U Crnoj Gori ključa

„U Crnoj Gori ključa“, piše Noje cirher cajtung. „U poslednje četiri nedelje, u Podgorici je organizovano više demonstracija protiv Mila Đukanovića koji već četvrt veka vlada tom malom balkanskom državom. Bez obzira da li je na mestu predsednika ili premijera, on se ponaša kao biznismen. Đukanović pak na nezadovoljstvo naroda gleda kao na intrigu prosrpskih i proruskih krugova kojima je trn u oku crnogorsko približavanje EU i NATO.“

Švajcarski list podseća da je stopa nezaposlenosti u Crnoj Gori 17,8 odsto i da se sa prosečnom zaradom od 490 evra mnogi bore kako bi uopšte preživjeli. „Siromaštvo i nedostatak ekonomske perspektive naterali su mnoge iz zemalja Zapadnog Balkana na emigraciju u Evropsku uniju, pre svih Albance, kako s Kosova, tako i iz Albanije. Sada se izbegličkim kolonama priključuje i sve više Crnogoraca. U prvih devet meseci ove godine, u Nemačkoj su azil zatražila 3.284 građanina Crne Gore, što je skoro duplo više nego tokom čitav prošle godine, a skoro deset puta više nego 2013. Najveći broj njih biva odbijen jer kao razlog za podnošenje zahteva najčešće stoje ekonomski razlozi.

„Noje cirher cajtung“ ukazuje i da petina crnogorske privrede zavisi do turizma. „Međutim, navala važnih ruskih gostiju sklonih luksuznim hotelima na jadranskoj obali, sudeći prema izjavama poznavalaca, jenjava. Pritom privreda boluje zbog komunističkog nasljeđa.“

Istraga samo protiv „sitnih riba“

„Na listi indeksa korupcije „Transparensi internešenala“ (Transparency International), Crna Gora je na 76. mestu od 175 zemalja, iza Rumunije i Svazilenda. U Podgorici tvrde da je pravosudni sistem transformisan i da je postavljen novi specijalni tužilac. Međutim, činjenice su da su u viziri Državnog tužilaštva samo premijerovi protivnici i 'sitne ribe'. Teško je čak i pretpostaviti da će se istrage pokrenuti i u krugovima bliskim Đukanoviću.“

„Porodica Đukanović ima uticaj,a kako na finansijski, tako i na energetski sektor ze male zemlje. Godine 2012. javnosti je postala dostupna informacija da se crnogorska 'Prva banka' hranila javnim novcem. Dve trećina kredita date su ljudima iz Đukanovićevog okruženja. Istraga koja je tim povodom pokrenuta, nije dala rezultate. Italija već godinama vodi istragu protiv Đukanovića zbog krijumčarenja cigareta.“

„Izveštaj o napretku za 2014. koji je uradila Evropska komisija, pokazao je neznatan napredak u borbi protiv korupcije. U tom izveštaju takođe nedvosmisleno stoji da su neophodni 'ozbiljni napori' da bi se suprotstavilo politizaciji birokratije, kako bi se ograničio prostor za korupciju“, zaključuje švajcarski list „Noje cirher cajtung“.

„Ruta gulikoža“

Nemački nedeljnik Di cajt pod naslovom „Ruta gulikoža“ piše o izbegličkoj ruti na kojoj izbeglice plaćaju i po deset evra za punjenje mobilnih telefona, a vodu četvorostruko!

„Nije bilo potrebno mnogo vremena da se vlasnici kioska, kako na Lezbosu, tako i u Preševu, prilagode novim mušterijama. Prave se sendviči sa junetinom umesto svinjetine, jelovnici se prevode na farsi i arapski... Neki trgovci na Lezbosu kažu da im je ovo posao života. Svuda na tzv. 'Balakanskoj ruti' ljudi su ozlojeđeni zbog cena koje izbeglice moraju da plaćaju gulikožama: pet evra za komad pite, 50 evra za autobusku kartu koja ne košta ni 20... Ista igra kao i sa turistima: ako ne znate jezik i ne poznajete zemlju, onda vam izvlače novac kako znaju. Ali, ovi ljudi na 'Balkanskoj ruti' nisu turisti. Oni su u bekstvu. […] Kada na plaže Lezbosa dođe 10.000 ljudi, to nije 10.000 izbeglica – to je 10.000 novih mušterija“, zaključuje „Di cajt“.