Trka s vremenom nakon katastrofe u Turskoj i Siriji

Potraga za preživelim žrtvama zemljotresa se nastavlja pod velikim vremenskim pritiskom. Stručnjaci naime upozoravaju na činjenicu da u pogođenim područjima u Turskoj i Siriji vladaju veoma niske temperature, što otežava spasilačke akcije, a ujedno i smanjuje šanse za preživljavanjem pod ruševinama. Do sada su, prema zvaničnim podacima, pronađeni posmrtni ostaci više od 11.000 žrtava.

„Spasilački napori biće nastavljeni sve dok pod ruševinama ne pronađemo i poslednje ljude“, izjavio je sinoć turski potpredsednik Fuat Oktaj. Prema njegovim rečima, oko 16.150 pripadnika spasilačkih ekipa i sanitetskog osoblja učestvuje u akciji na pogođenim područjima. U akciji spasavanja angažovano je i oko 60.000 pomagača. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan proglasio je vanredno stanje u deset pokrajina koje je pogodio zemljotres.

Prema informacijama Međunarodne federacije Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, samo u Turskoj je oko 150.000 ostalo bez krova nad glavom. U nekim regionima građani optužuju vladi u Ankari da ne čini dovoljno kako bi im pomogla.

Spas nakon 52 sata pod ruševinama

I dalje stižu vesti o spasavanju ljudi koji su puna dva dana proveli pod ruševinama. U turskoj pokrajini Karamanmaraš spasioci su ispod ruševina jednog hotela uspeli da izvuku jednu ženu koja je tamo provela 52 sata. Ona je nakon toga odmah prebačena u bolnicu.

Turski potpredsednik Oktaj potvrdio je da su u noći s utorka na sredu međunarodni i lokalni timovi prebačeni prvenstveno u pokrajine Adijaman, Hataj i Karamanmaraš. No, za mnoge je pomoć stigla prekasno. Prema zvaničnim podacima turskih vlasti, sirijske vlade i humanitarne organizacije „Beli šlemovi“, s područja na severozapadu Sirije koje je pod kontrolom pobunjenika, broj mrtvih je u međuvremenu veći od 11.000. Kako je rekao Erdogan, samo u Turskoj ima više od 8.500 žrtava. Više od 49.000 ljude je povređeno, dodao je. Iz Sirije stižu podaci o više do 2.600 poginulih ljudi.

„Pacific Disaster Center“, američka organizacija za pomoć nakon katastrofa, već je ranije objavila da je zemljotres pogodio oko 23 miliona ljudi u obe zemlje.

Teška situacija na terenu

Dok pomoć stiže u brojna turska područja pogođena prirodnom katastrofom, u Siriji na hiljade ljudi i dalje čeka na spas. Stručnjaci procenjuju da su u toj ratom razorenoj zemlji stotine porodica i dalje pod ruševinama. Zemljotres je u Siriji najteže pogodio one ljude koji su ionako bili u teškoj situaciji. Brojni prognanici, koji su pre potresa živeli u trošnim kućama i stanovima, morali su i prošlu noć da provedu na otvorenom. Jedan od najteže pogođenih regiona je Idlib, koji kontrolišu pobunjenici, a ne vlada iz Damaska.

Šefica nemačke diplomatije Analena Berbok pozvala je da se otvore svi granični prelazi prema Siriji, kako bi se omogućilo što brže slanje pomoći tamošnjim žrtvama. Svi međunarodni akteri, uključujući i Rusiju, trebalo bi da „iskoriste svoj uticaj na sirijski režim kako bi humanitarna pomoć stigla žrtvama“, rekla je Berbok.

Ko pomaže u Siriji?

U sirijskim područjima koja su pogođena potresom potraga za preživelima odvija se veoma sporo, tvrde „Beli šlemovi“ i navode da nedostaje svega što je potrebno u ovakvim situacijama. Lekari su preopterećeni i ne mogu da spasu sve povređene, dodali su iz Sirijske posmatračke službe za ljudska prava.

Oman je u međuvremenu „otvorio“ vazdušni most kako bi dopremio humanitarnu pomoć, javila je državna novinska agencija ONA. Ali, za razliku od Turske, ta zalivska zemlja neće poslati spasilačke timove u Siriju. Predsednik Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), Mohamed bin Zajid Al Nahjan, Siriji je obećao pomoć u iznosu od 50 miliona američkih dolara. Turska će dobiti isti iznos, dodao je.

UAE će u Siriji osim toga instalirati i poljsku bolnicu, a na teren će poslati i spasilačku ekipu, potvrdilo je Ministarstvo spoljnih poslove u Damasku. Osim nekolicine arapskih zemalja, Siriji su pomoć obećali i Iran, Rusija i Kina. Humanitarna pomoć je stigla i iz Indije, baš kao i pošiljka lekova, javlja sirijska državna agencija Sana.

Šef sirijskog Crvenog polumeseca Haled Habubati, pozvao je EU da suspenduje sankcije Siriji i dozvoli slanje pomoći. Sirijska vlada obećala je da će humanitarnu pomoć da prosledi i u ona područja koja kontrolišu pobunjenici.

Sirijska vlada u međuvremenu je podnela zahtev za slanjem pomoći preko Mehanizma za pomoć u slučaju katastrofa EU. Na spisku se nalaze lekovi, hrana i medicinski uređaji, potvrdio je evropski komesar za krizni menadžment Janez Lenarčič: „Pozivam države EU da reaguju na taj zahtev.“

Nemački spasioci u Gazijantepu

U Tursku za to vreme stiže sve više pomoći iz sveta. U Gazijantep na jugoistoku zemlje stiglo je i 50 članova THW (Technisches Hilfswerk) koji su specijalizovani za spasilačke akcije nakon zemljotresa. Oni kreću u potragu za zatrpanim ljudima i cilj je da ih lociraju, spasu i pruže im prvu pomoć, potvrdio je portparol THW. Ta organizacija, s obzirom na razmere katastrofe, očekuje težak, a možda i dugotrajan angažman na licu mesta.

Na licu mesta su u akciju krenule i druge nemačke spasilačke ekipe. Članovi organizacije I.S.A.R. već su učestvovali u izvlačenju jedne zatrpane žene, potvrdila je te organizacija. Nemački kancelar Olaf Šolc obećao je turskom predsedniku da će poslati i dodatnu pomoć. Šolc je osim toga zatražio slobodan pristup i područjima u Siriji koja su pogođena zemljotresom.

-pročitajte još: „Nije pitanje da li će doći do zemljotresa, već kada“

Strah od novih potresa

Potresi jačine 7,7 i 7,8 srepeni po Rihteru u ponedeljak ujutro pogodili su područje duž granice Turske i Sirije. U ponedeljak je registrovan još jedan snažan zemljotres (7,5) u tom regionu. Na hiljade zgrada je uništeno. Stručnjaci očekuju da bi u predstojećem periodu potresi slične snage mogli da pogode i regione u susedstvu.

Kako je rekao Marko Bonhof iz Nemačkog centra za geo-istraživanja u Potsdamu, razlog za to su napetosti koje vladaju u tom području gde se „susreću“ azijska, evropska i afrička tektonska ploča. On procenjuje da su novi zemljotresi mogući naročito severoistočno od područja koje je pogođeno ovom katastrofom. Njegova koleginica Šarlote Kravčik dodaje da se u pogođenom području tako snažno podrhtavanje tla nije dogodilo već 900 godina.

sm (ard/dpa/rtr/dw)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.