Trijumf "genšerizma"

Tog, dana nijedan superlativ nije bio preteran: Hansa-Ditriha Genšera su u berlinskoj centrali FDP-a (Stranke slobodnih demokrata) nazvali "arhitektom nemačkog ujedinjenja". Ugovor o konačnim odredbama u vezi s Nemačkom naziva se "zvezdanim trenutkom diplomatije". To je naime službeni naziv ugovora kojim su četiri sile pobednice u Drugom svetskom ratu (SAD, Sovjetski Savez, Velika Britanija i Francuska) 45 godina nakon rata okončale podelu Nemačke. U ime Savezne Republike Nemačke Genšer je 12. septembra 1990. potpisao Ugovor 2+4, kako se on neslužbeno naziva.

25 godina kasnije, ovog u međuvremenu 88-godišnjaka, na pozornicu dvorane u sedištu FDP-a dovoze u invalidskim kolicima. Genšer sedi mirno i sluša pohvale svojih liberalnih stranačkih kolega i pre bi se moglo reći da ih podnosi nego da u njima uživa. Veliki, stari čovek nemačke spoljne politike u vreme Hladnog rata često je i dugo, istina, stajao pod svetlima pozornice, ali nikad za njima nije čeznuo.

S njegovim imenom se povezuju najzačakniji momenti politike popuštanja napetosti. FDP je za vreme svečanosti na to podsetio nizom slika. Taj vremeplov počinje 1. augusta 1975. godine u Helsinkiju potpisivanjem Završnog dokumenta Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji (KESS), a završava prvim parlamentarnim izborima u ujedinjenoj Nemačkoj 2. decembra 1990. godine.

Genšerova politika prema Istoku

U međuvremenu, ali i puno ranije, Genšer, koji je od 1974. do 1992. bio nemački ministar spoljnih poslova, aktivno je radio na smanjivanju napetosti u odnosima Istoka i Zapada. Nova politika prema Istoku, koju su pokrenuli Genšerovi liberali i Socijaldemokrati krajem 60-ih nije samo kod saveznika izazivala negodovanje. I konzervativci kod kuće su videli opasnost nemačkog posebnog puta i okretanja u smeru Moskve. Kad se to ima u vidu, Ugovor 2+4 deluje kao kao čudo, jer i 1990., godinu dana nakon pada Berlinskog zida, sumnjičavost je bila velika.

Posebno se britanska premijerka Margaret Tačer boji ponovnog ujedinjenja Nemačke. U Londonu, ali i drugde, pogrdno se govori o "genšerizmu". No, poslednje sumnje su uklonjene tek pola godine nakon potpisivanja Ugovora 2+4. Sovjetski Savez je, kao poslednja od sila pobednica, 4. marta 1991. ratifikovao dokument. Bio je to konačni trijumf "genšerizma".

"Naš narod je postao narod dobrog primera"

Danas, taj nekada pogrdni naziv, zvuči kao iskaz poštovanja, a onaj kome se ono odaje, daje svojim naslednicima na diplomatskom parketu nekoliko saveta. Velikom opasnošću Genšer smatra atomsko oružje, koje bi moglo dospeti u pogrešne ruke. Kao rešenje problema u obzir dolazi, po njegovom mišljenju, samo potpuno uklanjanje atomskog oružja u celom svetu. "Još nije kasno, ali vremena za to neće biti mnogo!" U vezi sa svojom omiljenom temom, Evropom, ukazuje na potrebu veće međusobne solidarnosti. "Nama Nemcima neće dugoročno biti dobro ako našim susedima bude dugoročno išlo loše". A u vezi s aktuelnom masovnom pomoći izbeglicama s Bliskog istoka Genšer hvali svoje sunarodnjake: "Naš narod je postao narod dobrog primera".