U Titovom loncu

Šta povezuje porodicu Balent i Josipa Broza Tita? Odgovor glasi – ljubav prema hrani, delikatesi koje su Josip i njegov sin Vlado pripremali, a drug Tito kušao. Porodica Balent slobodno se može nazvati kuvarskom dinastijom. Najmlađi Matija šef je jednog zagrebačkog restorana, njegov otac Vlado šef je kuhinje u zagrebačkom hotelu „Panorama“, dok je Matijin deda, Josip, ostao zapamćen kao kuvar Josipa Broza Tita. Uz oca Josipa, za Tita je u nekoliko prilika kuvao i sin Vlado koji se ovom prilikom prisetio Maršalovih prehrambenih navika.

„Moj otac je radio velike prijeme za njega. Bila su to poznata hladna predjela od jastoga, aspika, bilo je i prasetine, janjetine… Mnoga topla jela i poslastice. Tito je uvek voleo dobro da pojede, naročito jastoga. Nije samo da se kuvalo, rezalo ili na žaru, nego su se spremali razni parfei od jastoga. Na platama je to bilo lepo servirano“, kaže Vlado.

Tito mu je verovao

Vlado je isprva nameravao da ide u Školu primenjene umetnosti, ali nije uspeo. Potom je učio za konobara, a na kraju je postao kuvar. Kaže da nije požalio. Tito nije jedini državnik koji je utoljavao glad njegovim jelima. Četiri godine kuvao je za Franju Tuđmana, njegovim poslasticama sladio se i Stjepan Mesić u vreme dok je još bio istaknuti član danas vladajuće stranke (HDZ).

„Kao mali motao sam se po kuhinji, dizao se na prste i gledao šta je servirano na stolu i kako se šta radi.“

Kada je porastao i ispekao zanat, u nekoliko je navrata dobio priliku da kuva za Tita. Prvi put tokom otvaranja Zagrebačkog velesajma 1969. godine. Drugi put 1971. na Durmitoru u Crnoj Gori i poslednji put na Brionima. Otac Josip godinama je bio zadužen za Titov jelovnik onda kada bi se Maršal našao u Zagrebu ili Crnoj Gori gde se Vlado prvi put susreo s Titom. Tada je imao osam godina, njegova sestra četiri. Porodica je živela u hotelu „Crna Gora“ u ondašnjem Titogradu, a danas Podgorici.

„Kad je Tito prolazio uzeo je moju sestru i mene za ruke i pravo do stola. Na jednoj nozi je sedela sestra, na drugoj ja, a okupljeni su se pitali kud je od svih Crnogoraca izabrao baš dvoje Hrvata. Porazgovarali smo, pomilovao nas je, pitao kako smo i tako.“

Vlado priča kako mu je otac za vreme Informbiroa i tadašnjih čistki, poput mnogih drugih, nedužan završio iza rešetaka. Tamo je proveo nekoliko meseci, a nedugo pošto se vratio kući na vrata mu je opet pokucala UDBA. Bilo je to krajem 40-ih godina.

„Po oca su došla su dvojica udbaša iz Beograda. Kad ih je pitao šta je uradio, rekli su mu da ide da kuva za Tita jer je Tito u njega ima poverenja.“

Recept za zagorske štrukle

Nakon što bi večera bila gotova Tito je znao da dođe u kuhinju gde bi s Josipom uz cigare i viski razgovarao do duboko u noć. „Bio je jednostavan čovek, voleo je da porazgovara sa svakim. Uvek je bežao da bi bio sam. Bio je okružen policijom. Uveče bi kao otišao na spavanje, a u stvari bi pobegao u kuhinju“, priseća se naš sagovornik očevih priča.

Vlado je Tita upamtio kao istinskog ljubitelja dobre hrane i još boljih porcija, pogotovo delikatesa od jastoga, dobre teletine, jagnjetine. Voleo je i ćevapčiće, kajmak i domaće stvari. Uoči dolaska sovjetskog vođe Nikite Hruščova u zagrebačkom hotelu „Esplanada“ odvijao se eksperiment. Vladimir priča da su se u hotelskoj kuhinji pripremale zagorske štrukle na do tada neviđen način. Testo premazano sirom zalili bi kiselom pavlakom. Testo se zatim oblikovalo u štrudlu i kuvalo u slanoj vodi. Iz vode se vadilo, prelilo slatkom pavlakom i stavilo da se peče. Tako su rođene Titu omiljene zapečene zagorske štrukle.

Vlado se priseća da Tito nije bio zahtevan gost. Jelovnik se dogovarao s protokolom. Kuvar bi dao prijedlog, a protokol ga odobrio. Tito nije imao nekog zaduženog da prethodno proba hranu, ali bi pripremanje ipak povremeno neko nadgledao. Kaže da mu je otac imao odrešene ruke kod pripreme jela, ali ne i mir za kojim je žudio. Početkom 70-ih godina Josip Balent prestao je da kuvati za Tita.

Autor: Goran Prokopec, Zagreb

Odgovorni urednik: Ivan Đerković