U vojnu vežbu sa drškom od metle
19. februar 2018.Novi problemi u Bundesveru: nema dovoljno pancir-prsluka, zimske odeće i šatora predviđenih za upotrebu u okviru jedinica za brza dejstva NATO. List Rajniše post je dospeo u posed dokumenta iz Ministarstva odbrane u kojem piše da će nemačka armija bar do 2021. godine imati „smanjene sposobnosti" na planu „pokretnog smeštaja"; tačnije, između 2018. i 2020. će za akcije u okviru „brzih snaga" (Very High Readiness Joint Task Force – VJTF) biti potrebno više od 10.000 šatora, ali da ih sada ima – samo 2500, a i ti ne odgovaraju potrebama.
Problemi nisu novi
Kao što se moglo i očekivati, poslanici Bundestaga su na ovu vest reagovali ogorčeno. „To je neprihvatljivo", odmah je uzviknuo socijaldemokratski poslanik Fric Felgentroj. „Ovo pokazuje do kakvog očajnog stanja je štednja dovela Bundesver", rekla je političarka Liberala (FDP) Mari-Agnes Štrak-Cimerman. Eksperti za odbranu govore o „skandalu". Doduše, Jens Flosdorf, portparol ministarke odbrane Ursule fon der Lajen, požurio je da „spusti loptu" rekavši da se vojska upravo nalazi u fazi „ubrzanih nabavki", ali veliko vajkanje političkog establišmenta je već uzelo maha, sa porukom: „Tako to više ne ide".
Nije to prvi put da neko javno demistifikuje stanje u vojsci ekonomske supersile Nemačke.
U septembru 2009, kada je u Nemačkoj još postojala vojna obaveza, problem je još uvek bio samo u – donjem vešu. Tabloid Bild je saznao da se nemački vojnici u Avganistanu žale da dobijaju prastare vojničke gaće od debelog pliša (ispostavilo se da su proizvedene 60-ih godina), iznošene čarape, čizme pune rupa. Početkom 2012. je opunomoćenik Bundestaga za odbranu u svom izveštaju naveo da vojnici u stranim misijama nemaju dovoljno municije, a da im je zaštitna odeća toliko loša da je često sami privatno kupuju, na primer, pantalone, jakne, majice i prsluke. Razlog: Oprema koju dobijaju od Bundesvera je preglomazna i preteška te smanjuje slobodu kretanja. Zbog toga mnogi vojnici na odgovarajuću privatnu kupovinu potroše i po 1000 evra.
Ne valjaju točkovi, šasije, vrata, vešanje...
Vojna obaveza je u Nemačkoj ukinuta 2011, i nekako u to vreme su stigla mnogobrojna nova saznanja.
Puška Hekler i Koh G36, deo osnovnog naoružanja vojnika, posle izlaganja sunčevoj toploti, metke i u rukama najboljeg strelca rasipa u vidu lepeze koja na normalnom rastojanju ima raspon i do 60 centimetara.
Dronovima tipa HERON koji su za 110 miliona evra iznajmljeni od Izraela počeli su da otkazuju motori, a jedan od njih je uništio Bundesverov transportni Transal-avion.
Kada su u Avganistan vojnicima stigla oklopna vozila tipa Mungos, još prilikom nihovog transporta u baze su im otpadali točkovi. Oni kojima su točkovi ostali na broju, nisu mogli da voze po zahtevnijim terenima, a vojnici su se žalili da su sedišta i vrata loše obrađeni, kao i da je vozilo presporo u kretanju unazad, što je od životne važnosti kada se treba brzo povlačiti. Ispostavilo se i da su veličina točkova, vešanje i kompletna šasija neadekvatni kada je reč o avganistanskom terenu.
Avioni za otpad?
Prilikom jednog napada na nemačku patrolu u Avganistanu, oklopno vozilo MOWAG Eagle IV je naletelo na relativno slabu minu koja ga je uništila do te mere – trojica vojnika u kabini su ostala nepovređena – da je jedan kamion morao da ga odvuče – na otpad. Takve probleme nisu imale američke kolege sa svojim vozilom tipa MRAP.
Potkraj 2014. je obelodanjeno da je od 190 helikoptera Bundesvera samo 41 „u voznom stanju", a od 198 borbenih aviona – samo njih 80. Tada se saznalo da se sa proizvodnjom transportnog aviona A400M kasni više godina i da zato nemačka vojska svoju opremu u inostrane misije prevozi avionima tipa Transal starim i po 50 godina, čiji su kapaciteti premali za potrebe koje nameću moderna ratišta poput onog u Iraku.
Nova uloga Nemačke
Mnoge od navedenih manjkavosti su izašle na videlo tako što više nisu mogle da se zataškavaju ili da bi se vladi stavilo do znanja da treba da izdvoji više novca za odbranu. Poslednji talas otkrića je, međutim, došao u vreme u kojem se NATO, vajkajući se zbog „agresivne ruske politike", nanovo konsoliduje i podseća svoje zemlje-članice da njihovi izdaci za odbranu ne smeju biti manji od propisanih 2% bruto društvenog proizvoda.
U isto vreme, međutim, nemačka vlada predlaže i da jedan od dva nova komandna centra NATO u Evropi bude u Nemačkoj. Uz lapidarno objašnjenje da za to ima podršku Vašingtona, to bi bila prilika za jačanje uticaja i značaja Berlina na značajnoj poziciji „mosta" – mirovnog ili ratnog – između Zapada i „agresivne" Rusije. S druge strane, natezanje u Berlinu oko formiranja velike vladajuće koalicije već nedeljama ima dimenzije farse u kojoj v.d. vlada iz dana u dan gubi deo kredibiliteta.
Što je rashodovano, rashodovano je
Ako poreske obveznike treba ubediti da se mora povećati budžet za odbranu, sigurno je lakše to činiti iznošenjem u javnost blamaža sa starudijom od vojne opreme, nego vizijom Nemačke kao centrale za koordinaciju mogućeg rata protiv Rusije. Pogotovo ako se zna da među nemačkim građanima nikako ne može da se zapati tipično američka slika ruskog neprijatelja i da takva argumentacija lako može da izazove suprotan efekat od masovnog odobravanja nove ratne politike.
Naravno, u to da je u nemačkoj vojsci mnogo toga zarđalo, niko ne sumnja: gore izneti podaci nisu kompletna lista manjkavosti. Ako tome dodamo i podatak da su 2015. na manevrima NATO cevi na nemačkim oklopnim borbenim vozilima simulirane drškama metle (osim cevi, vozilima je nedostajala i sva druga potrebna borbena oprema), sliku može da upotpuni najnovija informacija: Tornado-avioni eskadrile u Jagelu na severu Nemačke već nedelju dana ne lete jer je u kerozin kojim su napunjeni umešano previše bio-dizela, tako da će obuka novih pilota kasniti tri meseca.