Tviter-etikete za medije u Srbiji

Nalozi Radio televizije Srbije (RTS), Radio televizije Vojvodine (RTV), Tanjuga, Politike, Kurira, Informera, Srpskog telegrafa, Pinka, B92, Prve i Hepi, dobili su od Tvitera etiketu saradnika vlasti, i to je bio povod za različite reakcije tih medijskih kuća. Većina ih je u privatnom vlasništvu i ti mediji su, osim par tabloida, manje-više bez mnogo buke prihvatili činjenicu koja je već poznata srpskoj javnosti: da su praktično deo propagandne mašinerije vlasti.

Ali, to nije bio slučaj i sa RTS-om, koji je verovatno najburnije reagovao na taj korak. Tviter je inače prethodno u svom saopštenju pojasnio „da su mediji povezani s Vladom, oni u kojima država ima kontrolu nad uređivačkom politikom“.

Radiotelevizija Srbije u svom saopštenju navodi da će „zbog toga preispitati svoje prisustvo na toj mreži, ali i zatražiti reakciju Evropske radiodifuzne unije (EBU), čiji je RTS član“. RTS dalje ističe „da su nejasni kriterijumi za dodeljivanje takve etikete medijima“, i dodaje: „šta tek reći za medije poput Radija Slobodna Evropa, Dojče Velea (DW) ili Glasa Amerike (VOA) kojima je država osnivač i finansiraju se u potpunosti iz državnog budžeta, ali na to korisnici Tvitera nisu upozoreni? Napomenimo da DW i VOA odlično sarađuju sa RTS i ova primedba nikako nije poziv da se etiketiranje medija proširi, naprotiv“, saopštio je RTS.

Vučić: Ukinite mi nalog

Potez Tvitera, naravno, nije mogao da prođe bez komentara predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji tu akciju vidi „kao pohvalu pomenutim medijima“. Vučić taj korak ocenjuje kao cenzuru, i u tom smislu je i svoj nalog ponudio kao žrtvu izazivajući Tviter „da i njemu ukinu nalog, da budem još jedan Tramp u svetu“.

-pročitajte još: Zabrana na Tviteru: borba protiv dezinformacija ili cenzura?

Ta reakcija nije prošla nezapaženo u svetskim medijima, pa tako agencija AP piše „da srpski autokratski lider izaziva Tviter da mu ugasi nalog“. AP ističe i „da srpski provladini mediji, uključujući i državnu televiziju, konstantno optužuju ono malo preostalih nezavisnih medija u Srbiji da ih kontrolišu korumpirani opozicioni lideri ili zapadne ambasade“. Agencija AFP podseća da je Tviter prošle godine izbrisao čak 8.500 lažnih naloga koji su poslali čak 43 miliona objava uperenih protiv opozicije i nezavisnih medija.

Zanimljivo je da se tim povodom, i baš na Tviteru, oglasio „Trampov čovek“, bivši izaslanik američkog predsednika za dijalog Srbije i Kosova i bivši ambasador u Nemačkoj Ričard Grenel. „Licemerje Tvitera u punom obimu, svetskim liderima je dosta. Tviter gubi uticaj“, napisao je Grenel i pritom tagovao zvanični nalog Vučića, @avucic.

Šta je uloga javnog servisa

Vrh RTS, sudeći po saopštenju, zvuči prilično iznenađeno i uvređeno, ali, kako za DW kaže novinarka Tamara Skrozza, ona time nije iznenađena: „Oni su iznenađeni kao što su bili iznenađeni činjenicom da mesecima ispod njihovih prozora traju protesti, a da oni o tome ne izveštavaju, kao što su iznenađeni činjenicom da ovde postoji neka opozicija, i kao što su iznenađeni da ovde postoje neki novinari koji se bore za slobodu medija. Imam utisak da je njima potrebno jedno veliko buđenje i mislim da bi trebalo da sami sebi daju zadatak da pogledaju sopstvene vesti i svoje političke emisije, i da vide koliko to nije u skladu s novinarskim kodeksima i medijskim zakonima, pa i sa elementarnom pristojnošću i funkcijom medija“, napominje Skrozza.

Primedbe na rad javnog servisa postoje već godinama, ističe za DW profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski, ali se RTS na sve to oglušuje i radi po svom. To je, prema njegovim rečima, samo dokaz da oni ne razumeju ulogu javnog servisa: „Oni rade, ne kao javni servis, već se ponašaju kao tipična državna radio-televizija, koja smatra da je promocija državne politike, promocija vlasti i promocija onoga što govore visoki državni funkcioneri, njihova glavna uloga. To nema apsolutno nikakve veze s javnim servisom“, kaže Veljanovski.

Rade Veljanovski takođe dodaje da, kada je reč o svim pomenutim medijima, „tu nema nikakvog iznenađenja, jer je činjenica da se svi oni ponašaju kao servis vlasti, a to je nešto što je poznato i na šta se upozorava već godinama“. Tamara Skrozza ukazuje i da je već standardno, ali i pogrešno pozivanje na medije poput Radija Slobodna Evropa, Dojče Velea i Glasa Amerike, jer „zaboravljaju da pomenuti mediji, bez obzira što se finansiraju sredstvima ove ili one vlade, ipak predstavljaju neku vrstu etalona poštovanja medijskih kodeksa. Tu možete da čujete informacije sa svih strana, da čujete sukobljena mišljenja, i imate nepristrasne i objektivne analize“, smatra Skrozza.

Vučić protiv svetske nepravde

Reakciju Aleksandra Vučića na nove Tviter-oznake pojedinim medijima, Rade Veljanovski vidi kao „nedostatak svakog dostojanstva“: „Jedan predsednik države ne bi smeo tako da reaguje. Predsednik države koji hoće demokratizaciju društva i medijske scene, morao bi da insistira da se ti mediji drugačije ponašaju. Time je samo dokazao da je ono što je Tviter detektovao potpuno tačno“, ocenjuje Veljanovski.

„Mislim da je to jedna bizarna situacija“ u kojoj je Aleksandar Vučić „jedva dočekao da se uporedi s Trampom“, kaže Tamara Skrozza. „Čini mi se da je i na ovome na neki način profitirao, jer se sada pokazuje kao borac protiv svetske nepravde i borac za opštu stvar“, dodaje Skrozza.

Ukinuta kritika Vučića

Kada je reč o privatnim medijima, niko i nije očekivao neku bitnu dozu samorefleksije kada je reč o njihovoj uređivačkoj politici. Umesto toga, ti mediji upustili su se u potragu za onima koji su ih po njihovoj oceni „cinkarili Tviteru“, i suflirali koga da stave na spisak saradnika vlasti. Većina tih medija potez Tvitera vidi kao „žigosanje medija“, a pojedini najavljuju da će pokušati da kontaktiraju Tviter da bi ustanovili kako su se našli na toj listi. Veliki broj medija naglašava upravo ono na čemu insistira i aktuelna vlast, uglavnom uvijeno u neskrivenu poruku o „izdajnicima i stranim plaćenicima“, a to je ukazivanje na srpske medije koji se finansiraju iz inostranstva, i koji zbog toga nisu označeni na Tviteru.

Analize koje su rađene proteklih godina pokazale su da je većina označenih štampanih medija izuzetno naklonjena predsedniku Srbije i Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandru Vučiću, koji je u njima predstavljen, gotovo bez izuzetka uvek u pozitivnom kontekstu. Slično pokazuje i monitoring televizija s nacionalnom frekvencijom, u kojima su vladajuće stranke u Srbiji dominantno zastupljene u centralnim informativnim emisijama tih televizija. Negativno predstavljanje srpskog predsednika na televizijama RTS, TV Prva, Hepi, Pink i B92 iznosi – nula odsto.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu