Kancelar Šolc stiže u inauguralnu posetu Izraelu

Ruska invazija na Ukrajinu danima je dominantna tema u svim medijima i u Izraelu. Mnogi ovde sa velikom zabrinutošću posmatraju razvoj događaja, posebno Izraelci ukrajinskog ili ruskog porekla. Izrael ima kulturne veze i sa Rusijom i sa Ukrajinom - zemljom čiji je predsednik Jevrej.

Izrael neutralan?

Poltički, Izrael u ovoj situaciji još uvek pokušava da diplomatski ostane uglavnom „neutralan" kako ne bi ugrozio odnose sa sukobljenim stranama. Izraelski mediji raspravljaju koliko dugo Izrael može da održava ovu delikatnu ravnotežu.

Premijer Naftali Benet je do sada izbegavao direktnu osudu Rusije. Posmatrači to pripisuju, između ostalog, neophodnosti da se Izrael koordinira sa Rusijom u susednoj Siriji kako bi tamo nastavio da bude vojno aktivan. Time Izrael želi da spreči preteće iransko prisustvo na svojoj severnoj granici.

Ministar spoljnih poslova Jair Lapid, s druge strane, nazvao je ruski napad „teškim kršenjem međunarodnog prava". Štaviše, očekuje se da će Izrael podržati rezoluciju o osudi ruske invazije na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.

„Izraelska Vlada je u sukobu interesa – s jedne strane je deo zapadne alijanse, na strani SAD. S druge strane, veoma se pazi da se ne podriva [vojna] koordinacija sa Rusijom u Siriji", kaže istoričar Deni Orbah sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu.

Zbog svog odnosa sa obe strane u sukobu, Izrael je čak viđen kao mogući posrednik. Premijer Benet razgovarao je u petak sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, u nedelju sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Putovanje usred rata

U ovoj atmosferi, nemački kancelar Olaf Šolc dolazi u Izrael – u kratku posetu. Program prvenstveno uključuje razgovore sa izraelskim političarima, posetu izraelskom parlamentu, Knesetu i memorijalu holokausta Jad Vašem u Jerusalimu, zajedno sa Benetom.

Za kancelara Šolca, koji je još uvek u velikoj meri nepoznat mnogim Izraelcima, ovo je prva poseta Izraelu od kako je 8. decembra 2021. preuzeo dužnost kancelara. Očekuje se da će prema Izraelu i Palestincima nastaviti politiku svoje prethodnice Angele Merkel. Međutim, ovoga puta neće otputovati u Ramalu na Zapadnoj obali ili Jordan kao što je očigledno prvobitno bilo planirano.

Nemačko-izraelske odnose definiše Holokaust, u kojem su Nemci sistematski ubili šest miliona Jevreja. Od uspostavljanja diplomatskih odnosa 1965. odnosi dveju zemalja postaju sve bliži - na političkom, ekonomskom, kulturnom i vojnom nivou.

Ostale teme - Iran?

Pored rata u Ukrajini, Izrael će verovatno hteti da razgovara i o pregovorima o obnovi nuklearnog sporazuma sa Iranom koji se vode u Beču. U Izraelu postoji zabrinutost da je sukob između Rusije i Ukrajine gurnuo u drugi plan te pregovore.

Direktne razgovore o sporazumu pod nazivom Zajednički sveobuhvatni program za akciju (JCPOA) iz 2015. trenutno vode Velika Britanija, Kina, Francuska, Nemačka i Rusija.

SAD, koje su raskinule sporazum pod američkim predsednikom Trampom 2018. indirektni su pregovarački partner.

Izraelski premijer Benet je više puta rekao da Izrael, koji nije strana u pregovorima, neće biti vezan nikakvim sporazumom.

Potencijalna obnova nuklearnog sporazuma sa Iranom jedno je od retkih pitanja o kojima nemačka i izraelska vlada imaju različita mišljenja.

„Mislim da će [kancelar Šolc] uglavnom želeti da razgovara o Ukrajini, ali će Izrael pokušati da razgovara i o Iranu. To je jedno od najhitnijih pitanja. Izrael bi želeo da Nemačka zauzme oštriji stav prema Iranu – kada je u pitanju JCPOA, ali i kada je u pitanju Iran uopšte", kaže vojni istoričar Deni Orbah."

Ali Ukrajina će naravno biti glavni prioritet ove posete. Kako je saopštilo izraelsko ministarstvo spoljnih poslova, ministar spoljnih poslova Izraela Jair Lapid i njegova nemačka koleginica Analena Berbok prošle nedelje su telefonom razmenili informacije o situaciji.

Humanitarna pomoć za Ukrajinu

U međuvremenu, Izrael podržava Ukrajinu humanitarnom pomoći. Oko 100 tona humanitarne pomoći iz Izraela treba da bude dopremljeno u Ukrajinu u narednih nekoliko dana, uključujući medicinsku opremu, šatore, vreće za spavanje i ćebad.

A na granicama sa Poljskom, Moldavijom, Rumunijom i Mađarskom, službenici izraelske ambasade rade na tome da - kao i druge države - pomognu svojim državljanima koji beže od rata.

Izrelski mediji takođe izveštavaju o povećanom broju Jevreja iz Ukrajine koji žele da se prijave za dugoročnu imigraciju u Izrael - kako bi izbegli rat.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.