U Knjaževcu više neće da ćute

Jelena Marinković iz Knjaževca zamalo je dobila titulu sportiste godine. To priznanje trebalo je da dobije od svog mesta, jer je najjača žena u Knjaževcu, balkanski i državni prvak u dizanju tegova. Ali, bez obzira što obara rekorde i predstavlja svoj grad i na državnim i na međunarodnim takmičenjima, priznanje joj je izmaklo – zbog učešća na protestima „1 od 5 miliona“.

„Sve je bilo lepo do trenutka kada ja odlazim na prvi protest u Negotinu i pozivam sve prisutne da dođu na prvi protest u Knjaževcu. Sutradan me zove trener i kaže mi da to što sam uradila nije u redu, odakle mi ideja da izađem i pozivam ljude na obaranje vlasti kad ta vlast finansira naš klub i plaća nam takmičenja. Tad mi je rekao da stavim rajsferšlus na usta i da ćutim da bih mogli da nastavimo da putujemo i radimo kao klub“, priča za DW Jelena Marinković.

Tog dana je odlučila da izađe iz kluba da drugima ne pravi probleme, posebno ne treneru koji radi u opštini. A trener joj je nakon razgovora sa nadređenima preporučio da se primiri i ne ide na proteste.

Kap koja je prelila čašu

„Pred prvi protest u Knjaževcu, sat vremena pre početka, ja se spremam da krenem od kuće, a on me zove i kaže: Ja se nadam da ostaješ kod kuće, nemoj da ideš večeras dole. Opet hvata na ta takmičenja, na emocije. Taman sam smirio situaciju, nemoj da šeruješ ništa na fejsu, briši sve objave, nikakav kontakt da ne postoji sa ’1 od 5 miliona’. Ja tad čak rešim da se primirim, jer sam u velikim pripremama za ovu godinu, imam puno planova za takmičenja. Kap koja je prelila čašu i prekretnica je u stvari bilo kada mi je stigla poruka od drugarice, skrinšotovana slika, objava za sportistu godine. To nisam bila ja. To je bila cura koja je potpisnica stranke. Tad sam rešila da ispričam sve: i da dođe u teretanu da mi kaže da je dobro što nisam sinoć bila na protestu, da prate na fejsbuku moje objave, da proveravaju na protestima da li sam tu“, priča nam Jelena.

Sportistkinja tvrdi da ni njeni prijatelji ne smeju da se pojave na ulici, jer im prete. „Pun mi je inboks-poruka u kojima mi ljudi kažu da ne smeju da dođu da me podrže, jer imaju problema na poslu – ili oni, ili njihovi roditelji, braća, sestre. A ja više neću da ćutim.“

„Prate ko dolazi na proteste“

Pored Jelene, za DW priča i Dalibor Stanojević, zaposlen u Agenciji za razvoj Knjaževca. On je morao da piše izjavu zbog toga što je, kako kaže, u toku radnog vremena, u vreme pauze za cigaretu, na svom ličnom fejsbuk-profilu podelio poziv za „1 od 5 miliona“.

„U izjavi sam morao da objašnjavam zašto sam koristio u toku radnog vremena mobilni telefon, a to inače nije do sada bio problem. Problem je što sam podelio poziv na protest. Ništa se nije desilo sa tom izjavom, samo stoji tamo, a ja, naravno, nisam jedini. Većinu ljudi, a posebno onima koji rade u državnim ili javnim preduzećima, prate svaki korak. Čak imaju svoje ljude koji prate ko dolazi na proteste“, kaže Dalibor.

Kako je počelo u Knjaževcu?

To sve potvrđuje i Miroljub Prvulović, inače član glavnog odbora SPO, stranke koja je na republičkoj vlasti. Napad na Borka Stefanovića krajem novembra u Kruševcu naterao je Prvulovića da prvo učestvuje na protestima u Beogradu, a onda i da krene sa protestima u svom Knjaževcu.

„Hteo sam da se krene što pre, bilo je prvo petnaestoro ljudi, od kojih petoro nije htelo da se slika, na slici je nas devetoro, a deseti je slikao. Ljudi su me tada zvali telefonom da ne mogu da dođu. Najmanje nas je bilo troje, pa osmoro, i ja sam tada rekao da ću se slikati sam. U tom trenutku su lideri lokalnih političkih stranaka smatrali da zbog snega i velikog minusa treba da pomerimo organizaciju. Nisam to hteo, i verovatno sam jedini čovek koji je nešto ovako inicirao, a da je u stranci koja je na vlasti“, kaže Prvulović.

Međutim, Knjaževčani, a i lokalne političke partije nisu čekali predugo da se pokrenu. Već tri četvrtka se okupljaju u centru svog malog mesta. Ovog četvrtka su organizatori „1 od 5 miliona“, kad to već nije učinila Opština Knjaževac, poklonili pehar, medalju i diplomu svojoj hrabroj sugrađanki, sportistkinji Jeleni Marinković.

Biti građanin

Šetnja centrom, preko mosta i glavnim ulicama tik uz reku Timok, protiče uz komšijski dobar odnos tih nekoliko stotina ljudi. Organizatorima protesta je jasno da još nisu sve oslobodili od straha.

„U malom mestu veliki su pritisci i pre nego što se išta desi“, objašnjava Saša Ilijić organizator „1 od 5 miliona Knjaževac“. „Oni znaju od koga mogu biti ugroženi, pa i unapred počnu neke pretnje. I to ne direktno da pošalju poruku ili da te pozovu telefonom, nego su to pozdravi preko poznanika, prijatelja i prenošenje nekih suptilnih poruka. A kad ih pitate otvoreno, svi kažu da ne znaju ništa o tome i da možemo da šetamo do mile volje, baš kao što je rekao i predsednik države. A i naš predsednik Opštine, kada su naši odbornici izlazili iz Skupštine, rekao je: Slobodno šetajte do mile volje“.

Saša Ilijić je iz pokreta Dveri, ali ističe da su na protestima svi oni – građani. A to je, naglašava, veća funkcija nego bilo koja politička. Dodaje i da je još od odlaska na prvi protest Beogradu, kada je video okupljenu masu, znao da će se protesti proširiti i održati. Zbog toga je, kaže Ilijić, u međuvremenu obilazio i druge gradove i manja mesta kako bi se međusobno ohrabrivali da se pokrenu i istraju.

„Knjaževac se budi“

„Organizovati proteste u Knjaževcu bio je veliki zadatak i zbog medijske blokade, posebno sa nacionalnim frekvencijama, i zbog straha ljudi. Ja sam bio za to da se prvo pokrenu drugi gradovi, da se ljudi malo oslobode straha, jer su informacije bile dostupne samo preko interneta. Eto, Miroljub je hteo odmah, pa smo izlazili nas nekoliko, on je protestovao svaki dan, a ja sam paralelno organizovao veće proteste. Pa kad se taj prvi protest i desio, pa onda i drugi, videlo se da se i Knjaževac budi“, kaže Saša Ilijić.

On ističe da je prednost to što je pre organizovanih protesta bilo malo ljudi, jer ih niko nije video kao pretnju, zbog čega lokalna vlast nije ništa ni preduzimala. „Odgovaralo im je malo ljudi. E sad kad su videli veću masu, sad smišljaju kome sa koje strane da priđu, ko je gde zaposlen, koga mogu da ucene. A kad nađu jednog, onda preko njega gledaju da povuku još ljudi sa protesta“.

Lečić: Dućnost je da ih zaštitimo

Upravo zbog ovoga treba držati plamen u manjim mestima, za DW kaže i Branislav Lečić koji se, pored Jelene Marinković, obratio Knjaževčanima. „U manjim mestima je taj represivni način ponašanja lokalnih vlastodržaca takv. I uopšte, direktive vezane za proteste su takva. I ne samo za proteste, nego i za bilo kakvu slobodnu misao i na bilo kakvu akciju koja je mimo šeme i mimo dogovorenog. Ovde se ljudi znaju i oni ljudi koji naprave takve gestove snose posledice. A one su vidljive. Utiču direktno na profesiju, pa i na egzistenciju. I mi smo dužni, koliko god to možemo, da dođemo da ih zaštitimo javnim govorom i javnim nastupom.“

Lečić je ubeđen da će protesti – on ih zove maraton – trajati sve do fer uslova za izbore. A ako do toga ne dođe, onda bi, smatra, trebalo promeniti metodologiju ponašanja, ali isto kao i sada, bez nasilja.

Za to vreme, njegov kolega Sergej Trifunović i dalje čeka krivičnu prijavu upravo zbog nastupa u Knjaževcu prethodne nedelje. Prijavu je najavio predsednik Opštine Milan Đokić – „zbog lažnih optužbi“, kako su preneli mediji. Ona još nije podneta.

I dok se čeka odmotavanje tog klupka, klupko sportistkinje Jelene Marinković s početka priče već se odmotalo. Najjača žena Knjaževca izašla je iz kluba kome je donosila trofeje. Sada će takmičenja plaćati sama, nada se i uz pomoć sponzora. A na balkanskim takmičenjima će, kaže, umesto zastave Knjaževca, nositi zastavu „1 od 5 miliona“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android