U zatvor zbog Rolingstonsa

Datum: sedmi oktobar 1969. Godine. Dvadeseti rođendan Nemačke Demokratske Republike (DDR). Na ulici Karla Marksa sprema se proslava. Ail masa mladih okuplja se i u Lajpciškoj ulici. Razlog je sasvim drugačiji – kruži glasina da će Rolingstonsi svirati na krovu robne kuće „Aksel Špringer“. To je u zapadnom delu grada, ali robna kuća ima devetnaest spratova i izgrađena je gotovo uz Berlinski zid. Dakle, muzika će moći da se čuje i na istoku.

Rolingstonsi predstavljaju revoluciju. Njihov izgled, nastup i muzika fasciniraju milione mladih širom sveta. Oni su idoli čitave jedne generacije. Čak i u Istočnoj Nemačkoj, mnogi mladi muškarci puštaju kosu, nose nalepnice na odeći, zvoncare ulaze u modu. U maju 1966, tadašnji šef istočnonemačke tajne službe Štazi Erih Milke naređuje da se krene u borbu protiv „političko-ideoloških diverzija“. Mladi koji su želeli da se otarase „uticaja socijalističkog vaspitanja“ dospeli su pod lupu tajne službe.

Umesto koncerta – zatvor

Nastupa, zapravo, nije ni bilo. Povod za glasinu bila je šala jednog radio-voditelja iz Zapadnog Berlina, koji je u mikrofon rekao da će Rolingstonsi svirati na dvadesetogodišnjicu osnivanja DDR-a. Iako je voditelj Kai Blemer kasnije u toku iste emisije naglasio da koncerta neće biti, to nije bilo dovoljno. Priča o nastupu Stonsa počela je da se širi. Obožavaoci te grupe u DDR-u počeli su da štampaju letke kojima su vršnjaci pozvani da dođu u istočni Berlin 7. oktobra. Toga dana se nadomak robne kuće „Aksel Špringer“ okupilo na hiljade mladih. Beleške pripadnika Štazija govore da u masi ima „mangupa“. Po iskazima učesnika, masa postepeno počinje da skandira „sloboda“ i „srušite zid“. Situacija sve više liči na protestni skup. Zatim interveniše policija.

Toga dana, sedmog oktobra 1969, uhapšeno je više stotina ljudi. Ekart Man je za posetu nepostojećem koncertu platio dvogodišnjom robijom. Imao je 16 godina kada ga je policija stigla na trgu Špitelmarkt, na samo 800 metara od robne kuće „Aksel Špringer“ – ali sa pogrešne strane zida. Razlog je „remećenje javnog reda i mira“. Kasnije je optužen da je učestvovao u skandiranju i da se opirao hapšenju. Zbog čega je uopšte poverovao da će Stonsi svirati tog dana? „Imaš šesnaest godina i znaš da ti nema izlaza iz DDR-a. Želeli smo da verujemo u to“, objašnjava on. Posle dve godine je pušten „zbog dobrog vladanja“ i deportovan u Zapadnu Nemačku. Zapravo, vlada te države je platila DDR-u za njegovu slobodu. Došao je u Zapadni Berlin gde živi i danas.

„Samo smo hteli da slušamo muziku“

Ginter Kalijes i danas reaguje emocionalno kada se seti tih događaja. I on je krenuo na koncert, ali na putu su ga zaustavili, pretukli i uhapsili. U jednom podrumu su mu odsekli kosu i držali ga četiri nedelje. Morao je da potpiše da će se dobro ponašati, da bi ga pustili na slobodu. „Nisu mogli da razumeju da smo samo hteli da slušamo muziku“, kaže Kalijes. On je ostao je u DDR-u.

Iskaze o tome šta su proživeli, učesnici tih događanja dali su više od 40 godina kasnije i to baš na 19. spratu robne kuće „Aksel Špringer“. Tamo ih je pozvao poverenik nemačke vlade za dokumentaciju Štazija Rolan Jan.

A kada Rolingstonsi izađu večeras 10. juna na Šumsku pozornicu u Berlinu, Ekart Man, Ginter Kalijes i drugi svedoci iz 1969. biće tamo. Ulaznice su dobili na poklon od kompanije „Aksel Špringer“.