Turska ne može bez SAD – i obrnuto

Američki potpredsednik Džo Bajden posetiće tursku 24. avgusta u vrlo kritičnom trenutku, i to kao najviši zapadni zvaničnik koji je otišao tamo posle neuspelog vojnog puča prošlog meseca. Poseta se dešava u vreme u kome se američko-turski odnosi nalaze na najnižoj tački u poslednjih nekoliko decenija. Toliko već traje to strateško partnerstvo koje je stalno bilo obeleženo usponima i padovima. I pored svega, dve zemlje su potrebne jedna drugoj u širokom spektru strateških oblasti.

„Ili Turska ili FETO“

„Američko-turski odnosi su uvek imali uspone i padove“, kaže Ozgur Unluhisarčikli, direktor organizacije „Nemački Maršalov fond SAD“ u Turskoj. „Danas prolazimo kroz još jedan težak period. Još i pre pokušaja puča od 15. jula, u tim odnosima su postojala neslaganja oko Sirije, iako Ankara ima glavnu ulogu u koaliciji protiv IS koju predvode SAD. Neuspeli puč je samo uneo još vežu tenziju u ovaj složen odnos.“

Tursko rukovodstvo optužilo je SAD za podršku pokretu Fetulaha Gulena – koji je Ankara proglasila odgovornim za pokušaj puča. Sve ljude bliske tom pokretu Ankara smatra teroristima. „Pre ili kasnije, SAD će morati da se opredele. Ili Turska ili FETO“, rekao je Erdogan prošle nedelje, upotrebivši za Gulenov pokret naziv koji se uvrežio u Ankari: „Fetulahova teroristička organizacija“. Turska je zatražila od SAD izručenje Gulena, koji iz senke vodi globalnu mrežu škola, dobrotvornih organizacija i firmi. Turska optužuje taj pokret da se infiltrirao u državu i da je podriva već decenijama, te da je formirao „paralelnu državu“ – i zbog toga se sprovode velike čistke.

SAD ozbiljno shvataju turske optužbe

Zahtev za izručenje bi mogao da dovede do dugog i napornog procesa konkretnih ispitivanja Gulenove direktne umešanosti i to pred američkim sudovima, a biće potrebne i dovoljne garantije da će on imati fer suđenje u Turskoj. Postoji popriličan broj indicija da su gulenovci umešani u pokušaj puča. U Turskoj se sve četiri parlamentarne stranke protive puču i za njega krive Gulena. Turska do ovog trenutka zapravo nije uručila SAD nikakav formalni zahtev za izručenje Gulena u vezi sa pučem, već je samo predala američkoj strani navodne dokaze o njegovim kriminalnim aktivnostima pre puča. Turska vlada je 2013. proglasila Gulenov pokret za terorističku organizaciju.

Kao znak da ozbiljno shvataju turske optužbe, SAD je u Ankaru poslao tim stručnjaka iz ministarstava pravde i spoljnih poslova koji će se sastati sa svojim turskim kolegama uoči Bajdenove posete. Ovaj korak bi trebalo da pomogne smanjivanju tenzija i da pokaže da Vašington ozbiljno shvata brige Ankare.

„Potpredsednikova poseta je izuzetno konstruktivan korak ka rešavanju aktuelnih problema, mnogo bolji od međusobnog optuživanja“, kaže za DW bivši američki ambasador u Turskoj Ros Vilson: „To je ispravan pristup SAD, kakav je funkcionisao i ranije, i to je način na koji se neguju odnosi sa prijateljskom zemljom.“ Vilson, inače član Atlantskog saveta, trusta mozgova sa sedištem u Vašingtonu, kaže da američki političari treba da sarađuju sa Turskom kako bi se videlo da li postoji temelj za otvaranje sudskog postupka protiv Gulena.

Druga važna tema prilikom Bajdenove posete će biti bobra protiv IS u Siriji i Iraku, kao i međunarodni napori sa ciljem da se situacija u Siriji smiri. Turska je, kada se o tome radi, ključni saveznik od čije saradnje zavisi uspeh ili neuspeh američke strategije u regionu. Turska je dozvolila koaliciji pod vođstvom SAD da koristi njenu vazduhoplovnu bazu u Indžirliku za vazdušne udare na IS, ali ova zemlja je zabrinuta zbog mogućnosti da američka strana pomaže kurdskim paravojnim jedinicama u Siriji (YPG) čije je političko krilo, PYD, zauzela region duž turske granice.

Sirija: kompleksno ratište

Ankara smatra YPG terorističkom organizacijom zbog njenih veza sa radničkom partijom Kurdistana (PKK) koja se više od tri decenije borila za autonomiju u Turskoj. Vašington smatra PKK terorističkom organizacijom, ali na PYD/YPG gleda kao na posebnu organizaciju. Za Tursku, nema razlike između IS, PKK/PYD i Gulena – sve su to teroristi. SAD podržavaju Sirijske demokratske snage (SDF), zajedničke arapsko-kurdske snage kojima dominira YPG, u kopnenoj borbi protiv IS u Siriji.

Turska se pribojava da bi SAD davanjem prioriteta borbi protiv IS ojačale sirijske Kurde i podstaklo ih da objedine svoje teritorije u Siriji. A to bi značilo da bi Kurdi kontrolisali teritoriju koja se proteže gotov duž čitave turske granice sa Sirijom; tako bi nastala neka vrsta kurdske države tamo gde to Turskoj nikako ne odgovara.

Sirija je kompleksno ratište i političko okruženje u kome se presecaju lokalni, regionalni i međunarodni politički interesi. U tom pogledu Turska sama ne raspolaže diplomatskom, političkom i vojnom snagom koja bi joj omogućila da ostvari svoje interese u Siriji. S druge strane, jedina svetska supersila SAD uvek će imati posebnu ulogu za turske političare i obrnuto: „Tursko-američki odnos je strateške prirode. Ukorenjen je u Alijansi koja postoji već decenijama, i to cene obe strane“, rekao je Vilson, i dodao: „Ne smatram verovatnim da će u doglednoj budućnosti doći do fundamentalnih promena u američko-turskim odnosima.“