U Madridu će morati da pričaju
2. jun 2018.
Socijalista Pedro Sančes je novi premijer Španije. To je ishod takozvanog „konstruktivnog glasanja o nepoverenju“ u parlamentu u Madridu, gde je neophodno odabrati novog premijera kako bi bio svrgnut stari. To je na kraju Sančesu pošlo za rukom – sa 180 prema 169 glasova je nadjačao dojučerašnjeg konzervativnog premijera Marijana Rahoja.
Za taj ishod je socijalistima bila neophodna podrška levičarskog pokreta Podemos, kao i manjih stranaka separatista i regionalnih nacionalista. Politički protivnici i komentatori konzervativnih listova govore o „Frankenštajn-koaliciji“.
Liberalno orijentisani Sijudadanos nije se pridružio rušenju Rahoja i umesto toga insistira na novim izborima čemu se, prema anketama, nada i 53 odsto građana Španije. Sijudadanos bi prema ispitivanjima javnog mnjenja novim izborima postao najjača snaga sa 28,6 odsto, sledili bi Socijalisti (20,3) te Podemos (19,7) i konzervativci (19,6).
Sančesova vlada biće nestabilna jer je upućena i na podršku katalonskih separatista kojima se Socijalisti žestoko protive. Uz to, konzervativci bivšeg premijera Rahoja imaju apsolutnu većinu u Senatu, gornjem domu parlamenta, koji može da vetom vrati zakone u donji dom i tako Sančesu dodatno zagorča život.
Nedeljnik Špigel na svom portalu piše da je Sančes morao da obeća Baskijcima da neće dirati budžet za ovu godinu koji su jedva ispregovarali sa prethodnim premijerom, levičarima iz Podemosa obećao je brisanje liberalnih odredbi iz zakona o radu kao i odredbi kojima je zabranjeno snimanje policije na protestima, a Kataloncima pregovore o autonomiji.
„Čak i za majstora fleksibilnosti moglo bi da bude teško da spoji sve različite interese. Biće potrebne debate kakve španski parlament nije poznavao u ranija vremena apsolutnih većina Narodne partije ili Socijalista. Umesto da se protivnici diskvalifikuju, ubuduće će argumentima morati da se bori za dogovor. (…) Španski politički krajolik će se menjati. Ali ima nade da nešto haosa može da oživi zarđalu demokratiju, baš pred 40. jubilej Ustava nakon završetka Frankove diktature“, piše Špigel.
Ekonomski list Handelsblat (Diseldorf) tumači dolazak socijaliste na čelo vlade u Madridu kao lošu vest za kancelarku Angelu Merkel: „Smenjeni premijer Marijano Rahoj bio je jedan od njenih bliskih saveznika u Evropi. Rahoj je pouzdano sproveo koncept štednje nakon teške privredne krize i reformama tržišta rada doprineo da privreda Španije u međuvremenu već godinama raste više od tri procenta. To je znatno više od ostalih velikih zemalja EU.“
Berlinski Tagescajtung piše drugačije: „Velika je potreba za razgovorom kako bi se rešila teška pitanja poput Katalonije. Umesto da se skrivanja iza pravosuđa kao što je činio Rahoj, ispravno bi bilo politički delati. Samo ako se Španija iznova promisli postoji šansa da se raspad spreči.“
„Isto važi za socijalno stanje. Umesto da se vlada stezanjem kaiša, Španiji opet treba integrativna socijalna politika. Previše zaposlenih je izgubilo sve zahvaljujući Rahojevoj politici. Previše porodica je ostalo na ulici, prepune su čekaonice medicinskih ustanova i preveliki razredi u školama. Reforma tržišta rada koju je sproveo Rahoj imala je za posledicu da su u Španiji doduše nastajala radna mesta, ali uglavnom kratkoročna i loše plaćena“, dodaje levičarski Tagescajtung.
Rahoju je poslednji ekser u politički kovčeg zakucao Nacionalni krivični sud u Madridu koji je prošle sedmice osudio 29 ljudi, mahom funkcionera njegove stranke, na ukupno 351 godinu zatvora. Radi se o crnim partijskim kasama koje su se punile novcem od mita plaćanim za dobijanje tendera. U pitanju je period 1999-2005. kada je Rahoj, premda sam nije optužen, bio menadžer predizborne kampanje, a zatim i šef stranke.
„Nezajažljiva korumpiranost političara je problem koji celu Španiju diže na noge“, piše berlinski Velt. „A nijedna stranka nije bila tako beskrupulozna kao Rahojeva Narodna partija. Takva partija ne može dalje da vlada. Zato je kraj Rahojeve vlade dobra poruka koju bi trebalo razumeti i u Briselu: Španiji je trebao ovaj prelom.“
priredio Nemanja Rujević