Trebalo je da to bude veliki potez: stvaranje svete alijanse sastavljene od tradicionalista, propagandista i pravoslavne crkve: brak kao jedini mogući „savez“ između muškarca i žene trebalo je da uđe kao definicija u rumunski ustav. Preko referenduma! Zagovarači su tvrdili da više ne može da se trpi prethodna neutralna formulacija braka kao „veza supružnika“.
Prema njihovom mišljenju, istopolni parovi su napad na tradicionalne vrednosti pravoslavlja – bože sačuvaj da lezbejke i gejevi usvajaju „našu“ decu! A uz to se govorilo kako Evropa više ne bi trebalo da diktira rumunskom narodu kako bi trebalo da živi! Zato su sveštenici pozvali ljude da glasaju, a u slučaju neposlušnosti vernika, najavili su dolazak Sodome i Gomore.
Borba protiv Evrope
Referendum je pokrenula „Koalicija za porodicu“, a vladajuće socijaldemokrate (PSD) i Rumunska pravoslavna crkva proglasili su da je to ključno pitanje za društvo. Tvrdilo se da svako ko glasa za promenu ustava daje doprinos nezavisnosti Rumunije i suprotstavlja se propasti koju donosi evropski liberalizam. Na provladinim TV-stanicama emitovani su sati i sati govora mržnje, vođena je ciljana kampanja protiv homoseksualaca, protiv Evropske unije i protiv liberalne demokratije.
Vrhunac retorike tog nacionalno-populističkog strašila bio je to što su se i vodeći liberalno-konzervativni političari iz opozicione stranke PNL pridružili toj masovnoj manipulaciji. Ali ponovo su političari napravili račun bez birača: planirani uspeh je izostao! Samo 20 odsto ljudi pojavilo se na biračkim mestima i zato je referendum proglašen nevažećim.
Pobeda liberalne demokratije
Pritom je za inicijatore sve počelo tako obećavajuće. Nije bilo ničega što vladajuća stranka PSD nije pokušala kako bi „Koaliciji za porodicu“, a time i sebi, omogućila pobedu. Referendum je, umesto jednog dana što je uobičajeno, trajao dva. Izlaznost potrebna da bi referendum bio važeći smanjena je sa 50 na 30 odsto. Birački spiskovi i glasovi nisu centralno obuhvatani, niti prebrojavani elektronski, a istovremeno su smanjene mogućnosti osporavanja izbornog rezultata. Zato je, već i zbog teoretske mogućnosti izborne prevare, bojkot velike većine rumunskog društva bio opravdan.
Ali razlozi za odustajanje od izlaska na izbore u stvari su još dublji. Mnogim biračima je dosta unutrašnjih sukoba i stalnih pokušaja vlade da sudstvo stavi pod svoju kontrolu i oslabi vladavinu prava. Skoro dve godine pripadnici civilnog društva izlaze na ulice kako bi blokirali najgori razvoj situacije. Činjenica da je 80 odsto birača s pravom glasa odbilo da se priključi toj dirigovanoj, kontrolisanoj i autoritarnoj masovnoj antievropskoj histeriji, dobar je znak za liberalnu demokratiju u Rumuniji.
Razbacivanje novcem
Vladajućem PSD očigledno nedostaje snage da mobiliše svoje tradicionalne pristalice. Već osuđenog lidera stranke i predsednika parlamenta Liviua Dragneua čekaju novi sudski procesi zbog izbornih manipulacija i zloupotrebe položaja. A i unutar stranke napetosti su sve veće – pobuna protiv Dragnee samo je pitanje vremena.
Slična situacija je, nakon propalog referenduma, i u najvećoj opozicionoj stranci PNL. I tamo se očekuje jesenje čišćenje, jer rukovodstvo stranke očigledno podržava igru socijaldemokrata. Građanske stranke, kao što je Unija za spas Rumunije (USR), koje su pozvale na bojkot referenduma, potvrđene su u svojoj politici.
Liberalno-konzervativni predsednik Klaus Johanis nije ostavio dobar utisak prilikom referenduma. Nešto pre zatvaranja biračkih mesta, kada je već bilo jasno da je referendum propao, on je dao svoj glas. Bojkot referenduma bi tom zakletom pro-Evropljaninu bolje pristajao. Osamdeset odsto birača mu je pokazalo kako se to radi: referendum o „problemu“ koji ne postoji ne mora se ozbiljno da se shvati.
U rumunskom zakonu brak je jasno definisan kao veza između muškarca i žene. Potrošiti skoro 40 miliona evra novca poreskih obveznika na pseudo-referendum kako bi se ta definicija unela i u Ustav, vrlo je loše uložen novac u zemlji koja se ubraja u jednu od najsiromašnijih u Evropskoj uniji.