Turska: Hod po žici bez marame

Turski premijer Redžep Tajip Erdogan i dalje nastupa oštro i pun samopouzdanja. Tako je predstavio i paket mera za više demokratije, koji su napeto iščekivali i u Turskoj i van nje. Ipak, Erdogan nije dozvolio da ga novinari ispituju o detaljima. Tako je izbegao rizik da se zapetlja u protivrečnosti – kojih je njegov „paket demokratskih mera“ pun.

Naime, ženama koje rade u državnim institucijama, od sada će biti dozvoljeno da nose marame na glavi. Erdogan je time ispunio obećanje koje je dao još pre pobede na izborima 2002. godine. Zabrana koja je trajala 90 godina, tako je otišla u prošlost, s tim što ona i dalje važi za sutkinje, državne tužiteljke, policajke i žene u vojsci. Da li će taj korak dovesti i do obaveznog pokrivanja glave? Prilično je teško osporiti argumente kritičara koji smatraju da je „demokratski paket“ još jedan znak postepene islamizacije Turske.

Nova prava za Kurde – ali bez autonomije

Kurdi će od sada uživati više slobode. Na primer, slova Q, X i W, koja se upotrebljavaju u kurskom alfabetu, više neće biti tabuizrana. Slično tome, predavanja u turskim školama moći će da se odvijaju i na stranim jezicima, ali samo ako su škole privatne.

Gradovi i sela u kojima Kurdi odavno žive ponovo će imati pravo na svoja izvorna kurdska imena. Doduše, mnogi Kurdi su očekivali mnogo više – na primer da im država dozvoli autonomiju u njihovim regionima.

Što se tiče cenzusa od deset odsto, zbog koga Kurdske stranke ne mogu da uđu u parlament – Erdogan najavljuje da će se o tome „raspravljati“. Dakle, uprkos njegovim predizbornim obećanjima, on nije imao hrabrost i dalekovidost da ukloni tu nedemokratsku prepreku koju je pre 30 godina uvela vojna diktatura.

Niko ne pominje nasilje protiv demonstranata

Erdogan se nije pozabavio novinarima koji su uhapšeni tokom demonstracija, apelima iz Turske i inostranstva da se ojača demokratija, sloboda mišljenja, okupljanja i štampe, kao ni realnim razdvajanjem sudstva od izvršne vlasti.

Evropska komisija je pozdravila Erdoganov paket reformi – i to bez pitanja o prekomernoj upotrebi sile protiv demonstranata koji su izašli na ulice da bi se izborili za svoj uticaj na budućnost Turske. Ipak, jasno je da taj „demokratski paket“ ne ispunjava očekivanja. Stiče se utisak da su najavljene reforme sredstvo za predizbornu kampanju Erdoganove Partije za pravdu i razvoj (AKP). Predsednički i opštinski izbori zakazani su za sledeću godinu, a kroz dve godine Turskoj predstoje i izbori za parlament. Po pitanju građanskih sloboda – i to u stvarnosti, a ne na papiru – Turska će na međunarodnom nivou još dugo ostati na začelju.

Komentar: Baha Gungor
Odgovorni urednik: Ivan Đerković