U Francuskoj niko nije iznad zakona
Nije da Nikola Sarkozi mora u zatvor zajedno sa dilerima droge i kradljivcima automobila. Ako u žalbenom postupku kazna uopšte bude potvrđena, on može udobno da je izdržava kod kuće, sa nanogicom. A njegova supruga Karla Bruni može na gitari da mu odsvira pesmicu: „Možeš mnogo toga, samo ne daj te uhvate“.
-pročitajte još: Sarkozi osuđen na kaznu zatvora - ali može nanogica i uslovno
U Sarkozijevoj eri je i bilo „mnogo toga“. Francuzi su se zabavljali detaljima iz njegovog ljubavnog života, ali su njegove političke mahinacije tek kasnije izašle na videlo. Sada je osuđen jer je sud utvrdio da je dokazano da je 2014. podmitio državnog tužioca da bi dobio informacije o istrazi.
Predsednikove afere
U toj priči su svi elementi za dobar scenario: mobilni telefoni za jednokratnu upotrebu, prisluškivani telefonski razgovori, luksuzno plaćena državna funkcija u Monaku…
I to nije sve: U jednom ranijem procesu Sarkozi je oslobođen optužbi za prihvatanje neprijavljenih donacija naslednice Loreala Lilijane Betankur, svojevremno jedne od najbogatijih žena na svetu. Ipak, ta afera ga je pratila godinama.
Francusko pravosuđe još nije završilo s bivšim predsednikom. Za dve nedelje počinje još jedno suđenje – za ilegalno finansiranje njegove predsedničke kampanje 2007. Radi se o 50 miliona evra koje je Sarkozi navodno dobio od bivšeg libijskog vladara Gadafija. A istražuje se i o konsultantskom poslu za rusku kompaniju i postavljaju se neprijatna pitanja o zapošljavanju njegove prve žene.
Sarkozi je drugi bivši predsednik koga je osudio francuski sud: Žaku Širaku se to dogodilo 2011. zbog pronevere i zloupotrebe javnog novca iz vremena dok je bio gradonačelnik Pariza.
Međutim, najspektakularniji slučaj je bio onaj protiv Fransoa Fijona koji je svoju suprugu godinama imao na platnom spisku, iako gospođa nikada nije radila. Presuda je uništila karijeru tom konzervativnom predsedničkom kandidatu – i otvorila vrata Emanuelu Makronu.
Zloupotreba kao zvanična privilegija
Pre nekoliko decenija bilo je. međutim, drugačije. Na primer, optužba protiv Valeri Žiskar Destena, koji je od centralnoafričkog diktatora Bokase dobio (malu) vreću dijamanata – nije prošla.
A to što je Fransoa Miteran svoju ljubavnicu i plod te ljubavi, ćerku, smestio u državni stan, uključujući i policijsko obezbeđenje, nekako je prihvaćeno.
U Francuskoj su za vladajuću klasu dugo vladala drugačija pravila nego za građane. Time se hranio bes koji Francuzi gaje protiv svojih vladara.
Međutim, poslednjih godina pravosuđe sve više istražuje krivična dela koja su počinili političari. Javnost sada u većoj meri očekuje pravično gonjenje – i velikih i malih. Stare veze nude sve manje zaštite. Na te promene ukazuje i najnovija serija istraga protiv velikana pariskog društva zbog seksualnih napada.
Male šanse za povratak
Naravno da sudski procesi poput ovog protiv Sarkozija sa sobom nose i opasnosti. On sam je uvek govorio da je cela ta stvar – „lov na veštice“. I sasvim je moguće da politički proces protiv protivničkog političara bude instrumentalizovan. Tu se sada mora dokazati koliko pravosuđe zaista objektivno i nezavisno radi svoj posao.
Za bivšeg predsednika ova presuda predstavlja udarac. Priča se da je koketirao s idejom da se vrati u visoku politiku na predsedničkim izborima sledećeg proleća – konzervativci ionako nemaju pogodnog kandidata. Formalno, on bi još uvek mogao da se kandiduje, ali biće teško krenuti u predizbornu kampanju s krivičnim dosijeom.
Naravno da Sarkozi u svojoj stranci i dalje ima veliku moć. Ipak, presuda protiv njega znak je da niko nije iznad zakona. Stoga je to važan signal frustriranim i nezadovoljnim Francuzima.