Turska pristala na ulazak Švedske i Finske u NATO

Pregovori turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga, finskog predsednika Saulija Niinistoa i švedske premijerke Magdalene Anderson otegli su se do kasnih večernjih sati, tako da su oni propustili svečanu večeru sa španskim kraljem.

Na kraju su ministri spoljnih poslova ipak potpisali zajednički memorandum koji je otvorio put za ulazak dve nordijske zemlje u NATO. „To je istorijski sporazum, koji pokazuje da savez uvek može da pronađe zajednička rešenja“, izjavio je generalni sekretar NATO.

-pročitajte još: Jačanje istočnog krila glavni zadatak na samitu NATO

Spor oko kurdskih separatista

Turski predsednik Erdogan protivio se pristupanju Finske i Švedske NATO koje su želju za pridruživanjem izrazile u maju. Radost zbog stupanja u savez dve nove i vojno dobro pozicionirane, pratila je diplomatska glavobolja i potraga za izlazom iz komplikovane situacije koja je u stvari bila ucena. Erdogan je optužio Švedsku da pruža utočišta teroristima Radničke partije Kurdistana (PKK) i od vlade u Stokholmu zatražio dalekosežne ustupke. Nedavno je Ankara dostavila spisak sa imenima više od 40 ljudi navodno osumnjičenih za terorizam i zatražila njihovo izručenje.

„Naš zajednički memorandum naglašava predanost Finske, Švedske i Turske da jedna drugoj pruže punu podršku u slučaju pretnji“, napisao je finski predsednik nakon potpisivanja sporazuma. Ali šta to zapravo znači? Generalni sekretar NATO pohvalio je susret predstavnika triju zemalja ocenivši da je on bio izuzetno konstruktivan. Olako je prešao preko činjenice da je Turska iz sopstvenog političkog interesa čitav odbrambeni savez uzela kao taoca.

„Nijedna zemlja nije više od Turske stradala od terorističkih napada“, objasnio je Jens Stoltenberg, ne odgovarajući na pitanje zašto je kompletan NATO dozvolio Erdoganu da ga ucenjuje, samo zato što turski predsednik ima problem s izbegličkom politikom koju vodi Švedska. Turska vlada dugo je optuživala Švedsku da je primila članove PKK koji „nastavljaju svoje političke aktivnosti u zemljama koje im pružaju utočište“. Evropska unija, SAD i Turska klasifikuju PKK kao terorističku organizaciju.

Ankara je takođe kritikovala obustavu isporuke oružja Turskoj 2019. zbog protivljenja Stokholma i Helsinkija, a zbog turskih vojnih operacija u Siriji i optužila posebno Švedsku da podržava kurdske grupe u severnoj Siriji koje smatra bliskim PKK. Sedam dana uoči samita u Madridu, portparol vladajuće turske stranke AKP najavio je da Turska ostaje čvrsto pri svom stavu i da će, ako bude bilo potrebno, na godinu dana odložiti pridruživanje Švedske i Finske Alijansi.

Koja je cena ulaska u NATO?

Nakon ovakve preteće kulise, generalni sekretar NATO bio je srećan što je spor mogao da se reši pre samita na vrhu u Madridu. Stoltenberg je uveren je da će sada sve teći brzo, glatko i bez daljih poteškoća. Švedska i Finska su se obavezale prema Turskoj da će povećati saradnju u borbi protiv terorizma, da će promeniti svoje zakonodavstvo po tom pitanju, suzbijati terorizam i zaključiti sporazum o izručenju, objasnio je Stoltenberg.

Potom su ga novinari upitali kakve će posledice taj sporazum imati za kurdske novinare i političare u egzilu. „Finska i Švedska spremne su da sarađuju sa Turskom na izručenju osumnjičenih za terorizam“, odgovorio je Stoltenberg i dodao da će se pri tom uzimati u obzir vladavina prava i nacionalno zakonodavstvo. Međutim, izručenja su malo verovatna, s obzirom na to da je Evropski sud za ljudska prava u više navrata kritikovao Tursku zbog političkih procesa i progona političkih protivnika.

A to šta „Madridski sporazum“ zapravo znači za kurdske aktiviste u Švedskoj i Finskoj, postaće jasno tek narednih dana i sedmica, kada sporazum bude sproveden.

Više novca, više vojnika, više oružja

Na samitu NATO bi, inače, pored poziva Švedskoj i Finskoj da uđu u Severatlanski savez, trebalo da padne i dogovor o povećanju broja vojnika na istočnoj granici NATO na 300.000. Izražena je želja za više vojnika, više opreme i više novca.

Tu se pojavio i kancelar Olaf Šolc s velikim planovima: „Budući izdaci Nemačke za odbranu, koji su usledili nakon ruske invazije na Ukrajinu, prerašće u najveći evropski doprinos NATO. Radi se na izgradnji najveće konvencionalne vojske unutar NATO u Evropi“, objasnio je Šolc u intervjuu za nemački javni servis ARD. On je obećao i da će se Nemačka u budućnosti držati cilja NATO o izdvajanju dva odsto BDP za odbranu.

Godinama je Berlin bio optuživan da ne ulaže dovoljno novca u naoružanje. Nakon početka rata u Ukrajini, kancelar je najavio izdvajanje jednokratnih sredstava u visini od 100 milijardi evra za modernizaciju i nadogradnju nedovoljno finansirane nemačke vojske Bundesvera. Nemačka vlada će u sledećih nekoliko godina na odbranu da troši u proseku „70 do 80 milijardi godišnje“. Rat u Ukrajini doveo je do toga da se preispita situacija kada je reč o izdacima za vojsku.

Nemačka ministarka odbrane Kristine Lambreht i njena holandska koleginica najpre su u Madridu objavile da će Ukrajini biti isporučeno još šest samohodnih haubica. „Zajedno sa Holandijom već smo poslali dvanaest haubica 2000 i obučili ukrajinske vojnike da njima rukuju. Moj kolega Olekis Resnikov, ukrajinski ministar obrane, tražio je još dvanaest, a mi smo u Nemačkoj odlučili da pošaljemo tri dodatne haubice. To je, zajedno sa haubicama iz Holandije, ukupno šest komada.“ Prema rečima nemačke ministarke, s te tri haubice Nemačka je dostigla apsolutnu granicu kada su u pitanju njene mogućnosti, ali je i dodala da se Ukrajina sada mora podržati.

Ministarka odbrane razgovaraće sa španskom stranom o najavi te zemlje da će poslati tenkove Leopard u Ukrajinu čim odluka bude donesena, rekla je Lambreht. Do sada je nemačka vlada odbijala da šalje borbene tenkove iz sopstvenih zaliha u ratno područje. Što se tiče pojačanja trupa na istočnom krilu NATO, ministarka je potvrdila nemačku ponudu da se u tu svrhu stavi na raspolaganje divizija Bundesvera. To podrazumeva 15.000 vojnika i potreban materijal i opremu, što između ostalog znači: 20 brodova i 60 vojnih aviona. „NATO će značajno ojačati i pokazati da možemo da se oslonimo jedni na druge“, zaključila je nemačka ministarka odbrane Kristina Lambreht.