U dolini Trampovih pristalica

Nedeljom uveče u dolini Nugatak na zapadu Konektikata u kući koja nosi ime po Dejvidu Hemfriju redovno se sastaju članovi istorijskog društva Derbi. Svi su ponosni na Dejvida Hemfrija, najpoznatijeg žitelja ovoga kraja, ofiiciru u ratu za nezavisnost, ličnog sekretara prvog predsednika Džordža Vašingtona i kasnije ministra u prvoj vladi SAD. U odeći iz 18. veka provode tako večeri uz rum-punč prema originalnom receptu iz kolonijalnog vremena. A kada ljubitelje istorije pitate za budućnost zemlje, složno odgovaraju: „Donald Tramp će Ameriku ponovno učiniti velikom."

Učiteljica u penziji Sendi Mendjik dolini Nugatak čak predviđa ekonomski procvat. Ona je susedni grad Ansoniju napustila krajem sedamdesetih nakon što je izgorela fabrika u kojoj je radila. Mendjik se nakon toga pridružila vojnim snagama. Tokom poslednje predizborne kampanje u jednom pismu Donaldu Trampu požalila se da niko ne govori o veteranima i starijim osobama. A ona predstavlja obe grupe. Veruje da Tramp zastupa njene interese i ne može da shvati one koji protiv njega protestuju. „Dajte mu malo vremena da pokaže što zna", kaže ona. Dejvid Loda, koji ove večeri glumi Dejvida Hemfrija, isprva je podržavao demokratu Bernija Sandersa, glasovao je za predstavnicu Zelenih Džil Stajn, a sada je veliki pobornik ideje da će Donald Tramp doneti promene. „Tramp je kao vakcina za našu demokratiju: prisiljava imunološki sistem naše demokratije da se trgne i postane aktivniji", slikovit je Loda.

Žeđ za državnim subvencijama

Ovde u ovoj dolini posutoj gradićima poput Ansonije, kandidat republikanaca Tramp osvojio je 59 posto glasova. Nekad je ovaj kraj bio pun industrijskih postrojenja kojih u međuvremenu nema. Nekad je ovaj kraj poput mnogih sličnih u Pensilvaniji, Ohaju, Vinskonsinu bio i utvrđenje demokrata. Sada se glasa za Trampa. Jedno od retkih metaloprerađivačkih postrojenja koja su ostala je Feri korporacija koja je još tokom Građanskog rata proizvodila topove i bajonete. Danas proizvodi mašine i ovde je jedino zahvaljujući angažmanu gradonačelnika Dejvida Kasetija. Uprkos putu koji vodi do fabrike - dva miliona dolara - u pogonima radi još samo stotinak radnika. Roboti zamenjuju rad nekada 10.000 zaposlenih.

Novi Ronald Regan

I gradonačelnik očekuje mnogo od vlade Donalda Trampa. Ono što je Ansoniji potrebno su ogromne subvencije kako bi se saniralo napušteno zagađeno fabričko područje. "Tramp će poput Ronalda Regana vratiti radna mesta u Ansoniju. To je već pokazao pre stupanja na vlast, uticajem na Ford i Crajsler”, nada se Kaseti. I to iako su odluku o investiranju u SAD, a ne u Meksiku, uprave ovih automobilskih kompanija donela pre Trampove intervencije. No to je sporedno. Tramp je obećao da će obnoviti infrastrukturu. No kako će finansirati svoje velike planove, još nije otkrio. Pogotovo ako se uzme u obzir najavljene olakšice za dobrostojeće koja bi, prema procenama nadstranačke organizacije "Tax Policy Center", mogla stvoriti rupu od 6,2 milijarde dolara u budžetu.

U društvu ljubitelja istorije ovi podaci ne igraju neku preteranu ulogu. Danijel Boskes, poreklom Portorikanac, glasao za Trampa. On se nada da će jedan "poslovni čovek”, kako naziva Trumpa, uneti novi duh u Belu kuću. "Ja sam građanin koji radi naporno i ono što želim su: bolja radna mesta, bolja ekonomija, manji porezi”. Ništa manje i ništa više.