U Bosni deca uče o islamu na ćirilici

Ibrahim Begović iz versko-prosvetne službe Islamske zajednice BiH kaže da su „Ilmihali“ u bivšoj Jugoslaviji štampani na ćirilici i latinici, ali da se danas, nakon povratka Bošnjaka na predratna mesta življenja stvorila potreba za štampanjem tih udžbenika: „Čekao se minimum broja dece kako bi udžbenik mogao da bude realizovan u minimalnom tiražu. Želimo da uvažimo potrebe naše dece, da shodno pismu koje uče u tom uzrastu, mogu da uče i obrazuju se na odgovarajućem pismu“.

Posebno bitno na teritoriji RS

Ti udžbenici naći će svoju primenu najviše na teritoriji Republike Srpske jer se u tom entitetu latinica uči tek u trećem razredu. I za udžbenike veronauke ispituje se potreba na tržištu kako bi bili štampani na ćirilici, kažu u Islamske zajednice BIH. Kasim Mujičić iz medžlisa Islamske zajednice u Banjaluci kaže da je štampanje tih udžbenika na ćirilici posebno bitno na teritoriji RS: „Na tom području, gde ćirilica dominira, gde naši đaci idu u školu, to samo može da pomogne đacima islamske veroispovjesti, da čitaju svoje verske knjige na ćirilici“.

Većina javnosti u svemu tome ne vidi nikakav problem već je kažu problem društva u BiH i zajednica koje deluju unutar nje, gde je ono što iskače iz nacionalističkih okvira, osuđeno na propast. Elvir Padalović iz Banjaluke, posmatra taj čin iz dva ugla. S jedne strane, kao čin Islamske zajednice, da približi Islam pripadnicima drugog naroda kroz pismo ili da se ćirilica kao pismo približi pripadnicima drugog naroda: „Mada se suštinski tu neće puno promeniti. Tu je klasično pitanje forme i suštine. Formalno se može nešto promeniti, a to je da ste dobili udžbenik na ćirilici. Suštinski se tu ništa neće promeniti“.

Verske zajednice progresivnije od politike

Za profesora iz Banjaluke Miodraga Živanovića, taj čin Islamske zajednice BiH pokazuje da je ona progresivnija, kako kaže, nego ijedna politička partija u BiH. „Ćirilica i latinica su pisma našeg jezika“, kaže Živanović: „Ja bih isto želeo, kao možda i većina drugih ljudi koji su primili k znanju tu vest, da to sve zajedno u nekom periodu u budućnosti bude normalno, a ne ekskluzivna vest za medije. Ako takvih stvari bude više, tih progresivnih, onda imamo šansu da stvari promenimo. Mislim da je veoma dobro to što se dogodilo“.

Da se radi o društvu koje je postojalo pre rata, vest o štampanju udžbenika Islamske zajednice u BiH na ćirilici ne bi imala toliku težinu kao što je to slučaj 20 godina nakon što su se u bivšoj državi udžbenici štampali i na ćirilici i na latinici. Iako su ranije od pojedinih društvenih struktura tretirani kao jedni od glavnih krivaca za nacionalne razlike u BiH, možda su upravo verske zajednice ključ za rušenje barijera u BiH.

Autor: Dragan Maksimović, Banjaluka
Odgovorni urednik: Ivan Đerković