U Ohridu neće biti potpisa, ali biće napretka

Osim opreznog optimizma uoči nastavka pregovora o implementaciji sporazuma oko kojeg su se načelno na svom sastanku krajem februara dogovorili predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti, učesnici rasprave u organizaciji Atalntskog saveta (Atlantic Council) iz Vašingtona, dele i stav o tome kako do ovog proboja u višegodišnjim naporima oko normalizacije odnosa Srbije i Kosova ne bi došlo da se nije dogodio rat u Ukrajini.

Rješenje kao plod promjene geopolitičke situacije

"Sada nema vremena za gubljenje jer negativni uticaj Rusije visi nad regionom", rekao je politikolog i analitičar Ivan Vejvoda s bečkog Instituta za humanističke nauke (IWM), jedan od učesnika rasprave pod nazivom "Sledeći koraci u dijalogu: odlučujući trenutak za normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova?".

Vejvoda je zaključio kako je loše što je do dinamike i pritiska EU i SAD na lidere Srbije i Kosova došlo tek u trenutku kada je Rusija napala Ukrajinu, kada je Zapad uočio da konfliktni potencijal treba smanjiti na minimum.

"Ovo je geopolitički moment uporediv s padom Berlinskog zida koji uiče na razvoj mnogih procesa pa tako i na prelom u rešenju normalizacije odnosa Srbije i Kosova", kaže Vejvoda.

S njim se složio i bivši američki diplomata i analitičar Kamerom Munter:

"Problem je u tome da se uvek čeka na neke probleme da bi se reagovalo. Sada je veliki strah da bi region mogo da se pretvori u veliko bure baruta što je primoralo na ubrzane aktivnosti", rekao je Munter tokom rasprave koja je održana u petak popodne uoči sledeće runde pregovora između Vučića i Kurtija u Ohridu o implementaciji detalja iz sporazuma oko kojeg su se dva državnika načelno dogovorila 27. februara u Briselu.

Uključiti civilno društvo

Munter je izrazio i nadu da će u proces implementacije sporazuma biti snažno uključeni i predstavnici civilnog društva:

"Do sada imamo samo okvir, jedno je dovesti čelnike za stol ali sada treba raditi s ljudima na terenu, civilnim društvom. Implementacija se događa na terenu. I to će zahtevati dodatne napore SAD i EU koji treba da se pobrinu da se implementacija zaista sprovodi".

Maja Piščević iz Atlantskog saveta smatra da je ključ uspeha upravo uvođenje u proces implementacije ljudi kojih se ovaj sporazum najviše tiče:

"Srbi na severu žele da budu integrisani jer je jedina alternativa uspešnoj implementaciji sporazuma masovno iseljavanje".

Piščević je rekla kako na temelju iskustva s terena zna da građani na severu Kosova imaju osećaj da se njihov glas ne čuje. "Oni žele normalni život, normalno funkcioniranje institucija".

Vejvoda je ukazao i na sporazum iz Prespe na kojem su također dva čelnika (Zoran Zaev i Aleksis Cipras) uprkos velikim pritiscima postigli dogovor koji je nakon toga doneo pozitivne promene.

Presudno pitanje Zajednice srpskih opština

Ivan Vejvoda smatra da je pitanje formiranja Zajednice srpskih opština (ZSO) ključno za uspeh procesa:

"Pitanje ZSO je presudno. To je apsolutni maksimum koji Srbija može dobiti iz čitavog procesa odvajanja od Kosova. No mi moramo uvek misliti na činjenicu koliko ljudi zapravo živi na severu Kosova: 36 maksimalno 50 hiljada".

Veton Suroi, novinar i autor međutim kaže kako je otpor prema formiranju ZSO među građanima Kosova još uvek veliki:

"Otpor prema ZSO je još uvek velik što pokazuju i ispitivanja".

Oprezna očekivanja

Svi učesnici panela su bili jedinstveni u oceni da na Ohridu neće doći do epohalnog napretka nego ovaj sastanak vide kao korak na putu prema krajnjem rešenju.

"Proboj se već dogodio na sastanku u februaru. Ovo je sada faza dogovora oko detalja ali mislim da će biti napretka. Neće biti potpisa koji će rešiti sve probleme ali mislim da će se dogovoriti oko toga kako dalje. Pitanje je samo koliko će prepreka biti na putu implementacije", smatra bivši poslanik u Kosovskoj skupštini Suroi.

Maja Piščević je izrazila nadu da su učesniciu pregovorima svesni svoje odgovornosti i da će im poći za rukom da stvore "istorijski trenutak".

Učesnici rasprave su se složili u oceni da će normalizacija situacije između Srbije i Kosova uticati i na neke druge procese poput pitanja priznanja Kosova od strane pet zemalja članica EU koje još uvek nisu priznale Kosovo.

"Zanimljivo je da dvojica diplomata EU koji prate ove pregovore, Žozep Borel i Miroslav Lajčak dolaze iz zemalja koje nisu priznale Kosovo (Španija i Slovačka op.a.)", zaključio je Vejvoda.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.