Turska: Svi protiv izbeglica

Početak aprila u istanbulskoj četvrti Bagčilar. Nekoliko muškaraca stoji ispred jednih vrata. Jedan od njih, veliki i veoma uzbuđen, viče: „Mogu li da odem u Siriju i tamo nekoga ubijem?“ pita glasno i sam odgovara: „Ne“.

On je ljut. Njegov brat, tekstilni radnik, poginuo je u sukobu dve grupe. Ubio ga je Sirijac.

Sinan Ogan, predsednički kandidat iz desničarske nacionalističke Alijanse Ata, u poseti je porodici stradalog radnika. „Obećavam vam da ćemo Sirijce vratiti što je pre moguće. Nećemo dozvoliti da Sirijac ubije još jednog Turčina“, kaže Ogan.

Ogan (55) jedan je od četiri predsednička kandidata na izborima 14. maja. Prema istraživanjima, on neće proći sjajno na izborima jer mu se predviđa oko dva odsto glasova.

Ali, ne podstiču samo Ogan i njegovi radikalni desničari anti-izbegličko raspoloženje. Gotovo sve stranke se takmiče u obećanjima da će odmah nakon pobede na izborima poslati skoro četiri miliona Sirijaca nazad u domovinu. Samo je prokurdski Zeleni levičarski savez protiv toga.

Kiličdaroglu želi da pregovara sa Asadom

Kemal Kiličdaroglu, šef opozicione kemalističke stranke CHP i predsednički kandidat najvećeg opozicionog saveza, rano je osetio raspoloženje stanovništva i pre nekoliko godina proglasio izbegličku politiku kao jedan od prioriteta.

Obećava da će nakon pobede pregovarati sa sirijskim režimom o povratku izbeglica. Njegov savez je i ovu tačku uvrstio u izborni program. Alijansa takođe želi da revidira izbeglički pakt s EU i da sa trećim zemljama zaključi poseban sporazum o repatrijaciji.

Osim toga, opozicioni savez želi da novim tehnologijama i bespilotnim letelicama nadzire granične prelaze „pune rupa“ i, ako je potrebno, podigde zidove kako bi se sprečile nekontrolisane migracije. Takođe bi trebalo da se preispita odluka o olakšavanju viznog režima sa raznim zemljama.

Do pre godinu dana, vladajuća AKP Redžepa Tajipa Erdogana je i dalje štitila Sirijce. Ona ih je doživljavala kao jeftine radnike koji su bili neophodni domaćoj ekonomiji. Međutim, zbog ekonomske krize, inflacije i siromaštva, nivo prihvatanja Sirijaca u društvu opada, što je dovelo do preokreta politike AKP-a.

„Raspoloženje se promenilo sa spoznajom da se Sirijci neće vratiti nakon nekoliko godina provedenih u Turskoj“, objašnjava istraživač migracija Murat Erdogan sa Univerziteta u Ankari.

Prema njegovim rečima, opozicione stranke su prve otkrile rastuće nezadovoljstvo stanovništva. Nakon što su kod birača profitirali sa temom izbeglica, vladajuća stranka AKP je takođe tu temu stavila na dnevni red.

Predsednik Erdogan najavio je da će pripremiti dobrovoljan i siguran povratak Sirijaca. Kao i u prošlosti, njegova stranka želi da se odlučno bori protiv ilegalne migracije.

„AKP se u poslednje vreme hvali velikim brojem deportacija", objašnjava istraživač migracija Murat Erdogan, koji nije u srodstvu sa predsednikom.

Gotovo 90 odsto Turaka je za povratak Sirijaca

Murat Erdogan već pet godina sprovodi studiju „Sirijski barometar“, ispitujući odnos Turaka i Sirijaca i pomno posmatrajući suživot u zemlji. „Svake godine pitamo koliko je pitanje izbeglica važno za tursko društvo“, kaže on za DW.

Do sada je, prema njegovim rečima, uvek bila među prva tri ili četiri. „U aktuelnoj studiji penje se na drugo mesto, odmah nakon ekonomske krize“, dodaje istraživač.

On i kolege su želeli da znaju da li je politika stranaka prema izbeglicama uticala na ponašanje birača. „Do 60 odsto učesnika je reklo da jeste“, kaže naučnik.

Ova tema političkim strankama nudi dosta prostora da ostave trag, posebno kada je izborna trka tesna. Prema Sirijskom barometru, čak 88,5 posto Turaka želi da se sirijske izbeglice vrate. Zahtev podržava 85 odsto glasača AKP.

Istraživač migracija Murat Erdogan smatra da je povratak Sirijaca nerealan. Prema njegovim rečima, više od 3,5 miliona Sirijaca koji trenutno žive u Turskoj imaju privremenu zaštitu. Osim toga, tu je njih 100.000 sa važećom boravišnom dozvolom. Oko 200.000 do 300.000 je naturalizovano. Dakle, ukupno skoro četiri miliona.

Prema Erdoganu, broj ilegalnih izbeglica je oko 400.000. Oni uglavnom dolaze iz Avganistana, Pakistana, Iraka i Afrike. Osim toga, oko milion izbeglica čeka deportaciju.

Istraživač migracija iz Ankare tako dolazi do ukupno 5,5 miliona izbeglica koje se trenutno nalaze u Turskoj. „Nijedna druga zemlja na svetu nije primila izbeglica kao Turska.“

Mnogi Sirijci u Turskoj žive više od deset godina. Deca im idu u školu, odrasli imaju posao, čak i ako je većina zaposlena na crno. „Vratiti ih nazad u roku od nekoliko godina, kako tvrde stranke, nije moguće“, ponavlja istraživač. U Turskoj je rođeno skoro 900.000 izbegličke dece, a Sirija za njih nije domovina.

Izbeglice postaju žrtve nasilja

Galopirajuća inflacija, visoka nezaposlenost i siromaštvo otežavaju život ljudima u Turskoj. Kupovna moć brzo opada. Nacionalističke stranke koriste trenutak i napetu situaciju.

Prvobitne kritike su takođe prerasle u nasilje. U avgustu 2021. je jedna kriminalna banda opustošila sirijske trgovine u Ankari jer vlasnici navodno ne plaćaju poreze i žive od državne pomoći. Sredinom januara 2022. maskirana grupa je u Istanbulu izbola 19-godišnjeg Sirijca dok je spavao u svom stanu.

U junu 2022. turske snage bezbednosti pucale su na 35 izbeglica u gradu Osmanije jer su navodno pokušali da pobegnu iz izbegličkog doma. Čak i ubrzo nakon velikog zemljotresa u februaru, mnoge izbeglice su označene kao pljačkaši i bile su izložene nasilju.

Prema mišljenju istraživača migracija, ovo raspoloženje utiče na kretanje izbeglica. Sve više izbeglica želi da napusti Tursku i ode u Evropu. „Oni ne vide budućnost u Siriji, a u Turskoj se osećaju nesigurno“, kaže Erdogan, istraživač migracija.

Prema Sirijskom barometru, pre četiri godine četvrtina izbeglica je htela da napusti Tursku i emigrira u treću zemlju. U novoj studiji, to je 55 odsto. Murat Erdogan smatra: „Kada bismo ih sada pitali, sigurno bismo prešli granicu od 70 odsto.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.