Ankara: Kad ksenofobija proključa

Sve je počelo u utorak uveče svađom dve grupe mladih u Altindagu – kvartu u glavnom gradu Turske Ankari. Sirijski migranti su se fizički sukobili sa turskim meštanima. U sukobu su dva Turčina ubodena nožem. Nekoliko sati kasnije, jedan 18-godišnji Turčin u bolnici je podlegao povredama.

Ovaj događaj je pokrenuo talas ksenofobije, koja je bila slična pogromu. U noći sa srede na četvrtak stotine ljudi su jurnule na ulice Altindaga, pljačkali su i palili radnje, stanove i automobile sirijskih imigrinata. Ove strašne scene mogle su se pratiti na Tviteru. Na brojnim video snimcima se vidi razjarena svetina, kako pljačka imovinu Sirijaca i uzvikuje ksenofobične parole. Neki izgrednici su pokazivali takozvani „vučji pozdrav“ - simbol desno-ekstremističkog turskog pokreta „Ulkudžu“, poznatog i kao „Sivi vukovi“.

Za to vreme su se pod heštagom „Ne želimo Sirijce“, „Ne želimo Avganistance“ ili „Turska Turcima“ u socijalnim medijima raširili brojni ksenofobični postovi.

Ne razlog samo ekonomska kriza

Turska vlada i stanovništvo su godinama tolerisali milione izbeglica i migranata, ali se raspoloženje poslednjih godina promenilo.

Jedan od glavnih razloga za narastajuću mržnju prema migrantima je i taj što je Turska od jeseni 2018. u konstantnoj monetarnoj i ekonomskoj krizi. Zbog loše situacije porasli su i egzistencijalni strahovi.

Za sociološkinju Uls Sunatu su ksenofobična previranja u Ankari sve samo ne iznenađujuća. Ona smatra da se to ne može pripisati samo lošoj ekonomskoj situaciji.

„Napetosti između izbeglica i lokalnog stanovništva nikada nisu stavljene pod kontrolu. Mnoge greške su se dogodile u imigracionoj politici. Nije bila transoparentna i loše je komunicirana.“

Sunata pretpostavlja da će neprijateljstvo nastaviti da se povećava. Ona upozorova da su to potpirivali i političari, koji su stalno govorili kako će imigrantni uskoro biri vraćeni u svoje domovine.

Takođe i predsednik Istraživačkog centra za azil i imigracije (IGAM) Metin Džorabatir smatra da je oštra retorika politike suodgovorna za razvoj trenutne situacije. Upravo zbog toga što su političari stalno tvrdili kako uskoro žele da vrate izbeglice. „Već sada se gleda na izbore 2023."

Političari obećavaju deportacije

To se pre svega odnosi na najveću opozcionu Republikansku narodnu partiju Turske (CHP), koja je u poslednje vreme zaoštrila svoju politiku protiv izbjeglica. Šef CHP, Kemal Kilidždaroglu je izjavio, da će proterati sve izbeglice ukoliko njegova partija dođe na vlast.

U Turskoj se, prema procenama, trenutno nalazi oko 3,6 miliona sirijskih izbeglica i migranata. Tu treba dodati i avganistanske izbeglice, koje su u najvećem broju slučajeva pobegle pred radikalnim islamističkim talibanima. Stotine hiljada ilegalno žive u Turskoj – rade slabo plaćene poslove i nemaju pristup zdravtsvenoj zaštiti.

Hoće li talibani izazvati masovan priliv izbeglica?

Nakon što su se NATO trupe povukle iz Avganistana, talibanima je pošlo za rukom da ponovo zauzmu veliki deo zemlje. Mnogi stanovnici Turske strahuju da bi sada mogao da usledi novi talas migracija.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu