moraju napokon da okončaju svoj dvolični odnos prema šeicima. Oni su posejali ovo đavolje seme iz kojeg niču momci koji nas, sa kalašnjikovom u ruci i opasani dinamitskim pojasevima, napadaju u našim gradovima. Vreme je da se Saudijsko kraljevstvo izloži političkom i ekonomskom pritisku, kako bi konačno prestalo da finansira ubice naših sugrađana. Dakle, u govoru francuskog predsednika nedostaje jedan suštinski element. On bi morao da pruži primer i da francusku spoljnu politiku okrene protiv finansijera terora. Zlo terorističke „Islamske države“ mora se iščupati iz korena, a koren je pre svega u Saudijskoj Arabiji.