U favelama više nema mesta za siromašne

Uski, tamni ulični pasaži vode kao „domu“ Glende Meloe. Prostor u kojem živi zajedno sa roditeljima i bratom, obuhvata svega 35 kvadratnih metara. Stan ima i dnevni boravak i kuhinju, kupatilo, dve spavaće sobe i mali foaje. U mali prenatrpanim sobama, mogu se napraviti samo dva koraka, u bilo kom pravcu, i to je sve. Frižider su jedva nagurali, isuviše glomazan uređaj za ovaj prostor. Jedva da se mogu otvoriti vrata. Uz to i kupatilo je taman toliko veliko da ostavlja utisak, kako je reč o nešto proširenoj tuš kabini. Pogled kroz prozor vodi ka okačenom vešu prvih suseda.

Melo rado pokazuje stan u kojem živi. Ona se ovde dobro oseća. Jedino što je danas nervira jeste prljavo posuđe. „Nisam imala vremena da ga operem“, izvinjava se. Zatim sledi osmeh i poziv da sednemo na kauč.

Pre tri meseca je tu zaseo gost iz Sao Paula. Prolazio je ovim krajem i zakucao na njihova vrata. Uprkos činjenici da do stana ni ne dopire dnevna svetlost, dobili su neverovatnu ponudu. Melovoj majci je ponuđeno 45.000 evra za kuću.

Veoma popularan kraj

Gost iz Sao Paula nije jedini koji se interesuje za kupovinu zemljišta i nekretnina u ovom delu Rio de Žaneira. Na samom vrhu brda, odakle se nazire spektakularan pogled na Ipanema plažu, gradi se luksuzni hotel. Od turista ovde jedva da se možete odbraniti. A ako je suditi prema saznanjima brazilskog magazina „Ekstra“, za nekretnine u Vidigalu, interesuje se i čuveni britanski fudbaler Dejvid Bekam.

Melo ne razmišlja o napuštanju svoje četvrti. Tu je odrasla. Danas joj je 24. godine, završila je fakultet i želi da se osamostali. Ne želi više da spava na dušeku pored brata. Ali ona sebi ne može da priušti samostalan život. Stanovi u Vidigalu su postali veoma skupi. „Nemam izbora“, kaže ona. „Moram da živim sa roditeljima, sve dok cene ne budu ponovo bili pristupačne.“

Vrednost nekretnina i dalje raste

Priča i dalje deluje neverovatno, s obzirom da je samo pre nekoliko godina, Vidigal važio za veoma opasan kraj. I ne samo to, ovde su nekada živeli najsiromašniji građani Rio de Žaneira. Sve dok policija nije pojačala svoje prisustvo, kontrolu nad kvartom imali su narko dileri. Januara 2012. sve se promenilo. Gradske vlasti su odlučili da očiste Vidigal od kriminala.

Prema podacima Instituta za statistička istraživanja u Sao Paulu, oko 12 miliona Brazilijanaca živi u siromašnim kvartovima, što je oko šest odsto od ukupnog broja stanovnika. U jednim braziliskim novinama, nedavno je osvanuo članak sa procenama, prema kojim je broj brazilskih favela toliko veliki da bi se od njih mogla napraviti peta po veličini oblast u zemlji.

Brige za budućnost

Vidigal ima 10.000 stanovnika, dakle reč je o relativno maloj faveli. Ipak, deluje drugačije od ostalih kvartova i nudi lepe poglede. Verovatno je to razlog što je ovaj mali kvart postao tako popularan. „Mi se radujemo gostima“, priča Marčelo da Silva, predsednik udruženja stanovnika u Vidigalu. „Mnogi sebi ovde više ne mogu da priušte život“, dodaje. „Cene stanova su toliko skočile da su mnogi morali da se isele.“

Svakog dana se pročuje za neku novu ponudu za kupovinu nekretnina. Neki se na kraju odlučuju na prodaju. To i nije neko rešenje, ako se uzme u obzir da cene u celom gradu konstantno rastu. Za novac koji dobiju, mogu da računaju na neki stan ili kuću u nekom zabačenom predgrađu.

„Ljudima pokušavamo da objasnimo da novac nije sve“, priča Da Silva, koji tim povodom organizuje javne tribine. Na njima se obično okupe brojni meštani, raspravljajući o problemima koji ih more, uključujući i sve veće troškove stanovanja. Oko 200 ljudi se pojavilo na poslednja dva takva skupa.

Transformacija Vidigala, u međuvremenu se naziva centrifikacijom. Bogatiji građani dolaze, a siromašni napuštaju sve urbaniji deo grada. Taj fenomen je već viđen u mnogim metropolama: Berlinu, Njujorku, Londonu. Da Silva brine da bi Vidigal mogao izgubiti svoj identitet.

Bogati „isteruju“ siromašne

Centrifikacija je u Vidigalu uzela maha. Nekada su se na ulici mogli videti zarđali, pa čak i izgoreli automobili. Toga više nema. Preko noći su osvanuli novi lokali, pa tako i luksuzniji domovi, opkoljeni visokim ogradama, koje blokiraju pogled na okean.

Za manje od dve godine nastalo je novo društvo. Melo navodi primer noćnog života. Bogatiji sve češće zalaze u ove krajeve. Organizuju se skupe žurke, na koje meštani ne odlaze, jer za to nemaju novca. Ali to nije jedini razlog. Ljude, koji zbog provoda dolaze u Vidigal, niko ne poznaje. Ranije nije bilo tako.

Rio de Žaneiro postaje sve veći. Svetsko prvenstvo u fudbalu, koje se ove godine održava u Brazilu, trebalo bi da podstakne privredni razvoj grada, tako barem tvrde političari. Građani to nisu primetili, stoga i ne očekuju da će im životni standard zbog fudbalskog prvenstva biti bolji. Sve bi se to moglo nazvati špekulacijama, baš i prenaduvane cene nekretnina u nekada najsiromašnijem kvartu, ali Melo veruje u bolju budućnost, iz jednog sasvim drugog razloga: „Sve će to proći. Potrajaće par godina, ali ja toliko mogu da sačekam“.

Autor: Greta Haman / Jakov Leon