Uz orijentalnu pompu, Redžep Tajip Erdogan i Vladimir Putin su u sredu proslavili puštanje u pogon gasovoda Turski tok. Za turskog predsednika bila je to igra na domaćem terenu i on je imao sve razloge da uživa u hvalospevima. Erdogan je, naime, dobio ono što je želeo.
Dobio je potpuno novi gasovod koji, preko Crnog mora, direktno iz Rusije, gasom snabdeva razvijeni, evropski deo Turske zapadno od Bosfora. I sve to po mnogo nižim cenama nego do sada. Taj deo zemlje je, naime, ruski gas do sada dobijao preko Ukrajine, Moldavije, Rumunije i Bugarske. Tranzitnih taksi sada nema, a nema ni tranzitnih rizika.
Neuspeh geopolitičkog plana Vladimira Putina
Za razliku od svog domaćina, ruskom predsedniku je geopolitička igra išla loše, pa je na svečanosti u Istanbulu morao da odglumi zadovoljstvo. Vladimir Putin, koji donosi strateške odluke za poludržavni koncern Gazprom, nigde nije dobio ono što je želeo.
Stvarni značaj Turskog toka za Kremlj je u tome što taj gasovod, zajedno sa Severnim tokom 2 koji ide u Nemačku, Ukrajini oduzima tranzit gasa ka Evropskoj uniji. To je trebalo da bude kazna za susednu zemlju koja ne kreće ka Rusiji, već ka Evropi.
Zbog toga su ta dva gasovoda građena istovremeno. I zbog toga je trebalo da oba budu u pogonu do kraja prošle godine, tačno u vreme kada je isticao desetogodišnji rusko-ukrajinski ugovor o gasu. Taj plan, međutim, nije uspeo iz nekoliko razloga, između ostalog i zbog nedavno uvedenih američkih sankcija koje su u decembru zaustavile izgradnju gotovo završenog Severnog toka 2.
Da bi mogao da nastavi sa snabdevanjem EU kao najvažnijeg tržišta, Gazprom je morao da krajem decembra zaključi novi tranzitni ugovor sa Ukrajinom, da za to na pet godina rezerviše značajne transportne kapacitete, da pristane na povećanje tranzitne takse i da, povrh svega, plati stari dug od gotovo tri milijarde američkih dolara.
Fatalno po profit
Sve to je pokvarilo Putinov geostrateški plan. Pored toga, još jednom se postavilo pitanje smisla odnosno besmisla Turskog toka. Da li je Gazpromu i Rusiji u novonastaloj situaciji taj gasovod zaista potreban, posebno ovakav, prepolovljen?
Jer, prvobitni plan je bio da se on sastoji od četiri paralelne cevi. Pre nešto više od pet godina taj projekat se zvao Južni tok. Tom trasom je gas iz Rusije trebalo da, preko Crnog mora, bude dopreman u Bugarsku, dakle direktno u Evropsku uniju. Ali dogovori postignuti sa Sofijom nisu bili u skladu sa pravilima EU, bilo je pritisaka iz Brisela i Vašingtona.
Umesto da pregovara i traži rešenja, Vladimir Putin je po kratkom postupku obustavio projekat i onda, u decembru 2014, nakon sastanka sa Erdoganom u Ankari, najavio da će četiri cevi biti preusmerene u Tursku i da će se Evropa ubuduće snabdevati odatle.
Ubrzo nakon toga, Erdogan je odustao od četiri cevi, važan mu je bio samo onaj krak prema zapadnoj Turskoj. Na kraju je postignut dogovor o samo dve cevi. Prepolovljeni kapacitet najverovatnije predstavlja smrtni udarac za isplativost Turskog toka, projekta čije troškove ruska strana zvanično procenjuje na ogromnih sedam milijardi dolara.
Kako sprovesti gas do EU?
Pri tom u tu sumu nije uračunat novac koji je Gazprom bukvalno zakopao u pesak, jer su dve cevi dugačke više hiljada kilometara morale da budu položene od Sibira do ruske obale Crnog mora kako bi se napunile četiri prvobitno dogovorene cevi Južnog toka. Jedna od tih cevi se dakle pokazala kao kompletno beskorisna.
Da bi se kompletno sračunali troškovi Turskog toka, moraju se uzeti u obzir i ogromne naknade za otkazivanje ugovora sa već rezervisanim specijalnim brodovima za polaganje cevi Južnog toka na veliku dubinu.
Ukratko, Gazprom je potrošio preveliku količinu novca, a dobio je samo jedan od prvobitno planirana tri pravca ka Evropskoj uniji. Pa čak ni taj jedan nije u potpunosti operativan – što je činjenica koja se lako mogla prevideti tokom svečanosti u Istanbulu: izgradnja infrastrukture na turskom tlu jeste okončana, ali EU i dalje nema gasovod koji bi bio dovoljno veliki da prihvati i transportuje isporuke iz druge cevi Turskog toka.
Bugarska i Srbija – veliki dobitnici
Do toga je došlo pre svega zato što se Gazprom, prema uputstvima iz Kremlja, predugo nadao da će izgradnjom gasovoda kroz Grčku ka Italiji isključiti iz igre Bugarsku kao tranzitnu zemlju. Trebalo je da slovenska braća budu kažnjena zbog nepopustljivosti kada se dogovarala izgradnja Južnog toka.
Moskva se tek 2018. suočila sa stvarnošću i prihvatila da je severozapadni sused Turske ipak najlogičniji partner u projektu.
Bugarska je uz Tursku jedan od najvećih dobitnika u ruskom projektu Turski tok. U toj siromašnoj i strukturno nerazvijenoj zemlji EU, gasovod će biti izgrađen do kraja ove godine. Kroz njega će najveći deo gasa iz drugog kraka, preko Srbije (još jedan veliki dobitnik projekta), stizati do Mađarske i Slovačke, sve do austrijskog gasnog čvorišta Baumgarten. Severna Makedonija i Grčka snabdevaće se cevovodima iz Bugarske.
Za sve te pravce Sofija će imati pravo da naplaćuje odgovarajuće tranzitne takse. Državna kompanija za distribuciju gasa Bulgargaz dogovorila je sa Gazpromom povoljan ugovor o naknadama za prenos do 2030. godine i može da bude zadovoljna budućim dodatnim prihodom od više desetina miliona evra.
Bugarsko ministarstvo energetike pretpostavlja da bi već u prvom kvartalu cena gasa u zemlji mogla da se smanji za pet procenata. S druge strane, ruski potrošači ne mogu da očekuju niže cena zbog Turskog toka.