U Avganistanu nije tako loše?

Tačno 12.539 ljudi iz Avganistana trebalo bi da, po želji nemačkog Ministarstva unutrašnjih poslova, bude vraćeno u domovinu. Tu brojku, koja je zapravo odgovor nemačke vlade na pitanje poslanika iz redova Levice, objavio je berlinski „Tagescajtung". To znači da pet odsto svih Avganistanaca koji trenutno žive u Nemačkoj, njih 250.000, moraju da računaju s tim da će im gostoprimstvo u Nemačkoj biti uskraćeno. U objašnjenju Vlade Nemačke navodi se da je u velikom delu Avganistana zagarantovana bezbednost.

Do sada proterano 27 Avganistanaca

No, dosadašnji broj sprovedenih deportacija ne odražava prethodne najave vlade. Listovi citiraju Ministarstvo koje navodi da je u 2015. samo 27 onih kojima je odbijen zahtev za azil vraćeno u Avganistan. Borci za ljudska prava pak kažu: 27 njih je – previše! Jer, situacija na Hindukušu se poslednjih nedelja veoma pogoršala. A upravo o tome svedoče i najnoviji napadi radikalnih islamista na Kunduz ili napad na nemački konzulat u Mazar i Šarifu.

U napadu na konzulat poginulo je 12 ljudi, a više od 120 je ranjeno. U izveštaju Instituta za ekonomiju i mir iz Londona, situacija u Avganistanu ocenjena je kao veoma zabrinjavajuća. Broj poginulih je, u odnosu na prethodnu godinu, takođe znatno porastao. Poslanica Levce Ula Jelpke pozvala je saveznu vladu da nijednog čoveka ne vraća u Avganistan, u zemlju, kako je rekla, „koja je kolabirala u građanskom ratu".

Ginter Burkhart iz nevladine organizacije ProAzil takođe upozorava: „Avganistan nije sigurna zemlja i onaj ko protera ljude, dovodi u opasnost njihove živote." U 31 od 34 provincije vode se borbe – a to je samo u prvoj polovini godine koštalo života 1.600 ljudi. „Neodgovorno je i pomisliti da te ljude možete ostaviti na aerodromu u Kabulu i oprati ruke od bilo kakve odgovornosti za njihovu budućnost", dodaje Burkhart.

Dogovor Avganistana i EU

Međutim, u prošlosti je nemačka vlada često pribegavala tome – i bilo je više onih koji su vraćeni nazad u Avganistan. Čest problem pri tome je što mnoge izbeglice nemaju važeće dokumente i avganistanske vlasti ne žele da ih ponovo puste u zemlju bez valjanog pasoša.

U toku protekle godine oko 200.000 ljudi napustilo je Avganistan i otišlo u pravcu Evrope. Eksperti procenjuju da bar polovina njih može dobiti azil. Ali to takođe znači i da će ponovo desetine hiljada Avganistanaca biti vraćane u svoju domovinu. Britanski mediji, pozivajući se na dokumenta dobijena u krugovima Evropske komisije, javljaju da bi uskoro moglo da bude deportovano 80.000 ljudi.

Osnova za vraćanje izbeglica u Avganistan trebalo bi da bude sporazum između Brisela i Kabula. Ta zemlja bi trebalo da u roku od četiri sedmice izda pasoše onima koji ih nemaju. Međutim, za povratak u Avganistan mogu da budu dovoljni i privremeni dokumenti koje bi izdale zemlje EU iz kojih se deportuju odbijeni potražioci azila – tako bar stoji u dogovoru Avganistana i EU. A kako bi se tim ljudima olakšao novi početak u svojoj zemlji, sporazum uključuje programe za reintegraciju u saradnji sa Međunarodnom organizacijom za migracije (IOM). Ipak, nisu poznate konkretne brojke: sa koliko će novca Evropska unija pomoći taj program, kao i programe za otvaranje novih radnih mesta. Jedino što je poznato jeste da će EU podržavati Avganistan do 2020. sa 1,2 milijarde evra godišnje.

Da li to znači da će se sada broj onih koji će biti prisilno vraćeni u Avganistan povećati? Eksperti za Avganistan su skeptični i upozoravaju na nestabilnu političku situaciju u toj zemlji u kojoj politički sukobi neprestano izbijaju.